Hoće li nam Bajden pojeftiniti benzin: "U toku je partija strateškog pokera"
Biće veoma zanimljivo videti kako će se završiti ova "partija pokera“, kaže za naš portal Neven Cvetićanin iz Foruma za strateške studije
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden pokrenuo je dosad neviđenu inicijativu i stavio prst u oko najvećim svetskim igračima na tržištu onoga što i dalje pokreće svet – nafta.
Ideja Bajdenove inicijative, kojoj su se pridružile mnoge značajne zemlje u svetu, je da se umesto sa tržišta, gde je cena ovih dana prilično visoka, deo nafte za domaće potrebe povuče iz strateških rezervi. Ova ideja svakako se ne sviđa onima koji od izvoza „crnog zlata“ žive i/ili na njemu baziraju svoju globalnu moć.
- Ovo je jedan veoma važan potez u svetskoj politici, maltene bez presedana, budući da u njemu zajednički deluju Sjedinjene Američke Države, Kina, Indija, Japan, Južna Koreja… Ovo je jedna partija, rekao bih, svetskog geopolitičko-energetskog pokera ovih država sa zemljama OPEK-a i njihovim partnerima – kaže za 24sedam dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije.
Ovaj analitičar napominje da su zemlje unutar OPEK+ uspele da ograničenom dostavom nafte na svetsko tržište izdejstvuju za sebe visoku cenu „crnog zlata“, a da sada veliki kupci pokušavaju da uzvrate udarac.
Pročitajte još:
– Pre ovog poteza predsednika SAD Džozefa Bajdena nafta je bila 85 dolar za barel, pa je potom spala na ispod 80, da bi se sad malo vratila. Kini, Indiji i Japanu, kao najvećim svetskim uvoznicima nafte takva visoka cena svakako nije odgovarala i zbog toga je inicijativa iz SAD pala na plodno tlo – objašnjava Cvetićanin.
"Snažna poruka"
Pitanje je, naravno, u kojoj meri će Bajdenova inicijativa „pomeriti“ tržišni trend, i oboriti zahuktalu cenu nafte na duži period. Na prvi pogled, Bajdenova „šok terapija“ je delovala samo dan, dva. Već danas nafta je otišla na 82 dolara za barel. Svetski analitičari kažu da su investitori svesni da takve „nafte iz fonda za crne dane“ nema mnogo, ali i da Bajden nije mislio da zaista njom preplavi tržište, već više da „pošalje poruku“.
Inflacija bauk za sve
Aktuelna inicijativa svakako da ima veze sa inflacijom, koja je veoma visoka u SAD, a koju je izazvala pandemija koronavirusa. Neven Cvetićanin podseća na jedan detalj koji pokazuje da cena nafte nije presudna.
- Setimo se da je u vreme predsednika Baraka Obame, pre sedam, osam godina, nafta bila 100 dolara, a da niko nije pominjao strateške rezerve. Tada cena nafte uopšte nije bila političko pitanje, niko se nije uzbuđivao jer nije bilo straha od velike inflacije. Korona je pokazala da su i velike ekonomije veoma osetljive na energetsku stabilnost – ukazuje Cvetićanin.
A inflacija se ne šali. U SAD je već na šest odsto, na koliko se spremaju i Nemci, dok su u "svetskoj fabrici“ Kini proizvođačke cene u oktobru skočile za 13 odsto, na godišnjem nivou.
Tih 50 miliona barela iz strateških rezervi SAD, dovoljno je tek za tri dana potrošnje u Americi. To svakako ne može da olakša život ni Amerikancima, koji danas na pumpama plaćaju gorivo 3,4 dolara za galon (0,9 dolara za litar), što je duplo više nego pre godinu dana, a kamoli Srbima, tako što bi pala berzanska cena nafte.
U američkim strateškim rezervama 19. novembra je bilo 605 miliona barela nafte, od ukupnih kapaciteta od 727 miliona barela.
U OPEK+, neformalnoj asocijaciji originalnog društva najvećih izvoznica OPEK i partnera (Rusija, Azerbejdžan, Kazahstan, Malezija…) su poruku primili, narogušili se, ali zasad ne reaguju.
Zapretili su, doduše, da bi mogli da otkažu tekuće povećanje proizvodnje od po 400.000 barela mesečno, ali to izgleda više reda radi. Više će se znati 2. decembra, na sastanku OPEK+.
- Mislim da nećemo menjati plan, ali nema ni logike da dodatno povećavamo proizvodnju – rekao je Suhai Al-Mazroui, ministar energetike Ujedinjenih Arapskih Emirata, članice OPEK.
Nema više ni prijatelja, ni neprijatelja
Međutim, iako je svetska cena nafte važna svima, prvi čovek Foruma za strateške studije ukazuje i na još jednu geopolitički veoma bitnu stvar na koju ukazuje i ova inicijativa.
- Samo korišćenje strateških rezervi, samo po sebi, ne može biti dugoročna mera. Zbog toga je to "poker“ u kome je pitanje ko će duže da izdrži "licitaciju“, da li države koje su odlučile da ne kupuju na svetskom tržištu ili one koje žive od prodaje nafte. Ali, ono što je dugoročno je što se pokazalo da je u današnje vreme u svetskim odnosima moguća koalicija svakog sa svakim u vezi sa određenim interesima. To je kao olimpijski krugovi, svi se prepliću i sarađuju kad im i gde odgovara, i SAD i Kina, Rusija, Evropa, Azija - navodi Cvetićanin.
Kako dodaje, nema više prijatelja (eng. friend) i neprijatelja (enemy), već su svi "frenemi“, po potrebi.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari