Porez na rentu je najmanji problem u sektoru nekretnina

11.09.2023

19:35

0

Autor: G.M.Š.

I kada bi porez plaćali svi koji izdaju stanove to ne bi donelo veliki novac u budžet, ali neke druge promene u sektoru nekretnina bi, kažu stručnjaci

Porez na rentu je najmanji problem u sektoru nekretnina
Ilustracija - Copyright Pixabay

U srpskoj javnosti se ovih dana povela priča o porezu prihode od rentiranja i kako ta utaja pravi prilične štete državom budžetu. Sa ovom pomalo čudnom tezom,  bar za zemlju gde se i nekretnine od pola miliona evra pa naviše kupuju za keš, na ulicama viđaju skupoceni automobili a pritom ni onu najnižu stopu poreza na prihod ne plaća 99 osto građana, ne slaže se ni poznati stručnjak za nekretnine Kaća Lazarević.

- Sa porezom na izdavanje nekretnina je, rekla bih, u odnosnu na sve ostalo u nekretninama, „sve u redu“. Zakon je jasan, porez plaća broj ljudi koliko plaća, ali čak ni da svi plaćaju to ne bi značajnije popravilo stanje u državnoj kasi. Za to je potrebno uraditi nešto drugo – objašnjava Lazarević, vlasnica agencije „Kaća Lazarević Nekretnine“.

Porez na izdavanje stanova u Srbiji je nominalno 20 odsto, ali se priznaju režijski troškovi. Kada se to odbije, realni porez je u proseku oko 15 odsto. Plaća se tromesečno kao prihod, ukoliko je zakupodavac firma, a ukoliko je građanin (fizičko lice) onda mu se taj prihod naplaćuje kroz godišnji porez na dohodak građana.

Koliko onih koji izdaju stanove plaća taj porez zna samo Poreska uprava a koliko zaista ima „rentijera“ verovatno niko.

Prema podacima sa popisa, kaže se u medijskom „hajpu“ oko ovog poreza, 123.000 ljudi izjasnilo se da živi u tuđim stanovima a porez za rentiranje stanova platilo je manje od 2.000 vlasnika nekretnina. Ukoliko one pojedinačno „izjašnjene“ podstanare prevedemo u domaćinstva, to daje i neke procene da je porez platio otprilike svaki dvadeseti gazda stana za izdavanje.

Rešenja koja to nisu

U medijskim napisima pomenuta su neka „rešenja“ za ovaj problem, od veće ažurnosti Poreske uprave i profesionalnih upravnika, do „upotrebe“ notara.

Ako na stranu stavimo pogrešno mišljenje da profesionalni upravnici imaju obavezu da po Zakonu o stanovanju, „popišu sve stanove koji se rentiraju“, jer toga u zakonu nema već obaveze da popišu ko tu stanuje (bez zalaženja u vrstu odnosa sa vlasnikom stana) i to prijavi u u Registar stambenih zajednica u lokalnoj opštini i u objedinjenu Jedinstvenu evidenciju stambenih zajednica pri Republičkom geodetskom zavodu, oni malo šta mogu da urade. A i ne treba, jer to nje njihov posao ni namena.

Predlog obavezne „solemnizacije ugovora“ kod notara, osim što bi doneo još nešto malo para toj u javnosti omraženoj profesiji, takođe nije rešenje jer i sada postoji zakonska obaveza da se pri zakupu sastavi ugovor i plati porez.

Tek treće pomenuto rešenje ima smisla, a to je elektronska prijava plaćanja poreza. Ovakvom prijavom, ako bi po jednostavnosti prijave i odjave bila nalik na prijavu radnika sezonskih radnika u poljoprivredi, možda bi se nešto i postiglo.

Samo ako „plaća održavanje“

Jedina odredba koja se tiče vođenja „evidencije zakupaca“ važi za upravnika zgrade po pitanju je po pitanju održavanja (čišćenja) zgrade (Čl. 41, st. 4).
- Vlasnik posebnog dela koji je izdao svoj posebni deo u zakup trećem licu, a ugovorio je da treće lice učestvuje u troškovima održavanja i upravljanja zgradom, dužan je da u roku od 30 dana od dana izdavanja posebnog dela u zakup obavesti upravnika zgrade da će zakupac učestvovati u troškovima održavanja i upravljanja zgradom.

Naime, upravo je rigidnost prijavljivanja i generalna komplikovanost bilo kakvog odnosa sa poreskim organima bio veliki deo razloga zašto i ljudi koji bi inače platili porez, to ne čine.

Jer, suviše je veliki rizik da se prijavite kao neko ko iznajmljuje stan, na to počnete da  plaćate porez, a onda izgubite stanara. Porez ste obavezni da plaćate i dalje, sve dok ne isterate na čisto sa Poreskom da zaista više nemate stanara. A to u Srbiji zna da potraje, ako uopšte uspete da poreznike ubedite u to.

Ukoliko bi Poreska uprava malo „relaksirala“ ceo proces, verovatno bi bilo i više prijavljenih rentijera, kao što je pokazao slučaj sa onima koji uzimaju sezonske radnike. Ali, smatra Kaća Lazarević, da bi se zaista došlo do nekog ozbiljnijeg novca za državu, na terenu je potrebno uraditi nešto sasvim drugo.

- Novac u nekretninama nije u renti stanova i oporezivanju toga. Budžet bi se punio mnogo više kada bi se obavila prava legalizacija stanova, kada bi ljudi jednostavno mogli da uknjiže stanove koje su odavno izgrađeni. Onda bi se na tržištu pojavila velika količina stanova koji su sad u sivoj zoni i od njihove kupoprodaje bi se dobijao novac na ime prenosa apsolutnih prava – zaključuje Kaća Lazarević.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike