Šta nam donosi Sporazum sa EAEU: Rakija bez kvote i carine, ali kako je prodati

Od sutra, 10. jula, Srbija će gotovo potpuno slobodno trgovati sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Jermenijom i Kirgizijom. Na snagu stupaju odredbe Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije i Evroazijske unije, i srpska privreda, ili bolje reći poljoprivreda, moći će da povoljnije ponudi svoje usluge i robu za oko 180 miliona potrošača sa tog prostora.

S druge strane, i srpska ekonomija će se otvoriti za robu “sa istoka“ i pojačati konkurenciju na domaćem tržištu, pa je pitanje da li smo u “oba pravca” spremni za uslove koje ovaj sporazum donosi.

– Od tržišta Kirgizije, kao muslimanske zemlje, nemamo šta da očekujemo, a Jermenija je u svetu čuvena po svom konjaku. S druge strane, Rusija je ogromno tržište pa ovo izgleda kao dobra vest. Međutim, Rusi uopšte ne znaju za voćne rakije, a mi kao država nismo ništa učinili da pre početka sporazuma imamo marketinšku kampanju da ih upoznamo sa srpskih rakijama i da vide šta propuštaju – kaže za 24sedam Vukosav Tomašević, vlasnik distilerije “Braća Tomašević“ i predsednik udruženja “Srpska rakija“.

On dodaje i da udruženja proizvođača rakija nisu konsultovana u vezi sa početkom primene ali da ipak očekuje da će ministarstva poljoprivrede i trgovine sada da ih sve okupe i pitaju kako mogu da pomognu u boljem plasmanu ovih proizvoda.

Velika očekivanja države

Sporazumom je omogućeno da se u zemlje EAEU može izvesti i 2.000 tona cigareta, oko 90.000 litara vinjaka, 400 tona polutvrdog i tvrdog kravljeg sira, i neograničene količine kozjeg i ovčjeg sira i voćnih rakija.

Veći i uvoz iz Rusije

U Srbiji sklapanje trgovinskih sporazuma obično doživljavamo gotovo kao poklon, odnosno priliku da nekome prodamo svoju robu. Međutim, kao što je i ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, nedavno isticao u vezi trgovine s Rusima, trgovinskom razmenom moraju da budu zadovoljne obe strane. A to znači i veći uvoz, a time i veću konkurenciju domaćim proizvođačima na srpskom tržištu. Koliko je možda nekim srpskim proizvođačima uskraćen profit ilustruje povećanje uvoza iz Rusije u samo poslednjih godinu dana. Recimo, vrednost uvoza cigareta je 84 miliona dolara (rast 26 odsto), đubriva 157 miliona (plus 29 odsto) i ko zna čega sve još za 215 miliona dolara (rast 389 odsto) u kategoriji “nerazvrstana roba“.

Očekivanja državnih zvaničnika Srbije od ovog trgovinskog sporazuma je veliko, bar prema onome što se govori u javnosti, i taj dogovor se već godinama najavljuje kao “značajan zamajac privrednog rasta zemlje”. Međutim, izgleda da se i posle više godina “priprema“ sporazum nije dočekao baš najspremnije. Barem ne u sektoru za koji i ne postoje kvote za izvoz – proizvodnji srpske rakije.

– Ona nema kvote ali daleko je od slobodnog protoka, jer kvote i carine nisu ni najvažniji problem njenog izvoza u Rusku Federaciju i zemlje EAEU – kaže za 24sedam Ivan Urošević, predsednik UO Saveza proizvođača rakija i direktor poznate destilerije “Tok” sa Goča.

On ističe da je problem to što voćna rakija kao piće nije po zdravstvenom standardu Rusije.

– Oni imaju veoma stroge pravilnike za hranu, i zbog metil alkohola iz voća, a koga nema u votki i alkoholnim pićima od žita ili krompira, ne može da se normalno prodaje na tom tržištu. Toga smo svesni i mi ali i Rusi, kojima smo to prezentovali kada su tokom pregovora dolazili u Privrednu komoru Srbije. Zašto to država Srbija nije rešila insistiranjem na promenama pravilnika u Rusiji, da možemo da iskoristimo izvoznu šansu, nije jasno – rekao je Urošević.

(Ne)okretanje Istoku

Koliko će to dati vetar u leđa srpskoj privredi, tradicionalno okrenutoj Zapadu i poslovima vezanim pre svega za Nemačku i Italiju, ostaje da se vidi u narednim godinama, ali činjenica je da je Srbija na tom tržištu bez carina za 99 odsto robe teorijski prisutna još od 2000. godine.

Simbolična razmena

Sa dve nove članice u srpskom spektru bescarinskih trgovina, Kirzgizijom i Jermenijom, razmena je simbolična. U Kirgiziju smo prošle godine izvezli nešto više od 1.000 tona duvanskih proizvoda za 5,3 miliona dolara, i nešto povrća za manje od tri miliona dolara. Iz te zemlje, praktično, ne uvozimo ništa. Sa Jermenima je trgovina još manja, pokrivača za podove izvezli smo za 430.000 dolara a na gomili, pod “nerazvrstana roba“ izvezeno je robe za nešto manje od tri miliona dolara.

Naime, Srbija više od dve decenije ima sporazume o slobodnoj trgovini sa tri ključne zemlje današnje Evroazijske unije – Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. U njima živi gotovo 170 miliona stanovnika, a sada se samo “proširuje“ za još dve članice sa kojima sporazuma dosad nije bilo – Jermeniju i Kirgiziju (sa tri, odnosno šest miliona).

O ovom sporazumu pregovaralo se, relativno dugo, dve godine. Srbija je pokušala da nametne ono u čemu je tada bila najkonkurentnija. Naravno, ne radi se o IT-ju i visokim tehnologijama već “starim dobrim” poljoprivrednim proizvodima – mesu, siru, šećeru, vinu…

I pored velikog političkog prijateljstava i razumevanja zemalja, tu se naišlo na veliki privredni otpor jer, recimo, Belorusima su upravo šećer, alkohol, cigarete ili automobili, stvari koje su oni želeli da budu izuzete sa tarifne liste oslobođenog od carine.

Tako se izjalovila i prvobitna velika nada da će kragujevački “Fijat“ profitirati od sporazuma, ali ni od toga nije bilo ništa. Na tržištu gde i dalje dominira “lada“ niko ne želi da vidi relativno jeftino vozilo iz Srbije. To nije, i pored stalnih molbi, uspelo ni po bilateralnom trgovinskom sporazumu sa Rusima, čak ni za simboličnu količinu novih “fića” od 10.000 komada.

U ovom “proširenom“ sporazumu formalno je prepreka bila Belorusija a suštinski proizvođač “lade“, kompanija “Avtovaz“ („Reno-Nisan“). Koliko bi strancima „fijat“ mogao da nanese štete tamom toliko bi i jeftine „lade“ mogle u Srbiji, gde „Reno – Nisan“ uspešno prodaje svoj drugi jeftini brend – „dačiju“.

Kako sada trgujemo sa “sovjetima“

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je najavio da bi nakon starta sporazuma poljoprivredna razmena sa Rusijom sa sadašnjih 350 miliona dolara godišnje mogla da poraste na 500 miliona dolara.

Pročitajte još:

Čekajući poskupljenje: Nafta sve bliže 80 dolara, koliko će se berzanska cena preliti u rezervoar?

Bezos postaje još bogatiji: Amazon profitirao jer je Pentagon „šutnuo“ Majkrosoft

To jeste i logistički izazov, posebno za hranu, jer već i oni na transport otporniji proizvodi, poput recimo bojlera iz neke srpske fabrike da prevali 6.300 kilometara do Krasnojarska u Sibiru (grad veličine Beograda), do gde i vožnja automobilom traje više od 80 sati.

Zbog logistike ali i carinskih i vancarinskih barijera u Rusiju smo uspemo da prošle godine izvezemo mnogo više povrća (210 miliona dolara) svežih jabuka i drugog voća ( za 164 miliona dolara), transportnih sredstava i industrijskih mašina (184 miliona) i bakra (14 miliona), nego mleka i mlečnih proizvoda (34 miliona) i sira (34 miliona).

Sa Belorusijom je stanje lošije, izvoz je simboličan i tamo uspevamo da plasiramo nešto guma za automobile (14 miliona dolara), optičkih proizvoda ili boja (po tri miliona) a da uvezemo žice i žičanih proizvoda (10 miliona), traktora (6,3 miliona dolara) ili furnira (4,3 miliona).

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi