Tehnologija je već tu, e-mobilnost zavisi od ljudi – i baterija

Srce e-mobilnosti i elektrifikacije nisu električni automobili, kako se misli, već baterije za skladištenje sve energije koja nam treba i za vožnju ali za i vetrolektrane i solarne panele.

Proizvodnja baterija je već danas jedan od najvećih biznisa u svetu i a u njemu su, osim zarade, veoma važne dve stvari – bezbednost i celokupan uticaj na životnu sredinu, istakao je Primož Lemež iz slovenačkog "Emobilitija" na drugoj „Emobiliti bateri“, konferenciji koji je u Beogradu organizovala ta kuća u saradnji sa srpskom firmom „Vozim na struju“.

- Vesti i klipovi o baterijama koje se samozapaljuju, koje vidimo na internetu, su ili lažne vesti ili se radi o nekom drugom uzroku, pošto je baterije novih generacija teško zapaliti. Ni pitanje kobalta i drugih retkih materijala više nije problem, jer oni se sve manje koriste a negde i zabranjuju. A koliko je biznis ozbiljan, vidi se na podacima da je prošle godine tržište litijum-jonskih baterija za automobile vredelo 50 milijardi dolara a da se za 2030 procenjuje na više od 180 milijardi – istakao je Lemež.

24sedam/Nenad Vujanović

 

Garfrid Jugmejer, ekološki ekspert iz „Johaneum riserča“ u Austriji, naglasio je da za upotrebu električnih automobila, kao i baterija generalno, i njihov uticaj na životnu sredinu potrebno gledati celokupan „životni ciklus“.

- U to moramo uključiti sam početak u rudniku, odakle stižu sirovine, zatim pravljenje same baterije, njenu upotrebu, i na kraju to šta se od nje reciklira a šta ne. Tek tada možemo reći koliko šta doprinosi boljoj ekologiji i smanjenju, recimo, karbon-dioksida u vazduhu – rekao je Jugmejer.

Da retki metali više nisu problem, ili postaju sve manje, u proizvodnji baterija istakao je i Robert Dominko sa Hemijskog instituta u Ljubljani, svetski priznat stručnjak za baterijske ćelije.

- Kobalta danas ima manje u nekom novijim automobilima nego u nekom jačem „Epl“ kompjuteru. I nikl će izaći iz proizvodnje a tehnologija baterija se kreće ka manganu, gvožđu, i drugim materijalima koji nisu tako retki ili su njihove proizvodnje održive – rekao je Dominko.

Baterije same po sebi su veoma kompleksni proizvodi, istakao je Alen Šagolj, sistme inženjer iz kompanije "Rimac Tehnolodži", dela firme "Rimac" poznate po električnom hiperautomobilu "nevera".

- Mada to deluje da spakujete nekolik ćelija u kutiju i malo zavarite, razvoje jedne baterije zapravo traje tri do četiri godine i tu rade tipovi sa velikim brojem ljudi. Naši sistemi za automobiole "Rimac", "Keniseg" ili "Aston Martin" su potpuno različiti - naglasio je Šagolj.

Da je automobilska industrija spremna da odgovori izazovima koji se stave pred nju, manje ili više arbitrarno kao što je odluka o „Evropi bez benzinaca i dizelaša 2030, godine“, rekao je i Robert Lukić, direktor „Tojota Adrije“.

- Imamo tehnologiju i kapacitet za sve danas aktuelne vrste dobijanja energije. Ultimativni cilj je manje CO2 i baterije su jedan od načina. Ali, moramo biti svesni i da se vozila primenjuju na veoma različitim poslovima i mestima, i na onima gde su temperature minus 50, kao naftnim i gasnim poljima u Rusiji i na onima od plus 50 u Africi. Ne može sve da pokrije ista tehnologija a ni ekološki efekat nije isti. Za proizvodnju jednog električnog vozila emituje se CO2 koliko i za 90 hibrida, a ovi drugi 55 odsto svoje vožnje voze na struju – naglasio je Lukić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi