Koliko će nas koštati rat u Ukrajini: Srbija će, iz jednog razloga, da prođe prilično OK
Vojni sukobi u Ukrajini doneće velike ekonomske posledice zaraćenim stranama, a već su izazvali finansijske potrese u svetu. Kako će u celoj situaciji da prođe Srbija?
Nafta je prešla cenu od 104 dolara, prvi put od 2014. godine, gas je dobrano iznad 1.400 dolara, cene akcija padaju prvi put od marta 2020. jer investitori beže u „sigurnu luku“ dolara i zlata… S druge strane povampirene „gvozdene zavese“, na Moskovskoj berzi je u danu „izbrisano“ 250 milijardi dolara vrednosti pre nego što je trgovina stopirana, a brodovi sa žitom su blokirani zajedno sa lukama u Azovskom moru.
Sve ovo samo je vrh ledenog brega posledica koje sa sobom nosi rusko-ukrajinski „nastavak politike drugim (vojnim) sredstvima“, kako je rat definisao legendarni Fon Klauzevic. Kako će ovaj sukob, specijalna operacija u Ukrajini - kako je formuliše Vladimir Putin uticati na svetsku ekonomiju i ekonomiju Srbije, za 24sedam govori dr Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
- Još juče je sve izgledalo dobro, a već danas vidimo koliko se brzo stvari razvijaju i komplikuju, tako da niko ne može sa sigurnošću reći kolike će biti posledice. Ono što je sigurno jeste to da ovakve stvari utiču na cene energenata i na stvaranje panične reakcije investitora u kompanijske akcije na svetskim berzama. Sigurno je i da će biti pogođena Evropa trgovinom, a Rusija sankcijama, ali mnogo više nego SAD ili Kina. Što se Srbije tiče, imamo jedan dobar razlog da budemo relativno mirni, mada ćemo i mi trpeti posredne posledice – kaže nam Nikolić.
Foto: Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP
Nikolić ističe da su svetska tržišta u ovom trenutku u inicijalnom šoku i korekciji (padu cena i rasprodaji) koja je očekivana shodno situaciji, a da tek treba da se vidi da li će Zapad reagovati „samo“ politički i ekonomski ili i vojno.
Pročitajte još:
- Što se Srbije tiče, imaćemo efekat u prvom talasu u tom energetskom delu, gde će se preneti efekat skuplje nafte i gasa, jer to poskupljuje druge parametre proizvodnje i robe i kad su vam cene zamrznute ili kontrolisane. Ono što je dobro za nas, a što se ne govori u oficijelnim prilikama, jeste to što mi nismo mnogo zavisni od Rusije. Da nema nafte i gasa koje uvozimo, naša trgovinska razmena bi bila skromna, jer stagnira već dugo godina. Tržište Rusije je značajno samo za deo sektora hrane, recimo jabuke i zamrznuto voće, ali za sve ostalo nam je mnogo značajnija EU. Zbog toga ne možemo ni mnogo da izgubimo ako bude narušen lanac trgovinske razmene sa Rusijom – ističe Nikolić.
Ilustracija 24sedam/Podaci RZS
Nikolić napominje da nam vrednost trgovinske razmene sa Ruskom Federacijom skoči samo kada poraste cena nafte koju uvozimo ili kada imamo nabavku neke vojne opreme i naoružanja.
Nevolja dolazi s druge strane
Nikolić ističe da nas zbog toga problem „udara“ sa druge strane. Nevolje koje rasplamsali sukob Rusije i Ukrajine, i posledične sankcije EU Rusiji, donose ekonomijama Evrope stići će i na naš prag. Ukoliko evropski partneri srpskih firmi posrnu i imaju lošije performanse, a nisu se dovoljno oporavili ni od kovida, trpeće i ovdašnji biznis.
Sa energentima ne bi trebalo da bude problema
Srbija neće imati problema sa gasom, čak i ako bude nestašice u Evropi, jer, kako je juče rekao generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović, postoje rezerve do kraja grejne sezone, a sa „Gaspromom“ su obezbeđene isporuke produžetkom ugovora do početka juna. Gas može da stiže novom rutom preko Bugarske, tako da ne zavisimo više samo od trase preko Ukrajine (i Mađarske).
Problema ne bi trebalo da bude ni sa naftom, jer ona stiže „Jadranskim naftovodom“ iz Hrvatske, a „Gasprom“ je većinski vlasnik srpskog NIS-a. Za razliku od gasa, kome je cena fiksirana do kraja sezone, kod osnovnih naftnih derivata moratorijum je početkom februara uveden na mesec dana, dok je cena premijum goriva slobodna.
Od nekih drugih potencijalnih problema koje bi jedna ekonomija mogla da ima zbog svetskih potresa, Nikolić još pominje spoljni dug i inflaciju.
- Ali mi ni tu nemamo problema, jer to što trenutno dolar jača nauštrb evra nas ne brine, pošto smo smanjili dolarski dug na minimum. Ali pitanje je i da li će dolar dalje jačati, posle prvobitne nervozne reakcije investitora, jer sve što se dešava oko Ukrajine već se moglo pretpostaviti i ukalkulisati – napominje Nikolić.
Niko ne voli, pogotovo ako ulaže novac, da mu se rat dešava bilo u neposrednom ili nešto širem okruženju, i zbog toga Nikolić kaže da bi svi bili spremni da se ova situacija u Ukrajini resetuje na početak, samo kada bi se pronašao prihvatljiv način da se to (politički) opravda.
- Ceo svet je i bez ovoga u problemima zbog inflacije i energetske krize, a Evropa pogotovo. EU je u mnogo lošijem stanju nego ekonomski rivali u Americi i Aziji. Tamo mogu da zbog ovoga trljaju ruke, dok su u EU zabrinuti. Lako bi moglo biti i gore, jer sada je situacija sa energentima takva da više nije pitanje kolika će biti cena nafte, nego da li možete da je po bilo kojoj ceni fizički nabavite. A videli smo kako to ide prošlog proleća, kada nije mogao da se kupi metal, pa je skočila cena gradnje zbog čelika, ili nameštaja zbog skupljeg drveta… – ističe naš sagovornik.
Ako reakcija bude „ozbiljna“...
Da nikom zapravo ne odgovara da se sitaucija otme kontroli, pokazuju i pisanja medija na Zapadu. Londonski „Ekonomist“ napominje da je i tokom protekle decenije geopolitički rizik bio konstanta svetske politike, ali da su ekonomija i finansijska tržišta to uspeli da prevladaju. Ukoliko bi sada zbog situacije sa Ukrajinom bila stvarno izolovana 11. svetska ekonomija i jedan od najvećih proizvođača sirovina i osnovne hrane, direktna posledica bi bili veća inflacija, sporiji rast i potresi na tržištima kapitala.
Ukoliko bi takvo stanje potrajalo, nastavilo bi se urušavanje globalnog lanca snabdevanja i integrisanih finansijskih tržišta kakve svet poznaje od sloma SSSR 1991. godine.
Rusija je dominantni snabdevač gasom Evrope, ali i jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte i industrijskih metala – nikla, aluminijuma i paladijuma. Takođe je, uz Ukrajinu, veliki izvoznik žitarica, a uz Belorusiju i značajan izvoznik kalijuma, bitnog za mineralna đubriva u poljoprivredi.
Pixabay/Loretta Rossiter
Sva ova roba već je ionako veoma poskupela tokom proteklih godinu-dve, a sad će biti još skuplja. Brent je prešao 100 dolara za barel, gas skočio za 30 odsto...
Lanac snabdevanja bi mogao da bude narušen na dva načina, kaže britanski medij. Fizički bi oružjem mogla da bude razorena infrastruktura kao što su naftovodi ili luke na Crnom moru. Politički, tvrde sankcije bi mogle da prekinu trgovinu ako budu ozbiljnije od onih uvedenih povodom zauzimanja Krima.
Tada to nije sprečilo zapadne naftaše iz BP-a, „Ekson Mobila“ ili „Šela“ da investiraju u Rusiji, a američki penali za ruskog proizvođača aluminijuma „Rusal“ su bili 2018. veoma kratkog daha.
Ako bi sada sankcije bile „prave“, Rusija bi mogla da se osveti stvaranjem globalne nestašice, što bi cene poguralo u nebo.
Finansijski i tehnološki deo problema je drugačiji jer tu je jedna strana mnogo jača. Zapad može da potegne keca iz rukava i nametne sankcije kao što su bile one uvedene „Huaveju“, i to bi unazadilo rusku haj-tek privredu. I dve najveće banke bi mogle da budu odsečene od sveta, Zberbank i VTB, ili da se Rusija izbaci iz SWIFT sistema.
Međutim, to bi samo ubrzalo prelazak Rusije na domaći platni sistem, uveden nakon Krimske krize 2014. Rusija je pod sankcijama, okretanjem domaćoj proizvodnji, od uvoznika postala svetski izvoznik hrane, a odsecanje od poslovanja u dolarima moglo bi da Rusiju dodatno okrene Kini.
Već sada ove dve zemlje samo trećinu svoje razmene vrše u dolarima, za razliku od 97 odsto koliko je bilo 2014. I to se Amerikancima ne dopada.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari