Petrol tuži Hrvatsku i Sloveniju: Ograničene cene goriva donele gubitke

Akcionari slovenačkog „Petrola“ su juče sa sednice svoje skupštine pozvali vlade Hrvatske i Slovenije da kompaniji nadoknade štetu zbog regulacije nakon uvođenja vladinih mera za kontrolu cene goriva, javlja Seebiz. Srbija, u kojoj takođe radi ova regionalna kompanija, se ne pominje.

„Petrol“ procjenjuje da je šteta od regulacije naftnih derivata samo u Hrvatskoj za 2022. godinu 46 miliona evra. Zbog toga je kompanija podnela predlog za mirno rešenje spora pred Državnim pravobranilaštvom Republike Hrvatske, a u slučaju neuspešnog mirnog rešenja spora podneće odštetni zahtev za osiguranje svoje pravne i finansijske pozicije.

Iz „Grupe Petrol“ najavljuju i podnošenje inicijative za pokretanje postupka ocene saglasnosti s Ustavom Zakona o kontroli cena.

- Petrol grupa očekuje od vlada Republike Slovenije i Republike Hrvatske da daju pravni okvir za uspostavljanje poslovnog okruženja koje će omogućiti konkurentno tržišno poslovanje i investicije ili razvoj, što je preko potrebno u energetskom sektoru. Ako na pojedinim tržištima ne postoje odgovarajući tržišni uslovi za pojedine energente bit će potrebno poslovno restrukturisanje, što znači da će trebati da se razmotri privremeno obustavljanje prodaje tih energenata dok se ne steknu odgovarajući tržišni uslovi. Budući da su zahvati na tržištu toliki da ono ne funkcioniše, pitanje učinka propisa i državnih potpora biće upućeno i Evropskoj komisiji - kaže se u saopštenju „Petrola“.

Prvi korak je, kako navode, zatvaranje benzinskih stanica u Hrvatskoj u sredu, 28. decembra od 12:00 do 13:00 sati, osim onih na autoputevima i na pomorskom dobru.

Iz „Petrola“ kažu da su prisiljeni na drastičan potez jer regulacija cena goriva ne osigurava pozitivno poslovanje a da regulacije snose isključivo trgovci naftnim derivatima. Prihodi državnog budžeta od prodaje naftnih derivata ostaju nepromenjeni.

Srbija, kao jedno od tržišta „Petrola“ u regionu a koja takođe ima regulisanu cenu, se ne pominje. Dva su moguća razloga, jedan je što Srbija nije u EU, tako da je nemoguć pritisak iz Brisela na tržišno ponašanje, ili mnogo slabiji a drugi je da su veliki trgovci gorivom u Srbiji ostali „u plusu“ i tokom 2022. godine, u kojoj je cena ograničena od kraja februara.

Primer ovog drugo može da bude „Naftna industrija Srbije“, koja je prema podacima za prvih šest meseci ove godine, uprkos krizi u kojoj se našla i privreda i građani, kao i enormno skupom gorivu na pumpama, povećala ukupan promet derivata za 18 odsto a motornih goriva za 22 odsto.
Nis jeste gubio u maloprodaji na svojim pumpama, (EBITDA sektora „Promet“ je minus 62 odsto), ali je zarada na prodaji goriva generalno 588 odsto, odnosno 48,5 milijardi dinara (413 miliona evra).

Prihod koji je NIS ostvario u prvih šest meseci ove godine, 240 milijardi dinara za 108 odsto je veći nego u isto vreme lani.

Zbirni neto profit, usled rekordnog rezultata NIS-a, skočio je čak 4,7 puta  - na 49,2 milijarde dinara (oko 419 miliona evra).

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi