Baćuške se ne daju lako: I nakon godinu dana sankcija ekonomija odoleva

Propast se predviđala, ali se nije desila. Pad ruskog BDP-a usled sankcija Zapada mnogo je manji od prognoziranog, a vlasti u Moskvi su povukle neočekivano dobre poteze da spreče ekonomski kolaps, piše „Dojče vele“.

Počelo je dobro po Zapad. Vrednost rublje je pala, ruska centralna banka je morala da udvostruči kamatnu stopu jer je izgledalo da se ide ka hiperinflaciji, Moskovska berza je zatvorena u strahu od kraha...

Kris Vefer je 25 godina radio u Rusiji kao savetnik za investicije i svedoči da su tamošnji privrednici bili uplašeni. Niz firmi je napustio Rusiju.

- Bilo je nagađanja da će gubici u trgovini i logistici prerađivačke industrije neminovno biti veliki i dovesti do otpuštanja radnika. U to doba sam i ja bio veoma pesimističan kad je reč o prognozama ekonomskog rasta za 2022 - kaže Vefer.

Ali, kako dodaje, stanje se „brzo popravilo i moglo se videti da se najgora predviđanja neće ostvariti“.

Vefer podseća da nisu ni izbliza sve zapadne firme otišle iz Rusije. Jeste „MekDonalds“ koji je morao da čuva imidž među najširim slojem potrošača na Zapadu.

- Ali one  firme koje su ekonomski važne jer plaćaju velike poreze ili zapošljavaju mnogo ljudi, one su mnogo, mnogo suzdržanije u odluci da napuste Rusiju – objašnjava ovaj stručnjak.

Nikad više para od nafte i gasa

Neki stručnjaci na Zapadu su najavljivali pad ruskog BDP od barem 15 odsto. Zvaničnih podataka nema jer jer Kremlj sprečio da prošle godine budu objavljeni neki bitni ekonomski pokazatelji ali sada i u Svetskoj banci i MMF-u, računaju da je ruski BDP u prvoj godini rata pao tek za tri do četiri odsto.

Prvi razlog žilavosti ruske ekonomije je ogroman novac od prodaje nafte i gasa. Ne samo od većeg izvoza Indiji ili Kini, koje ne zanimaju mnogo zapadne sankcije, nego i od prodaje Zapadu. Ni tamo nisu preko noći mogli da nađu alternative.

Štaviše, mogla bi biti istinita tvrdnja ruske centralne banke iz ovog februara da je postignuta rekordna dobit i porast od 211 milijardi evra već i zbog porasta cena energenata.

- Rusima je ta ogromna dobit praktično pala s neba jer Zapad ne samo da je i dalje kupovao u Rusiji, nego je kupovao čak i više kako bi napunio skladišta - kaže Vefert.

Sa novcem od crnog zlata Moskvi je bilo moguće da podrži ključne sektore industrije i obezbedi radna mesta, kao i da uz troškove rata ostane novca i za socijalne programe.

Profimedia

 

- Načelno, održana je ekonomska i socijalna stabilnost – napominje Vefert.

Ratna ekonomija ima svoja pravila

Ali problema svakako ima. Kada je u igri ratna ekonomija, nezaposlenost ne raste jer je veliki broj radno sposobnih mobilisani ili u „ilegali“ zbog mobilizacije.

Vojna industrija ima problema s proizvodima visoke tehnologije, jer je ona nedostupna sa Zapada, ali i mnogo toga nedostajućeg u vojnom arsenalu – od municije pa do vojničkih čizmi – nema veze s nedostatkom čipova.

Rusija je pak još daleko od toga da bude samodovoljna. To se, između redova može naći čak i među vestima državne agencije Tass kad na primer ponosno najavljuje da će Rusija već za nekoliko godina biti nezavisna od uvoza mlečnih proizvoda.

Sankcije su za srednju klasu

Posledica ratne ekonomije je da najteže pogađa srednji stalež, obrazovano i urbano stanovništvo. Ali, predsedniku Vladimiru Putinu je taj segment građana Rusije ionako uvek bio najviše sumnjiv i tamo je imao najmanje podrške za priče o obnovi ruskog carstva, ističe „Dojče vele“.

Problem su i ekonomske sankcije kao takve. Tu je Zapad lake ruke kod proglašavanja sankcija, bila to Miloševićeva Srbija, Irak Sadama Huseina, pa do Irana, Sirije ili sad Rusije, ali je kod sprovođenja uvek sve puno rupa.

Ekonomist univerziteta Harvard, Aleksandra Vakro, kaže da sankcije gotovo nikad ne ispunjavaju očekivanja

- Činjenica je da su sankcije najefikasnije neposredno nakon što su proglašene. Mnogo je veća korist od pretnje sankcijama. Agresor će tada još razmišljati i u toj fazi sankcije možda nešto mogu postići. Ali čim je ruska vojska krenula u osvajanje, više nema poluga da sankcije deluju – kaže Vakro.

Vakro kaže da je ruska centralna banka povukla dobre poteze kako bi sprečila krizu. A sankcije se uvek, baš kao i ovaj put, potkopavaju indirektnim uvozom preko trećih zemalja. Čak i proizvodi visoke tehnologije su ruskoj industriji doduše skuplji, ali im mnogo toga stiže preko Kine, Indije ili Turske.

Šta će biti u 2023?

Šta će biti s ekonomijom Rusije u ovoj godini, Vefer je oprezan u proceni.

- Veliko je pitanje koliko će Rusija zaraditi od nafte i gasa ove godine. Sasvim sigurno bitno manje od onoga što je zaradila 2022. Indija i Kina žele rusku naftu i gas i razmjena s tim zemljama cveta, ali kod fosilnih goriva je to ispod cene koju bi platili zapadni potrošači – objašnjava stručnjak.

Prognoze su različite, MMF najavljuje čak rast ruske ekonomije u ovoj godini od 0,3 odsto, drugi smatraju da će uslediti pad o dva odsto.

Na duži rok, ratna ekonomija ne može da nadomesti gubitke – jer treba slati novac područjima u ratu od kojih nema nikakvih prihoda. S vremenom zna da poraste osiromašenje i političko nezadovoljstvo građana.

Tome s nadaju i na Zapadu. Kako je nedavno rekao šef evropske diplomatije Žozep Borelj, sankcije su poput otrova arsena: smrtonosno oružje kojem treba vremena da deluje.
No, glavno pitanje i dalje ostaje bez odgovora – koliki su gubici u ljudstvu, reputaciji i ekonomiji dovoljni da Putin sedne za pregovarački sto, spreman na ustupke, pita se „Dojče vele“.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi