Isti sistem, „malo“ različite penzije: U Nemačkoj prosek ne može ispod 1.900 evra, a u Srbiji je 250

Nova koaliciona vlada u Nemačkoj spremila je niz izmena socijalno-ekonomskih zakona kako bi poboljšala životni standard svojih stanovnika. Jedna od njih tiče se penzija, koje bi uskoro mogle biti na nivou od 48 odsto prosečne bruto plate koju su imali osiguranici tokom svog punog radnog staža. To je tri procentna poena više nego što je sada.

Sa prosečenim nemačkim platama od 3.975 evra bruto, prema podacima Ru-geld.de, znači da bi to nešto malo manje od polovine plate iznosilo 1.900 evra. I ovde se radi o „bruto“ iznosu, jer Nemci imaju različite poreske odbitke i od penzije.

U Srbiji, koja ima isti tzv. Bizmarkov penzijski sistem (međugeneracijske solidarnosti, odnosno da se doprinosima zaposlenih plaćaju penzije), prosečna penzija statistički se drži na 45 odsto prosečne plate, ali neto. Kada bi se primenio nemački sistem od 48 odsto, prosečna penzija na bruto platu od 89.980 dinara trebalo bi da iznosi 43.190 dinara, odnosno 367 umesto 250 evra, koliko je sada, i pored redovnih povećanja.

Povećanje „prosečne“ penzije, odnosno procentualnog odnosa penzije prema proseku prethodne plate, u Nemačkoj će biti plaćeno delom iz državnog budžeta, i za tu namenu je 2022. godine planirano 20 milijardi evra.

Ovde se ne radi o minimalnoj ili zagarantovanoj penziji, jer takve (kao ni maksimalne) formalno u Nemačkoj nema. I tamo se, kao i u Srbiji, penzija izračunava najviše prema uplatama u penzijski fond tokom radnog staža. Ti doprinosi neće, obećava nova vlada, preći 20 odsto (sada su 18,6 odsto). U Srbiji su doprinosi za Fond penzijsko-invalidskog osiguranja viši i čine 25,5 odsto, ali i pored toga penzije su mnogo niže.

Razlog su, naravno, mnogo više plate u Nemačkoj, ali i to što pored obaveznog državnog penzijskog fonda, u kome je 85 odsto Nemaca (plus još desetak odsto u zasebnom fondu državnih službenika), čak tri petine njih imaju dodatne uplate preko privatnih penzijskih planova kompanija u kojima rade. Toga je i danas u Srbiji veoma malo.

Sa 29.383 dinara (250 evra) penzije isplaćene u oktobru, prosečan srpski penzioner daleko je od primanja prosečenog nemačkog „kolege“ koji ima 980 evra. To su isplaćene penzije, a, teorijski, Nemac koji je radio pun radni staž i pritom primao prosečnu platu danas ima penziju od 1.540 evra. Isto tako, prema računici Fiskalnog saveta, u Srbiji nekom ko je 40 godina zarađivao 50.000 dinara, što je više od proseka u tom periodu, danas bi penzija bila 26.500 dinara (225 evra).

Iako formalno nema minimalnu penziju, kao što do relativno skoro nisu imali ni minimalac, Nemačka ima razvijen sistem socijalne zaštite. Kao što je nedavno za 24sedam istakao Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu Beogradskog univerziteta, iako su naši sistemi u osnovi isti, u praksi to nisu.

U Nemačkoj, svako ko prima mesečno manje od 865 evra (podataka za 2020) ima pravo na socijalni dodatak od 389 do 432 evra, u zavisnosti od toga da li živi u braku ili je samac.  Na to ima pravo i na dodatak za stanovanje, grejanje, gas, izdatke za popravke u domaćinstvu… To bi značilo da penzioner samac u Nemačkoj mesečno može da dobije bar 1.297 evra.

U Srbiji i oni koji nisu otišli u prevremenu ili invalidsku penziju u proseku dobijaju 32.000 dinara (270 evra). Poražavajući podatak je to što od 1,67 miliona penzionera u Srbiji čak milion ljudi ima penziju manju od 30.000 dinara, a sa grupom onih koji imaju do 45.000 (380 evra), ta populacija prelazi 1,35 miliona ljudi.

Uz to, procenjuje se da u Srbiji postoji 250.000 građana starijih od 65 godina koji nemaju pravo na penziju jer nisu radili ili su radili "na crno" pa nisu uplaćivali doprinose. Za njih je jedino rešenje takozvana garantovana penzija. Čak i sa iznosom od 100 evra mesečno, koliko se navodi u ideji koju zagovara ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi