Hoće li sad stati kamate na kredite: NBS nije menjala stope

Srpska centralna banka zadržala je referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto, kao i i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, koji bi trebalo da doprinese osetnijem padu uvozne inflacije, objavila je Narodna banka Srbije.

Istovremeno, Izvršni odbor očekuje nastavak opadajuće putanje domaće inflacije i njen povratak u granice cilja u horizontu monetarne politike.

Takođe, prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti prethodno sprovedenih mera, navedeno je u saopštenju.

Ukoliko proceni da je potrebno, Izvršni odbor ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike.

Zadržavanje kamatne stope na istom nivou trebalo bi da utiče i na zaustavljanje rata kamata na kredite u dinarima, jer NBS ne može da utiče na one koji su vezani za inostrane valute.

Iz centralne banke kažu da prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.

Slabljenje globalnih troškovnih pritisaka je nastavljeno, pre svega po osnovu smanjenja cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom  tržištu.

Iako se po tom osnovu, kao i usled rešavanja zastoja u međunarodnim lancima snabdevanja, inflacija na globalnom nivou smanjuje, nivoi na kojima se ona nalazi i dalje su relativno visoki, što može dovesti do daljeg zaoštravanja monetarnih politika u pojedinim zemljama, a naročito u zoni evra, navode iz NBS.

Inflacija uporna i u svetu

Na globalnom nivou bazna inflacija pokazuje znake upornosti i sporije opada od ukupne inflacije pod uticajem povišenih inflacionih očekivanja, daljeg rasta zarada i zadržavanja stope nezaposlenosti na rekordno niskom nivou, kao i usled visokih profitnih marži kompanija.

U takvim okolnostima mnoge centralne banke, pre svega razvijenih zemalja nastavile su da povećavaju referentne kamatne stope, ali sporijim tempom nego tokom 2022. godine, napominje NBS.

Takođe, Izvršni odbor Narodne banke Srbije je imao u vidu i činjenicu da je očekivani rast svetske ekonomije ove i naredne godine ispod  dugoročnog proseka, zbog pooštrenih uslova na međunarodnom finansijskom tržištu, strukturnih promena usled pandemije, niskih investicija i povećanog javnog duga.

U uslovima usporavanja globalne ekonomske aktivnosti, pre svega prerađivačke industrije u zoni evra, koja je naš najvažniji trgovinski partner, potrebno je osigurati i kontinuitet privrednog rasta Srbije.

Ipak, Izvršni odbor ističe da je opreznost monetarne politike i dalje neophodna zbog prisutnih geopolitičkih tenzija, kao i, iako smanjenih i dalje prisutnih rizika u pogledu cena energenata i njihove raspoloživosti u narednom periodu i svetskih cena primarnih proizvoda.

U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija u Srbiji se od aprila nalazi na opadajućoj putanji.

Usporavanje inflacije u najvećoj meri je rezultat manjeg rasta cena prerađene hrane i energije, ali i niže bazne inflacije, koja se u junu spustila na jednocifreni nivo.

Procene ukazuju na dalji pad međugodišnje inflacije u julu kada bi mogla da iznosi oko 12,5 odsto, uz izostanak mesečnog rasta potrošačkih cena očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u ostatku godine, na šta će se odraziti i izlazak iz međugodišnjeg obračuna inflacije poskupljenja hrane i energenata iz druge polovine 2022. godine.

Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu i njenom povratku u granice cilja u horizontu monetarne politike doprineće i efekti zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani pad inflacionih očekivanja.

U skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, rast bruto domaćeg proizvoda je u drugom tromesečju ubrzan i, prema prvim procenama Republičkog zavoda za statistiku, iznosio je 1,7 odsto međugodišnje.

Ostvarenom rastu najviše doprinosi oporavak sektora građevinarstva i rast aktivnosti u uslužnim sektorima zahvaljujući nastavku povećanja zaposlenosti i zarada.

Rast beleži i poljoprivreda, jer je ovogodišnja poljoprivredna sezona, i pored obilnih padavina i šteta u pojedinim područjima, bolja od prošlogodišnje koju je obeležila suša.

Zahvaljujući oporavku proizvodnje električne energije, i industrija je dala pozitivan doprinos, uprkos nižoj aktivnosti u prerađivačkoj industriji, na koju se odražava niža proizvodna aktivnost naših trgovinskih partnera, a pre svega Nemačke.

Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira trendove na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i da buduće odluke o monetarnoj politici donosi u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, uzimajući pri tome u obzir i očekivane efekte prethodnog zaoštravanja monetarne politike na inflaciju u narednom periodu.

Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i očuvanju povoljnog investicionog ambijenta.

Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio avgustovski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 16. avgusta.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. septembra 2023. godine, navedeno je u saopštenju.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi