U susret Kopaonik Business Forumu: Osiguranje nije trošak, već investicija

Iako su godinu za nama obeležili pandemija, rat i prateća energetska kriza, čini se da to nije izazvalao poremećaje na tržištu osiguranja Srbije, kao u nekim drugim državama. Uzmemo li kao referentan desetogodišnji period, videćemo da su povećani i kapital i ukupna imovina društava za osiguranje, da su tehničke rezerve skoro utrostručene, ukupna premija je zabeležila skok, a naročito premija životnog osiguranja, što svedoči o poverenju građana u proizvode osiguranja.  

Tržište osiguranja pokazalo je povećanu otpornost na sistemske rizike i to se može objasniti delovanjem nekoliko faktora. Prvo, kreiran je održivi sistem osiguranja u čijem središtu je korisnik usluge osiguranja. Drugo, poslovnopravni ambijent podstiče osiguravače da ponude proizvode osiguranja koji odgovaraju stvarnim potrebama korisnika. I treće, ne može se zanemariti permanentna nadzorna i regulatorna aktivnost Narodne banke Srbije. 

Predstavnici industrije osiguranja stalno ističu da rezultati mogu da budu bolji i da bi trebalo ubrzati put ka razvijenim evropskim tržištima. Glavno pitanje je, kako?  

Smatram da treba razbiti nekoliko zabluda o osiguranju. Pre svega, osiguranje nije trošak, nego investicija. Kupovinom polise, investirate u ličnu, sigurnost porodice ili zaposlenih odn. u vašu ili imovinu firme. Da li osiguranju treba verovati? Naravno, jer građanima vraća oko 60% prikupljenje premije kroz isplatu šteta. Ako je premija osiguranja već dve godine za redom premašuje iznos od milijardu evra, lako je izračunati koliko je novca “vraćeno” građanima kroz isplatu šteta. Osiguranje je, da ponovim, do detalja uređeno zakonima i NBS vrši stalni nadzor nad osiguravačima. 

Tako dolazimo i do pitanja da li će formirane rezerve osiguravača biti dovoljne da se isplati sva šteta i odgovori na negativna ekonomska očekivanja? Iako smo tokom prethodne tri godine imali relativno negativna očekivanja, pokazalo se da je sektor osiguranja beležio rast. Posle decenije stabilnog rasta možemo računati na nešto što se zove kapital poverenja, po čemu se osiguranje sve više izdvaja od ostatka finansijskog sektora. Klijenti su stekli određeni stepen poverenja da će osiguranje delovati kada je najpotrebnije. Ljudima je u krizi potrebna normalnost, a ima li proizvoda koji može pružiti bolju kompenzaciju od osiguranja? Štaviše, neki oblici životnog osiguranja – poput štednih ili mešovitih osiguranja - vaskrsnuli su, što je direktna posledica trenda rasta kamatnih stopa i pooštravanja monetarnih uslova. 

Moje predviđanje je da će globalne turbulencije stvoriti nove prilike za osiguravače, posebno u pogledu polisa koje pokrivaju prekid poslovanja. Za očekivati je i povećanu potražnju za polisama odgovornosti, ali i klasičnim polisama osiguranja imovine. Da ne pominjem dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje u pandemijskim godinama beleži postepeni rast.

Izazova, dakle, ima, ali to su prilike da se unapredi poslovanje i da se ispliva u prvi plan. Najzad, najvažnije za dalja pozitivna kretanja na tržištu osiguranja je poverenje. 

Autor teksta je Nataša Petrović Tomić, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ona će biti moderator panela o osiguranju koji u ponedeljak od 18.30 možete pratiti na YouTube kanalu Kopaonik Business Foruma 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi