Vožnja na struju za siromašne: Da li nam trebaju subvencije za polovnjake

Proteklih desetak dana automobilsku scenu u SAD, Evropi i Srbiji je obeležila „borba“ za e-mobilnost. Istovremeno kada se vrhu EU moralo da zastane sa odlukom o proterivanju benzinskih i dizel motora sa tržišta novih automobila 2035. godine, u Srbiji je Vlada raspisala novi konkurs za dodelu subvencija za kupovinu „vozila na struju“. Prethodno je u SAD odlučeno da su u e-mobilnost ulože stotine milijardi dolara, koje će pokriti i – kupovinu polovnih e-automobila.

Uredba o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine novih električnih i hibridnih vozila stupa na snagu 11. marta i ove godine je za to iz budžeta predviđeno 294 miliona dinara (2,5 miliona evra), odnosno duplo više nego prošle godine.

Uslovi su ostali isti, pravo na subvencionisanu kupovinu vozila imaju građani, firme i preduzetnici, a iznosi za vozila idu od 250 evra za e-mopede, do 3.500 evra za hibridna vozila i 5.000 evra za potpuno električna, samo bi trebalo da se sačeka i vidi da li su popravljene i pojednostavljene birokratske procedure da es pravo na subvenciju i ostvari.

Ova akcija države je za svaku pohvalu, pogotovo što je budžet udvostručen, ali pitanje je koliki će ukupan efekat to imati, kaže za 24sedam dobar poznavalac i domaćeg i međunarodnog automobilskog tržišta Petar Živković, generalni sekretar iz Asocijacija automobilskih novinara Srbije.

- Iz Vlade su dobro izvagali šta je interes kupaca, a šta mogućnosti budžeta. Fond za subvencije jeste dupliran ali su kola mnogo poskupela od prošle godine pa je sada stari iznos pojedinačne subvencije mnogo manje stimulativan a i neće moći da se kupi ukupno dvostruko više električnih vozila. Ali bolje išta nego ništa – kaže Živković.

Sa subvencijama se i Srbija pridružila Evropi i svetu u borbi za manje zagađenja a više električnih vozila na ulicama i putevima, međutim, ističe Živković još jedan značajan problem, pitanje je koliko će relativno mali broj e-vozila imati ekološki uticaj na zagađen vazduh.

Jeste da se svake godine pomoću državnih subvencija kupi sve više vozila „na struju“ i hibrida, pa se do 112 automobila 2020. godine stiglo na 635 u 2022. godini, ali u Srbiji je prošle godine prvi put registrovano 36.593 automobila, podaci us RZS.

- Novi automobili su skupi, pogotovo električni i možda bi bilo dobro razmisliti i o drugim, dodatnim rešenjima. U nekim zemljama postoje i subvencije za kupovinu polovnih električnih automobila, a još veći ekološki efekat, bi bile subvencije za konverziju vozila na gas, bilo TNG bilo CNG. Tako bi se pomoglo siromašnijem sloju građana da dođe do novijih automobila i vozi mnogo manje zagađivače jer za iznos jedne subvencije za električni automobil dobilo bi se deset ili više automobila na gas – napominje Živković.

SAD gledaju na e-mobilnost malo šire

I dok Srbija, kao i Evropa, forsira nova električna vozila između ostalog i subvencijama, u SAD su svoj spektar zelene tranzicije i širenja e-mobilnosti uključile i polovnjake.
Od početka ove godine kupac polovnog automobila na struju može da dobije 4.000 dolara odbijanja od poreza, odnosno federalnog poreskog kredita, na osnovu novog programa po Uredbi o smanjenju inflacije (Inflation Reduction Act).

Ovaj program je namenjen upravo siromašnijem sloju građana, je ne može ga koristiti onaj čija je poreska osnovica veća od 150.000 dolara. Dodatna ograničenja su da se subvencija može primeniti samo jednom na isto vozilo, da ono mora biti starao najmanje dve godine, da je kupljeno od zvaničnog dilera (ne fizičkog lica) i, na kraju, da ne košta više od 25.000 dolara, što do skoro nije bio slučaj. Procene su da će polovni „ševrolet bolt“ i „nisan lif“ brzo nestati sa tržišta.

Ali, nisu Amerikanci sa ovim „otkrili toplu vodu“. Slične subvencije postoje ili su postajale i u zemljama Evrope. U Holandiji se od 2020. dobija 2.000 evra za kupovinu električnog polovnjaka koji originalno nije košta više od 45.000 evra i koji u vlasništvu mora ostati tri godine.

U Nemačkoj subvenciju od 4.500 evra za hibrid (HEV) i 6.000 evra za električni automobil (BEV) dobijate bez obzira da li kupujete nov ili polovan auto. Bitno je da nije bio u voznom parku neke kompanije i da ne može da se proda dalje bar šest meseci ako je kupljen ceo ili 12 do 23 meseca ako je uzet na lizing.

I u Francuskoj su 2020/21. godine davali 1.000 evra subvencije za automobil star najmanje dve  godine koji je morao da ostane isto toliko kod novog vlasnika.

U Evropi generalno, nova vozila na baterije su postgla rekordne rezultate prodaje i u poslednjem kvartalu 2022. godine je prvi put prodato više električnih vozila nego benzinaca i dizelaša. I pored toga što je time ukupan broj električnih vozila i dalje na skromnih 12,1 odsto od ukupne prodaje (2019. je bilo 1,9 odsto), kakva će biti budućnost automobilske industrije je već sasvim izvesno.

U Nemačkoj se prodalo 198.263 „alternativnih“ vozila, od čega na hibridna vozila otpada 23 odsto ukupne prodaje automobila, dok u Norveškoj četiri od pet kupljenih automobila u 2022. je na hibridni ili električni pogon.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi