Niža cena, više para i građanima i državi: Treba li nam uredba o gorivu?

Dok vozači u Srbiji razmišljaju o tome može li cena benzina i evrodizela na pumpama još malo niže, nakon pet nedelja uzastopnog pojeftinjenja, vlasnici pumpi se nadaju da će ceo sistem ograničavanja maloprodajne cene otići s krajem 2022. godine „u istoriju“.

Cena nafte je na evropskom tržištu sada daleko niže od one koja je bila kada je u Srbiji uvedena uredba o kontrolisanoj ceni. Tom „pretkriznom“ nivou približila se i cena dizela, koja je inače značajno odskakala od trenda kretanja međunarodne cene crnog zlata.

Sa ova dva parametra, uz dolar koji je već treći mesec na silaznoj putanji prema evru (a time i dinaru), legitimno je pitanje treba li da ostane na snazi i Uredba o ograničenju visine cena derivata nafte. Uredba je uvedena sredinom februara 2022. godine („Službeni glasnik RS“, broj 17/2022) i od tada više puta produžavana a pet puta menjana u delu koliko će iznositi akciza na gorivo.

- Nafte i goriva će biti, ne slede nam nikakve nestašice, a cene su se u svetu smirile. Što se toga tiče, uredba više nije potrebna ali sam siguran da će ostati i sledeće godine, bar početkom 2023. Vlada želi da kontroliše cenu goriva, kako bi kontrolisala i inflaciju. A skupo gorivo uvek dođe kao dobar izgovor što je sve ostalo skupo. Međutim, to ne radi, videli smo to i kod Mađara, gde hrana ostaje ograničene cene i u 2023. a gorivo ne – kaže za 24sedam Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika benzinskih stanica.

Na Londonskoj berzi referentna cena nafte tipa brent se ovih dana kreće ne nivou oko 80 dolara i, posle šest meseci pada, pokazuje znake stabilizacije na ovom nivou. Samo za poslednjih mesec dana izgubila je 6,6 odsto vrednosti. Cena nafte sada je oko 10 dolara ispod one koja je bila pre nego što je uvedena uredba, a 25 dolara manje nego što je u proseku bila za vreme prve uredbe – 105 dolara za barel.

Pada i berzanska cena dizela, i to još strmije. Od početka novembra, nizbrdica je tolika da je ultraniskosumporni dizel sada jeftiniji gotovo 16 odsto. Dizel, sa cenom od 895 dolara za tonu još nije na februarskih 735 dolara ali nije ni na julskih 1.250.

Istovremeno, na srpskim benzinskim stanicama današnjih 167 dinara za litar cenovno kontrolisanog benzina BMB95 za 3,5 odsto je manje nego što je bila u februaru dok je kod evrodizela 199 dinara za litar i dalje više, za 5,3 odsto, nego što je bilo pre uredbe.

Screenshot: cmegroup.com

 

- Cena je gotovo svuda u okolini niža nego u Srbiji a pojeftinjenja su sa padom nafte bila veća. Vlasnicima benzinskih pumpi, pogotovo onima koji imaju jednu, dve ili tri su  niske marže. Sa devet dinara po prodatom litru goriva litru, odnosno o4,5 odsto maloprodajne marže, ne može opstati u poslu. A pre dve nedelje je marža bila i manja, sedam dinara ili 3,5 odsto. I to bruto marža, a gde je tu PDV, naknada za bankarske kartice… Država je fiksirala samo maloprodajnu cenu, a velikoprodajna je slobodna pa nam se dešavalo da u nekim trenucima maloprodajna bude niža od one velikoprodajne koju pumpe plate – objašnjava Rakić.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

Sa nižom cenom goriva bilo bi, kažu vlasnici pumpi, bolje i maloprodaji i vozačima, ali i državi.

- Cenu određuje država a ne tržište. Na tržištu je uglavnom gorivo od nafte prerađene u Pančevu, a svi u njegovoj ceni plaćamo berzansku, kao da je kupljeno na Mediteranu i utovareno u luci Lavera. Pritom se još na tu cenu priznaje premija, odnosno trošak transporta od 64 dolara po toni dizela i oko 50 dolara za benzin. Kao da stvarno dolazi iz Italije. A odna još država naplati u maloprodajnoj ceni PDV na akcizu, kao da je to dodatna vrednost a ne porez državi. Kada bi cena bila niža, više bi se goriva kupovalo i više bi se akcize ukupno naplaćivalo pa bi bilo i više para u budžetu – zaključuje Milan Rakić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi