Izmene Zakona o gradnji: Građevinski otpad ostaje u sivoj zoni

Energetska efikasnost zgrada i održiva, zelena gradnja, fokus su izmena Zakona o planiranju i izgradnji koji će uskoro u skupštinsku proceduru. Sasvim očekivano, s obzirom na to da je rasipanje energije za grejanje koje u Srbiji postoji zbog loše gradnje – ogromno.

Prema najavama resornog ministra Gorana Vesića, uskoro neće biti moguće kupiti ili prodati nekretninu koja nema energetski pasoš, a svi veliki objekti javne namene moraće da imaju sertifikat zelene gradnje.

Ono što je u javnosti manje zapaženo, a ministar je pomenuo na današnjem Simpozijumu o energetskoj efikasnosti zgrada u regionu Balkana, tiče se jedne veoma važne i generalno zapostavljene teme – građevinskog otpada.

Vesić je napomenuo da će biti uvedena obaveza investitora da pre dobijanja upotrebne dozvole mora da preda dokaz o kretanju građevinskog otpada.

- To znači da se neće više dešavati da se angažuje treće lice da stari građevinski otpad odnosi i da ga neko baci na deponiju. Tako ćemo znatno smanjiti broj divljih deponija - kazao je on.

Međutim, stručnjaci smatraju da je to malo, a i da je problematičan sled događaja.

- Kada se dođe do vremena izdavanja upotrebne dozvole, a to je godinu ili dve nakon početka radova, kada građevinskog otpada ima najviše zbog rušenja i pripremnih radova, tada je, bojim se, kasno. A pre toga potrebno je da država definiše kako da se na samom gradilištu razvrstava otpad na opasan, reciklažan i neupotrebljiv, zatim koja ovlašćena i sertifikovana lica to moraju da rade, da se odrede zvanična mesta gde se odlaže koji otpad i kako se do tih mesta transportuje – kaže za 24sedam Dejan Bojović, predsednik Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

Bojović kaže da struka odranije traži da rušenje dobije poseban član u zakonu, a ne da bude samo uzgred pomenuto kao „iskop i rušenje“.

- Ovaj zakon bi trebalo da koordinira sa Zakonom o upravljanju otpadom, koji kaže da se otpad mora selektovati na licu mesta, a to nemamo u Zakonu o planiranju i gradnji, i onda ništa nismo uradili. Takođe, nemamo ni zvanična mesta gde bi se selektovani otpad odvozio, već je to siva zona čim napusti gradilište, a rušenje izvode firme koje nisu sertifikovane za posao selektivnog rušenja i za razvrstavanje otpada. A da ne govorimo o tome da se sa objekta prvo moraju ukloniti opasni materijali. Podržavamo izmene zakona, ali smatramo da bi morale da budu primenjive u praksi – ističe Bojović.

Ništa manji problem nije pitanje reciklaže građevinskog otpada, koji tako postaje sirovina umesto đubreta, jer „zelena gradnja“ ne podrazumeva samo ekološke materijale već i cirkularnu ekonomiju.

- U EU postoji protokol Evropske komisije koji kaže da u građevinarstvu morate imati 70 odsto materijala koji je recikliran. To i kod nas postoji, ali samo u prostornim planovima Republike Srbije i AP Vojvodine. Doduše, tamo stoji i da svaka lokalna samouprava mora da odredi lokaciju za građevinski otpad, pa imamo samo brojne divlje deponije. O obaveznoj reciklaži u zakonu o gradnji nema pomena, a proizvodnja cementa i građevinskog materijala je jedan od najvećih zagađivača i emitera gasova staklene bašte – ističe naš sagovornik.

Energetska efikasnost je - dobar povod

Dejan Bojović ističe da je najavljena obaveza dobijanja energetskog pasoša odlična prilika da se uz to pitanje energetske efiksnosti reše i neka druga važna pitanja.

- Energetski pasoš za zgradu je vrlo važna stvar. A kada već radimo projekat energetske efikasnosti, zašto za to nismo vezali i obavezu uklanjanja opasnih materijala iz zgrada, kao što je azbest. Jedina smo zemlja u Evropi koja kroz projekte energetske efikasnosti ne sprovodi ovo. Drugo, kada već radimo pasoše, zašto digitalno ne proverimo i ne popišemo od kojih su materijala koje zgrade rađene. To je od ogromnog značaja za pitanje bezbednosti, recimo od zemljotresa – zaključuje Bojović.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi