Nema kraja poskupljenju stanova: U jednom gradu cena skočila 40 odsto, a evo šta nas tek čeka

Bura na domaćem tržištu nekretnina se ne smiruje jer cene stanova i dalje rastu! Međutim, to nije trend samo u Srbiji, već u čitavoj Evropi pa su tako stanovi poskupljivali više nego što su rasle plate u celom regionu Centralno-istočne Evrope (CIE) od 2010. do 2020. godine.

Takođe, prosečni rast cena u 40 država članica OECD-a iznosio je 9,4 odsto ove godine, što je najsnažniji porast u poslednjih 30 godina. S obzirom na to da nema promena na strani ponude i potražnje, prema rečima analitičara, rast cena stanova mogao bi da se nastavi.

Pročitajte još

I dalje bum na tržištu nekretnina: Stanovi idu kao alva, traže se i garaže

Da li je to normalno: Cene starih stanova rastu jednako kao i novih

Kako pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda, ukupan iznos sredstava u prometu na tržištu nepokretnosti Srbije bio je dvostruko veći u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prošlu, i 1,6 puta veći u odnosu na prepandemijsku 2019. godinu. Tako je novogradnja u Beogradu i Novom Sadu skuplja za oko 14 odsto nego lane, a u pojedinim delovima Niša kvadrat je skočio i za više od 40 odsto.

U Mađarskoj 100 odsto skuplje

Zanimljivo je videti kako se kreću cene nekretnina u pojedinim zemljama EU. Od 2010. godine do prvog kvartala 2021. cene stambenog prostora u EU su porasle u proseku za 30,9 odsto, a stanarina za 15,3 odsto, pokazala je analiza Erste grupe. Prema tome, u Mađarskoj su stanovi poskupeli skoro 100 odsto, u Češkoj i Slovačkoj za više od 50 odsto, dok je najmanji rast cena u Sloveniji, Hrvatskoj, malo iznad 20 odsto i Rumuniji, svega 10 odsto.

Postoji više razloga za ovakav trend, kako su zaključili analitičari, od neuravnotežene ponude i tražnje, do povoljnih kredita sa rekordno niskim kamatama. Tako je, navodi Erste grupa, u poslednjih pet godina prosečna kamatna stopa na novoodobrene stambene kredite u Srbiji smanjena za 0,97 procentnih poena. Naime, ona je u junu 2016. godine iznosila 3,47 odsto, dok je u junu ove godine bila na nivou od 2,5 odsto.

Takođe, na više cene nekretnina uticao je i rast štednje.

– Treba uzeti u obzir i akumuliranu štednju građana u poslednjih godinu dana i sve veću potrebu za stambenim prostorom usled potrebe rada od kuće – istakli su analitičari.

Ulogu igra i energetska efikasnost

Zanimljivo je i da je, kako dodaju, jedan od faktora i dug proces pribavljanja građevinske dozvole koji smanjuje ponudu.

Veliko interesovanje

– Prosečan iznos kredita za energetsku efikasnost u 2020. iznosio je 398.500 dinara, dok je prosečan vremenski period otplate 46 meseci. Građani su novac najčešće koristili za izolaciju zidova i krova, zamenu stolarije, kao i za instaliranje kotlova na biomasu i pelet. Najveći broj kredita za energetsku efikasnost je odobren u Vranju, Zrenjaninu i Somboru – navode u Erste grupi.

– Međutim, za razliku od Slovačke, gde taj proces traje najduže u regionu, čak 300 dana, i Rumunije i Slovenije, oko 250 dana, u Srbiji je taj proces kraći od 100 dana, po čemu smo bliži Velikoj Britaniji gde se na dozvolu čeka 86 dana – kažu u Erste grupi.

Ključna stvar u ovom trenutku je, kako smatraju, pored pomenutog rasta cena i pitanje zelene politike.

– Trenutno 75 odsto svih zgrada u EU nije energetski efikasno, one troše 40 odsto ukupne potrošnje struje i emituju 36 odsto gasova sa efektom staklene bašte. Za postizanje cilja neto smanjenja emisija za 55 odsto do 2030. godine potrebno je udvostručiti stopu energetskog renoviranja privatnih i javnih zgrada, pre svega dekarbonizacijom sistema grejanja i hlađenja koji su odgovorni za oko 80 potrošnje energije – navode analitičari Erste grupe.

Pročitajte još

Boranija nikad skuplja, a cena mesa tek će ići naviše: Koliko će nas koštati hrana?

SAZNAJEMO: Minimalna plata sigurno raste, na stolu su dve opcije

Procenjuje se da će za to biti potrebno, kako ističu, 275 milijardi evra investicija godišnje u projekte renoviranja. Prepreka na tom putu može da bude manjak privlačnih finansijskih podsticaja za sprovođenje takvih projekata, ali i nerazumevanje potencijalnih koristi.

– U tom smislu, od ključnog značaja za povećanje stope renoviranja u celoj EU tokom predstojeće decenije biće edukativne kampanje i pružanje različitih finansijskih proizvoda kao što su zeleni krediti, hipoteke i poreske olakšice – naglašavaju analitičari.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi