Što se svađaju u EU nas se ne tiče: Cena gasa za Srbiju daleko od spornih 275 evra
U Evropskoj Uniji trenutno se vodi rovovska borba oko toga da li treba uvesti ograničenje cene prirodnog gasa na slobodnom tržištu, pa je pitanje da li će se to opet prelomiti na Srbiji
Evropska Unija nalazi se na još jednoj energetskoj prekretnici, nakon što je odlučeno da se Evropa od decembra „reši“ ruske nafte, sad se unutar dvadesetsedmorice vodi žučna debata o inicijativi Evropske komisije koja se, ovoga puta posredno, takođe tiče Rusije. A time i Srbije.
Evropska komisija je predložila uvođenje gornje granice cene gasa na slobodnom tržištu, na godinu dana počev od 1. januara, na 275 evra po megavatsatu (MWh).
Ograničenje cene predviđeno je radi pomoći članicama EU da kod kuće smanje cene energije za domaćinstva i preduzeća, koje su ove godine dostigle rekordne vrednosti nakon ruske invazije na Ukrajinu. A cena energije je podstakla inflaciju i troškova života, saopštila je evropska komesarka za energetiku Kadri Simson.
Kako to da kupac određuje cenu?
Iako je navedenih 275 evra po megavatčasu (oko 2.930 dolara za 1.000 metara kubnih) prilično visoka cena, trenutno je ona na fjučers tržištu manje od 120 evra (1.274 dolara za 1.000 kubika za isporuku u decembru) a na spot tržištu je 117 evra, reakcija nekih zemalja je žestoka.
Pročitajte još:
Belgija, Grčka, Italija i Poljska su najglasniji zagovornici ograničenja cene, dok evropska industrijska lokomotiva Nemačka predvodi članice koje su protiv te ideje, među kojima je i Holandija.
Vojislav Vuletić, predsednik UO Udruženja za gas Srbije, kaže za 24sedam da borba unutar EU jeste žestoka ali da se ovoga puta nas u Srbiji ne tiče. Za razliku od pitanja ruske nafte, gde smo u zabrani EU uvoza brodovima u Evropu izvukli deblji kraj, sada „propuštamo“ evropsku „zabavu“.
- To za Srbiju ništa ne znači jer mi imamo dugoročni ugovor sa Rusijom, tako da za veći deo gasa koji trošimo plaćamo mnogo nižu cenu nego što bi bila ta ograničena berzanska – kaže Vuletić.
Evropski mehanizam ograničenja bi se pokrenuo ako cene gasa za isporuku u narednom mesecu na TTF čvorištu u Holandiji nadmašuju 275 evra/MWh tokom dve trgovinske nedelje i ako cene na TTF-u budu za 58 evra više od referentne cene tečnog prirodnog gasa (TPG/LNG) tokom 10 uzastopnih trgovinskih dana.
- Meni se neverovatnom čini ta ideja da kupac određuje cenu po kojoj se nešto prodaje na tržištu. Probajte taj princip da primenite na pijaci kada kupujete paradajz, pa ćete videti kako ćete proći. To je još jedna politička ujdurma EU kojoj se protive i neke velike zemlje unutar unije. Ako je ponuda veća, cena će pasti a ako je manja, mora da raste i tu administriranje ne pomaže… ako želite da robu uopšte imate na tržištu – kaže Vuletić.
Ugrožena i berza
Udruženje evropskih energetskih berzi (Europeks) uputilo je upozorenje Komisiji kda ovaj plan predstavlja veliki rizik za finansijsku stabilnost i ponudu na evropskim energetskim tržištima. Europeks upozorava da bi ograničenje cene moglo da dovede do toga da komunalna preduzeća prestanu sa kupovinom i prodajom gasa unapred, tzv. hedžingom, i da bi moglo da ih navede da pojačano pređu na vanberzansko trgovanje, koje ne podleže ograničenju cene.
Pojedini trgovci kažu da bi ova mera mogla da smanji likvidnost na terminskom tržištu za mesec unapred i da dovede do jačeg prelaska na trgovanje za dan unapred, gde su cene više i volatilnije.
Upravo to je i argument Nemačke, koja kaže da bi ograničenje moglo da oteža privlačenje preko potrebnih isporuka gasa u Evropu, kao i da smanji motivaciju potrošača da smanje potrošnju u situaciji kada zemlje moraju da štede gorivo i da zamene ruske isporuke.
Srbija plaćala mnogo manje
Tih 275 evra za megavatčas (2.930 dolara za 1.000 kubika), Evropljani su na tržištu poslednji plaćali krajem avgusta, kada je cena išla i do 350 evra (3.600 dolara za 1.000 kubika). Međutim, Srbija ni tada, ni u vreme takođe velikog poskupljenja u martu, nije plaćala tako visoku cenu.
Prema izjavi generalnog direktora „Srbijagasa“, Dušana Bajatovića, iz septembra nikada nije uvezen gas plaćen skuplje od 900 dolara za 1.000 kubnih metara (oko 90 evra po MWh). U oktobru je plaćano 420 dolara (42 evra) po naftnoj formuli i 800 dolara na tržištu (80 evra).
Redovna cena prema trogodišnjem ugovoru sa „Gaspromom“ je od 310 do 420 dolara, prema naftnoj formuli koja obuhvata 2,2 milijarde kubika ruskog gasa godišnje. Još 800 miliona kubika koliko je potrebno za uobičajenu potrošnju se kupuje takođe od Rusa, ali prema ceni tržišnoj ceni.
Za ovu kriznu zimu, država je obezbedila i dodatne rezerve gasa, jer kada je oštra zima i duva košava dnevna potrošnja može biti i 14 miliona kubnih metara. Polovina od toga ode na grejanje domova, bilo kroz toplane ili kroz struju, a trećinu potroši industrija i uslužna privreda.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Ðedović je rekla da su obezbeđene i dodatne količine iz Ruske Federacije i Republike Bugarske. Bajatović je pomenuo dve milijrde kubika prema naftnoj formuli i 1,2 milijarde sa tržišta.
- Te dodatne količine će se nadovezati na rezerve uskladištene u Mađarskoj tako da ćemo gasa imati, ako ne bude baš neke katastrofalne situacije – zaključuje Vojislav Vuletić.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari