U Beogradu oko 500 deponija građevinskog otpada, a većina bi mogla da se reciklira
Otpad se zvanično samo u Vinču odnosi, ostale deponije su divlje
Beograd je u poslednjih nekoliko godina postao pravo gradilište, zida se na svakom koraku, te se postavlja pitanje gde se odnosi i na koji način se odlaže građevinski otpad u prestonici.
Naime, kako je za 24sedam istakao Dejan Bojović, predsednik Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, procene su da se u Beogradu na godišnjem nivou generiše čak 10 miliona tona građevinskog otpada.
- Gledajući broj izdatih građevinskih dozvola, zatim broj objekata koji se ruše, kao i količinu iskopa koji idu dve do tri etaže ispod zemlje, dolazimo okvirno do te brojke od 10 miliona tona. Na deponiji u Vinči se odlaže dva do tri miliona tona građevinskog otpada, te ne čudi što imamo toliko divljih deponija širom grada - kaže naš sagovornik.
Beoinfo
Ističe da prema procenama Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu u prestonici postoji preko 500 divljih deponija sa građevinskim otpadom.
Pročitajte još:
- Otpad se zvanično samo u Vinču odnosi. Urađen je Akcioni plan za upravljanje otpadom od građenja i rušenja u gradu Beogradu, koji je u februaru Skupština grada prihvatila, a između ostalih i Srpska asocijacija je radila taj plan. Mi smo dali jedan plan upravljanja otpadom, tražili smo da se ta oblast definiše, da ima svoje korake i da bude više mesta za skladištenje tog otpada jer je on izuzetno reciklabilan - navodi za 24sedam Bojović.
On ističe da u celoj ovoj priči postoji još jedan problem koji će biti rešen novim zakonom.
Profimedia
Naglašava i da građevinski otpad može da se reciklira.
- U našoj zemlji se otpad ne prerađuje, niti razvrstava. Problem je što mi nemamo kvalifikovanu radnu snagu za obavljanje tih vrsta poslova. Kod nas to može da radi ko god hoće i zbog toga imamo ovoliki problem u čitavoj toj oblasti. U Vinči pokušavaju nešto da urade, imaju jedno drobilično postrojenje, ali veliki je problem to što da bi se građevinski otpad koristio kao novi materijal mora da prođe određene hemijske, fizičke i tehničke provere i mora biti standardizovan u određenoj meri - zaključio je Bojić za 24sedam.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari