Mladi sve češće kupci stanova – u čemu je tajna?
Zvanična statistika kaže da je svaki sedmi kupac stana ove godine mlađi od 30 godina. Stručnjaci za nekretnine imaju jednostavan odgovor
U prvom polugodištu 2023. godine, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), u čak 15,2 odsto kupovina stanova učestvovali su kupci do 30 godina starosti. To je duplo više nego pre samo četiri godine, prenosi Biznis.rs.
Generalni direktor kompanije za nekretnine „Adventis rilestejt“, Ervin Pašanović, za poslovni portal ocenjuje da se mahom radi o mladima koji su do sredstava za kupovinu došli putem nasleđa ili su im roditelji obezbedili novac da reše stambeno pitanje, što je, kako ističe, u našoj sredini i kulturi jedan od najvažnijih ciljeva u životu.
Iz RGZ ističu da podaci iz prethodne godine ukazuju da je kategorija kupaca do 30 godina predstavljala 13,6 odsto tržišta, dok je 2019. godine udeo mladih iznosio „skromnih“ 7,9 odsto, a u prvom polugodištu ove godine dostigao nivo od 15,2 odsto.
Poetičnu ocenu autora statističkog izveštaja RGZ da je „očigledno da se mladi sve više usmeravaju ka ostvarenju svojih stambenih snova“ i da „mladi ljudi, sa svojom energijom i ambicijama, postaju snaga koja oblikuje srpsko stambeno tržište“, Pašanović komentariše da to uspevaju uglavnom zahvaljujući – precima.
Pročitajte još:
Investitori se „uozbiljili“
Ervin Pašanović konstatuje da je pre sedam, osam godina došlo do preokreta na beogradskom tržištu nekretnina, do kada su individualni investitori gradili samo pojedinačne zgrade.
- Od tada pa do danas investitori daleko češće razvijaju projekte naselja, po uzoru na Novobeogradske blokove. Razlog leži u tome da kupci, uključujući i mlade, za svoj novac traže konkretne sadržaje. Žele da imaju vrtiće, igrališta, parkove, garažu, dostupne prodavnice, apoteke i lokale poput frizerskih, a izuzetno važan postaje i odgovor na pitanje – ko će biti komšija - objašnjava Pašanović.
- To je i logično, pošto je natalitet u opadanju pa ima manje ‘unuka’ koji nasleđuju nekretnine ili sredstva od predaka, a oni mudriji plasiraju novac u nekretnine kao sigurnu investiciju koja ih obezbeđuje za život - ističe Ervin Pašanović, uz ocenu da kod nas postoji „kult nekretnina“ dok u brojnim zemljama Zapada nije neuobičajeno da se ceo život provede u statusu podstanara.
Nekretnine su, međutim, dostupne samo malom broju mladih, a pogotovo kada je reč o novogradnji u Beogradu. To, kako naglašava sagovornik Biznis.rs, ne znači da su cene „netržišne“, već da se godišnje u Beogradu u ponudi nađe u proseku oko 6.000 stanova, što je izuzetno malo u odnosu na broj stanovnika, dok cene zemljišta i gradnje rastu.
- Zato takve nekretnine mogu da priušte, recimo, uspešni profesionalni sportisti i, daleko ređe, mladi privrednici, uključujući i one iz IT sveta, i zato većina mladih kupaca do nekretnine dolazi ‘iz nasleđa’ - objašnjava Pašanović.
On smatra da na našem tržištu nedostaju afirmativne mere koje bi pomogle da se krug mladih kupaca proširi.
- Bilo bi dobro da postoje javno-privatni ili slični modeli pomoću kojih bi mladi mogli ranije da dođu do nekretnine ili ranije da uđu u proces otplate, kroz kotizaciju, odnosno učešće u državnim ili mešovitim fondovima. Takvi programi bi unapredili građevinsku industriju i olakšali put do nekretnine - zaključuje Pašanović.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari