NBS na potezu: Koliko će nam danas poskupeti krediti

Izvršni odbor Narodna banke Srbije danas odlučuje o tome koliko će građanima i privredi Srbije biti skuplji novac, odnosno koliko će podići referentnu kamatnu stopu u nastavku borbe sza visokom inflacijom. A kada skoči kamata centralne banke, prati je međubankarska kamata na dinare belibor i, na kraju, talas se obično završi sa većom ratom kredita u banci.

Očekivanja analitičara i bankara sa kojima je razgovarao 24sedam su ista – kamata će još rasti.

- Da li će to biti 0,5 procentnih poena ili 0,25 teško je reći a i ne čini veliku razliku. Inflacija koja je izgleda stala može da se gleda kao argument da se kamata ne povećava ali inflacija koja ne raste nije i inflacija koja je pobeđena i vraćena na planirani nivo. Argument za dalje povećanje je još praktičniji, kamate su povećale američke Federalne rezerve i, još važnije za nas, Evropska centralna banka, iako je i kod njih inflacija posustala. Zbog toga mislim da nam sledi još jedno povećanje – kaže za 24sedam profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.

Evropska centralna banka (ECB) podigla je prošle nedelje referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, iako je većina analitičara očekivala da će ECB malo usporiti zatezanje monetarne politike pošto je inflacija u evrozoni sa decembarskih 9,2 odsto pala na januarskih 8,5 odsto.

Izvršni odbor ECB je, kako se istaklo, zadržao kurs u značajnom podizanju kamatnih stopa stabilnim tempom i njihovom održavanju na nivoima koji su dovoljno restriktivni da osiguraju blagovremeni povratak inflacije na njen srednjoročni cilj od dva odsto.

Zbog toga i srpski bankari očekuju da će i NBS nastaviti da „zateže“, iako je inflacija i u novembru i decembru kod nas bila 15,1 odsto.

Domaći bankari procenjuju da će NBS na današnjoj sednici povećati referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, što znači da će dostići 5,5 odsto.

- Za očekivati je da će povećanje biti isto kao prošli put, odnosno 0,25 odsto. Prema našim projekcijama, NBS će eventualno podići referentnu stopu i na narednoj sednici za isti procenat, i to bi trebalo da bude kraj dizanja stopa za ovu godinu. Situacija sa rastom kamata se polako smiruje jer se i inflacija lagano povlači – kažu za 24sedam analitičari jedne od vodećih banaka na srpskom tržištu.

Koliko je to u rati kredita

Šta taj rast od 25 poena znači prosečnom građaninu sa kreditom? Odgovor na to pitanje zavisi od toga da li mu je rata kredita fiksna ili varijabilna i da li ima valutnu klauzulu ili ne. Ako je kredit sa fiksnom ratom ili je rata varijabilna ali sa valutnom klauzulom, promena kamatne stope NBS ne znači ništa.

24sedam/Profimedia

 

Srpska centralna banka utiče samo na čisto dinarske kredite sa varijabilnom kamatnom stopom. A i to ne direktno nego preko belibora, međubankarskog indeksa koji je prosek kamatnih stopa po kojima banke međusobno pozajmljuju novac.

- Kada se poveća referentna kamatna stopa NBS prati je i belibor. Kako je on de formule po kojoj se vrši otplata kredita, to znači da će i rata biti veća za postojeće kredite. Za nove kredite ne mora da znači, jer banke samostalno procenjuju koliko bi trebale ili mogle da podignu kamatnu stopu koju nude za novi kredit – objašnjava Grubišić.

Referentan kamatna stopa NBS bila jedna odsto u januaru 2022. godine, i tada je tromesečni belibor („srpski euribor“) bio čak i manji od toga – 0,94 odsto, dok je šestomesečni bio 1,14 odsto. U to vreme je prosečna ponderisana stopa stambenog kredita u dinarima bila 6,69 odsto a keš kredita 9,93 odsto.

U junu je kamata NBS stigla na 2,5 odsto, belibor je bio na 2,54 i 2,68 odsto a kamata kod banke 9,8 i 11,71 odsto.

Sredinom januara ove godine, u trenutku kada je NBS podigla kamatnu stopu na 5,25 odsto, belibor je bio 4,96 i 5,10 odsto, kamate su stigle na 10,68 i 13,39 odsto.

Danas je, pre promene stope NBS, belibor 5,14 i 5,29 odsto, a kamate su preko 11 i oko 14 odsto.

Na keš kredit, recimo za automobil, od 700.000 dinara (oko 6.000 evra) na pet godina uzet u januaru 2022, to je rast u rati za 13 ili 14 meseci od 1.000 dinara.

Ukoliko rata više ne bi rasla, nova kamata će do kraja otplate biti veća za 46.280 dinara (394 evra), odnosno daće se 228.458 umesto 182.176. dinara kao plaćeni interes banci.

Naravno, kod varijabilnog kredita rata može i da pada, i to će se svako desiti kada se smiri inflacija. Samo je problem, ukazuju analitičari, što kamata ima „tendenciju“ da pada sporije nego što se prethodno dizala, i to nije samo srpska bankarska praksa.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi