Gorivo još može da pojeftini, barem do februara 2023. godine
Svetske prognoze cene nafte i naftnih derivata su se promenile nabolje. Iako se analitičari sustežu da daju previše optimistične prognoze, dizel i benzin bi mogli još naniže
Cena nafte u svetu pada od juna, kada je na koti 122 dolara za barel završen strmi rast započet još krajem aprila 2020. godine. Danas je ispod 77 dolara za barel brenta, što je neverovatan pad cene od 37 odsto u samo šest meseci.
Poslednji talas pojeftinjena nafte na svetskim tržištima, od početak novembra, „ispratile“ su i cene benzina i dizela na srpskim pumpama. Za samo mesec dana na prosečnom rezervoaru od 50 litara uštedimo 750 dinara kod benzina, i 1.050 dinara kod dizela, pošto je od danas popodne litar BMB95 171 dinar (pad osam odsto) a evrodizel 201 dinar (- 9,5 odsto).
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Mogu li cene i dalje da padaju? Sudeći prema novim prognozama analitičara iz naftne branše, mogu. Uprava za energetske informacije SAD (EIA) u poslednjoj mesečnoj objavi „snizila“ je cenu brenta za tri dolara i sada prognozira da će referentna nafta sa Severnog mora imati prosečnu cenu u 2023. godini od 92 dolara za barel.
Deluje kao mnogo u odnosu na trenutnih 77 dolara na berzi, ali mora se uzeti u obzir i da je prosečena cena za ovu godinu 103,7 dolara. Takođe, pre nepunih mesec dana u investicionom divu „Goldman Saksu“ predviđali su da će brent u ovom poslednjem kvartalu biti na nivou od 104 dolar za barel, a u prvom tromesečju 2023. godine oko 110 dolara.
Pročitajte još:
Nešto niže su gađali u analitičarskoj kući „Trejding ekonomiks“ - 100 dolara do kraja godine i nešto više od 110 dolara početkom sledeće, a EIA je tada prognozirala 102 dolara u decembru i oko 95 u 2023.
Previsoka cena...
Međutim, tržište je reagovalo mimo ovih prognoza ali i širih očekivanja koja su veliku težinu dali mogućim posledicama zabrane uvoza ruske nafte more u EU, kao i globalnog transporta te nafte ako joj cena nije najviše 60 dolar za barel.
Ispostavilo se da je cena od maksimalnih 60 dolara previsoka, pošto sankcijama zapada Rusi svoje gorivo ionako već mesecima u Jugoistočnoj Aziji prodaju ispod te cene. Ruska nafta tipa ural, koja čini oko 60 odsto nafte koja se izvozi morem, prodaje se po ceni manjoj od 44 dolara, kažu podaci „Argus Media“.
24sedam/Profimedia
Istovremeno tip nafte ESPO, koji ide naftovodima iz istočnog Sibira, prodavao se u sredu po 69 dolara za barel.
Ovoga puta jednako imuna na (geo)politiku ostala je (padajuća) cena nafte i po pitanju problematične kineske tražnje zbog „zero-kovid“ režima ali i plana OPEK-a da nastavi sa smanjenjem proizvodnje sirove nafte kako bi se održala cena. Manja kineska tražnja trebalo bi da, teorijski, dalje obori cenu a zaustavljanje bušotina OPEK-a da je stabilizuje ili čak poveća.
Ono što berzansko tržište trenutno više brine od geopolitike je recesija u koju polako zapadaju veliki potrošači – razvijene zapadne ekonomije.
- Naftu nadole vuče strah od širenja recesije koji prati i globalna politika monetarnog zatezanja koje bi tek moglo da pogodi svetsku ekonomiju – rekao je za „Blumberg“ Višnu Varatan, šef za ekonomiju i strategiju u Aziji u Mizuno banci .
Šta nam "spremaju" Rusi i Kinezi
U trenutno postojećim recesijskim uslovima, cena nafte bi trebalo da ostane na ovom nivou ili eventualno da još malo padne. Međutim, naftno tržište ne bi bilo toliko bitno da su na njemu promene tako lako predvidive.
Ako se ne desi nešto nepredviđeno…
Na inače dinamičnom naftnom tržištu uvek su moguća i „vanredne“ eskalacije situacije, koje obično vode višim cenama. U provom delu godine imali smo, na primer, u Evropi „ispadanje“ OMV-ove rafinerije u Švehatu zbog požara, što je podiglo cenu dizela u EU. Potom su u prethodna dva meseca štrajkovi potresali rafinerije „Total Energi“ u Francuskoj ali i najvećoj evropskoj rafineriji, onoj „BP-a“ u Roterdamu.
Trenutno je takva „incidentna“ situacija u SAD, gde je zbog curenja na neodređeno vreme zaustavljen naftovod „Kiston“, kojim dnevno stiće 600.000 barela nafte iz Kanade.
A nove turbulencije stižu, naravno, sa Istoka.
Najveći svetski kupac energenata, Kina, danas je donela odluku da odustaje od politike „zero-kovid“, odnosno od nulte tolerancije u protivpandemijskim merama. Od danas asimptomatski slučajevi infekcije kovid-19 i oni sa blagim simptomima mogu da se leče u kućnom karantinu a prethodno je zvanični Peking ukinuo negativne kovid potvrde za ulazak na aerodrome, u supermarkete i javni prevoz.
To će omogućiti oporavak kako industrijske proizvodnje koja je trpela zbog restrikcija, tako i kretanja ljudi i transporta robe. Sa oživelim tržištem porašće i potražnja za naftom i derivatima.
Za u potražnju biće potrebno goriva i Peking se za to već pobrinuo sklapanjem ugovora o dodatnom snabdevanju na najvećem globalnom izvoru – u Saudijskoj Arabiji. Kineski predsednika Si Đinpinga lično je posetio Rijad i, kako navode mediji, „ potpisao ugovore vredne milijardi dolara sa najvećim svetskim izvoznikom nafte“.
Kineski uvoz sirove nafte iz Saudijske Arabije iznosio je 43,9 milijardi dolara u 2021. godini, što je već tada činilo 77 odsto ukupnog uvoza robe iz kraljevstva.
Zabrana uvoza dizela...
A sa povećanom isporukom Kini, biće manje nafte za ostatak sveta i to bi moglo da ima reprekusije na berzansku cenu one koja je na raspolaganju.
Drugi „istočni problem“ je Rusija. Ograničenje cene ruske nafte, bar zasad, ne remeti tržište i pored toga što se tankeri sa ruskom naftom gomilaju u Crnom Moru jer ne mogu bez (zapadnog) brodskog osiguranja da prođu Bosforskim moreuzom.
Ono što bi ozbiljnom moglo da poremeti tržište, ali ne nafte nego derivata, jeste zabrana uvoza ruskog dizela u EU, koja je najavljena za februar.
I američka EIA upozorava da zabrana iz Brisela „stvara nesigurnosti oko snabdevanja i cene za tržište destilata za prvi deo 2023. godine“. Samo EU će morati da se snađe za 600.000 barela dizela dnevno, koje je inače uvozila iz Rusije, svog najvećeg pojedinačnog snabdevača.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari