Stiže spas za Crnu Goru: Za vraćanje ogromnog duga Kinezima dve opcije

Za samo još nekoliko nedelja Crna Gora bi mogla da se razreši omče velikog kineskog duga koji je uzela za izgradnju autoputa Bar – Boljare.

Da Podgorica ne bi došla u situaciju da se aktivira klauzula državnog kredita po kojoj ukoliko dug ne bude uredno vraćan, Peking ima pravo da se namiri na i imovinom u vlasništvu Crne Gore, u pomoć pristiže NATO i EU, piše zagrebački „Jutarnji list“.
Konzorcijum evropskih i američkih banaka trebalo bi da narednih nedelja i formalno da bolje uslove za kredit kojim bi se pokrila milijarda dolara kineskog duga, rekao je za Rojters Jakov Milatović, ministar ekonomije Crne Gore.

Zapadne bi banke, prenosi agencija, dale Podgorici kredit s kamatom od jedan odsto ili niže (kineski je dva odsto) uz smanjenje valutnog rizika, što bi značilo da će se pozajmica denominovati u evrima.

– Postoje dve mogućnosti: refinansiranje i ugovor o razmeni (svop), ali je na stolu i kombinacija tih opcija – kaže ministar Milatović.

Izvor blizak pregovorima rekao je za tu agenciju da će Crna Gora verovatno ići na aranžman o razmeni duga te nastaviti pregovore o refinansiranju, pa prekinuti razmenu kada se zaključe pregovori o refinansiranju.

Jedan kredit – četvrtina javnog duga

Gradnja autoputa od luke Bar do granice sa Srbijom dogovorena je 2014. godine i tada je crnogorska vlada od NR Kine pozajmila 944 miliona dolara da bi posao obavio CRBC (China Road and Bridge Corporation), koji gradi u Hrvatskoj Pelješki most ali i puteve i pruge po Srbiji.

Reč je o saobraćajnici dugačkoj 41 kilometar, na kojoj su radovi daleko od završenih. Cena je u međuvremenu, zbog “neočekivanih troškova”, povećana na gotovo 1,5 milijardi dolara. Otplata bi trebalo da počne ove godine a naplata putarine je još daleko.

Pozajmicu je odobrila kineska Export Import Banka (EXIM), u vlasništvu države, dajući šestogodišnje razdoblje počeka s konačnim rokom dospelosti od 14 godina. Sa tolikim iznosom zaduživanja Peking bi kontrolisao četvrtinu crnogorskog javnog duga.
Zvanična Podgorica je u teškom finansijskom položaju jer je prošle godine izgubila gotovo sav turistički prihod. Pad BDP-a bio je 15 odsto i jedan je od najvećih u Evropi. Ove će udar krize biti blaži, očekuje se 70 odsto turistčkog prometa iz 2019. godine ali i dalje je preteći za javne finansije, pošto je udeo turizma u BDP-u veći od petine.

Pročitajte još:

Šta nam donosi Sporazum sa EAEU: Rakija bez kvote i carine, ali kako je prodati

„Jura“ jača od države: Inspekcija vratila radnika na posao, ali ga ne puštaju u fabriku

Sa kineske strane, finansiranje projekat autoputa koji se u Srbiji zove i „Beograd – Južni Jadran“ je deo kineskog strateškog mehanizma “Jedan pojas, jedan put”, čiji je cilj da ostvari ekonomski uticaj nad državama Centralne i Jugoistočne Evrope.
Kako to izgleda sa „mlađim partnerima“ Kine vidi se, ističe zagrebački list, na primeru Tadžikistana, kojemu Peking kontroliše polovinu javnog duga, odnosno 36 posto BDP-a zemlje.
Kako to praktično izgleda vidi se po tome da je Tadžikistan dozvolio kineskim trupama da zauzmu položaje na njegovim graničnim prelazima s Avganistanom.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi