Kako najlakše započeti „karijeru“ u Srbiji: Prva pozicija…

Ako niste IT stručnjak, niti imate neke posebne veštine koje se traže na tržištu, logičan je put do posla tamo gde ga ima – u trgovini i administarciji.

Ali tu je i konkurencija najžešća, pokazuju podaci sajta Poslovi Infostud. Sa 126.461 konkurisanjem, u periodu od 1. marta do polovine juna ove godine, pozicija „prodavac“ je bila ubedljivo najtraženija na domaćem tržištu rada.

Broj ljudi koji se u posmatranom periodu javio na oglase u kojima se traže prodavci gotovo dvostruko je veći od sledeće najtraženije pozicije - „administrativni radnik“.

Na drugoj strani ove liste, među zanimanjima za koja ima najmanje zainteresovanih nalaze se somalijeri i C developeri, sa po tek dva konkurisanja za pomenuta dva i po meseca.

Ekonomista Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije, objašnjava za Infostud da je ovo posledica činjenice da ova vrsta posla predstavlja polaznu stanicu za većinu ljudi koji rade na tim pozicijama.

- Potreba za velikim brojem radnih mesta u ovom sektoru postoji i postojaće bar u narednih 10 godina. Takođe, treba primetiti i da su prelasci u okviru svih sektora ubrzani sa razvojem tržišta rada, što je u skladu sa svetskim trendovima. Tako da i oni koji pripadaju sektoru dobro plaćenih poslova u kojima postoje dobri uslovi za rad daleko češće menjaju poslodavca nego pre samo pet ili 10 godina. Osobe koje rade na poziciji prodavca isto čine, menjajući poslodavca ili odlazeći na plaćenija radna mesta sa boljim uslovima – kaže Jevtović.

Može i bez stručne srednje škole

Na veliku fluktuaciju ukazuje i Miloš Turinski iz Infostuda.

- U sektoru trgovine, bilo da su u pitanju prodavci ili komercijalisti, generalno vladaju i velika potražnja i velika ponuda, ali je i velika fluktuacija radne snage. Zbog potražnje za prodavcima, kriterijumi koje ovi radnici moraju da zadovolje su dosta niži, i sada praktično na tu poziciju, na pojedinim mestima, mogu da konkurišu i kandidati bez srednje stručne spreme, dakle bez posebnih znanja, stepena obrazovanja, neretko i bez iskustva, i otuda toliko njih koji se prijavljuju. Uz to, česta je promena poslodavca, odnosno odlazak na nešto bolje plaćeno radno mesto ili malo bolje uslove rada – napominje Turinski.

Ovakva stalna "potraga za boljim" prisutna je pogotovo kod mladih, koji se ne zadovoljavaju ponuđenim uslovima ni platama. To pokazuje i Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2022, gde je utvrđeno da mladi smatraju da je za pristojan život potrebna plata veća od 100.000 dinara (850 evra).

Profimedia

U izveštaju koji je uradila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), tek svaki deseti anketirani smatra da je za život dovoljno od 50.000 do 80.000 dinara. A upravo je plata od 50.000 dinara ona koja se najčešće nudi na poziciji "prodavac".

Ali ta "nezahvalnost" mladih nije specifična samo za Srbiju, slične probleme imaju i u Nemačkoj, i to ne samo na slabo plaćenim poslovima. Direktor jednog zabavnog parka u Rustu u pokrajini Baden-Virtenberg požalio se da mu dolaze 25-godišnjaci koji žele da rade samo tri dana nedeljno, da ne rade vikendom, čak da rade od kuće...

Loše i po firme

Međutim, ono što je dobro za zaposlene, koji „idu na bolje“, nije dobro i za same trgovine.

- Ovo sve dovodi do velike fluktuacije radne snage, što se može videti gotovo svaki dan kada uđete u trgovinske radnje. Ne možete da ne primetite pad kvaliteta usluga koje se pružaju, usled stalne promene zaposlenih – objašnjava Jevtović.

Turinski kaže da se tu vidi razlika između poslova gde postoji pravi deficit i onih gde deficit „pravi“ fluktuacija.

- U trgovini nema deficita radne snage, već česte fluktuacije prave slobodna mesta, pa otuda i potražnja poslodavaca za radnicima u trgovini. Sa druge strane, pravi slučaj deficita su IT radnici. Na te oglase se gotovo niko ne javlja, jer na tržištu nema onih koji već ne rade - kaže Turinski.

Podaci Infostuda pokazuju da osim prodavca, administrativnog radnika i komercijaliste na domaćem tržištu rada najviše interesovanja među onima koji traže posao vlada za poslove telefonskog operatera i vozača, dok se, osim za pozicije C developera i somalijera, najmanje konkuriše za metaloglodače, montažere u mašinstvu ili referente za zaštitu bilja.

Rad za domaće i "strance"

Jevtović dodaje da ovakvi podaci nisu iznenađujući za tržište rada u Srbiji, naročito u poslednjih nekoliko godina.

- Pritom su u skladu sa tezom koju zagovaram - došlo je do snažne podele na dobro plaćene poslove, koji su uglavnom u izvozno orijentisanom sektoru, i one relativno slabo plaćene poslove, gde su uslovi rada daleko lošiji i odnose se uglavnom na sektore ugostiteljstva, trgovine na malo, administracije i drugih zanimanja za koja nisu potrebna neka specifična znanja i veštine - navodi Jevtović.

On kaže i da mali broj prijava na pomenuta zanimanja, poput IT stručnjaka, somalijera ili metaloglodača, ukazuju na deficitarnost, ali mogu biti i posledica još nekih faktora.

- Prvi je specifičnost zanimanja i neizlazak na tržište poslova usled zapošljavanja van zvaničnih oglasa i poziva, kao u slučaju somalijera. Druga situacija do koje može doći je direktan prelazak od jednog do drugog poslodavca usled direktnih ponuda koje poslodavci zaposlenima nude, i gde se nadmeću sa trenutnim poslodavcem tako što ponude bolje uslove rada i veću platu. Kada se pominje mali broj prijava za poslove trebalo bi uzeti u razmatranje i odlazak domaće radne snage na sezonske ili šestomesečne poslove u zemlje Evropske unije - zaključuje Nenad Jevtović sa Instituta za razvoj i inovacije.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi