Koliko svaki građanin Srbije duguje bankama i da li to treba da nas brine?

Svaki stanovnik Srbije u proseku bankama duguje oko 1.500 evra, kada se uračuna ukupna zaduženost građana po osnovu kredita, minusa po tekućim računima, kreditnih kartica i lizing ugovora, kažu za 24sedam u Udruženju banaka Srbije.

To je, kako naglašavaju, i dalje najmanja zaduženost u regionu, i ostavlja dovoljno prostora za uravnotežen kreditni rast u narednim godinama.

Prema podacima Kreditnog biroa za septembar, ukupan dug građana iznosio je oko 1.178 milijardi dinara, od čega je najviše po osnovu gotovinskih kredita (oko 559,5 milijardi dinara), ali i po osnovu stambenih kredita (458,4 milijardi dinara).

Brže rastu krediti stanovništvu

Iako još nisu objavljeni podaci za oktobar, u Udruženju banaka kažu da kreditna zaduženost privrede i stanovništva u oktobru u odnosu na septembar ove godine pokazuje lagani rast od 0,2 odsto kod svih korisnika kredita.

Bez uticaja moratorijuma

U Udruženju banaka ističu da je kreditna aktivnost i u periodu koji je obuhvaćen moratorijumom imala stabilan trend rasta, posebno u sektoru privrede.
– Ovo je, između ostalog, bio i rezultat ciljanih mera Vlade Srbije i NBS – kažu u Udruženju.

– Pri tome, nešto su brže rasli krediti stanovništvu, 0,8 odsto u odnosu na septembar, i 1,4 odsto kod preduzetnika, dok su podaci o zaduženosti u sektoru privrede nakon značajnog rasta u prethodnim mesecima bili na nivou iz septembra – navode u Udruženju banaka.

Kada se podaci uporede sa 2019. godinom, uočava se rast kredita u svim segmentima kreditiranja.

– Prema podacima iz poslednjeg objavljenog Kreditnog izveštaja za septembar, rast kredita beleži se u dvocifrenom iznosu i u sektoru stanovništva, od 15,1 odsto, i kod kompanija, 14,5 odsto i preduzetnika, 20,4 odsto – ističu u Udruženju.

Kada se radi o kašnjenju u izmirivanju kreditnih obaveza, u Udruženju banaka kažu da je na kraju septembra učešće docnje u dugu iznosilo 3,6 odsto.

– U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, kada je kašnjenje bila na nivou od 4,9 odsto, primetno je povećanje urednosti u izmirivanju obaveza. Ovo možemo posmatrati dvojako, prvo, kao trend koji je prisutan već duže vreme, i kao rezultat mera na smanjenju nenaplativih potraživanja, na čemu godinama radi NBS sa poslovnim bankama. Zatim tu je i povećanje zarada, kao i posledica moratorijuma jer su građani ovaj predah u otplati iskoristili da izmire i stara dugovanja – objašnjavaju u Udruženju banaka Srbije.

Sve više se uzima keš

Na pitanje da li ove godine uočen poseban rast ili pad potražnje određene vrste kredita, oni navode potrošačke kredite.

Pročitajte još: Zamke: Kako prevaranti vrebaju kupce na “Dan samaca”

Pročitajte još: Skok cene ulja: Zašto je jedna od osnovnih namirnica sve skuplja?

– Prema podacima za septembar 2020, u odnosu na isti period prethodne godine, najznačajniji rast pojedinačno beleže potrošački krediti, preko 20 odsto, ali oni su vrlo skromni u ukupnom obimu kredita i imaju izuzetno malu početnu osnovu – kažu u Udruženju.

Kako dodaju, najznačajniji su i dalje gotovinski krediti koji su zabeležili rast od 19,8 odsto, pa stambeni koji imaju stabilan godišnji rast od oko 13 odsto.

– Pad u ukupnom obima beleže ostali krediti, što su najčešće krediti za refinansiranje. Ovi krediti su takođe bili predmet značajnijeg regulisanja u prethodnom periodu pa je i ovo nastavak već uočenih tendencija, odnosno njihovog manjeg učešća u ukupnoj strukturi i obimu kredita – zaključuju u Udruženju banaka.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi