Koliko smo platili ruski gas: Za deo cena odlična, za deo paprena

06.06.2022

16:08

0

Autor: 24sedam

Srbija je u prva tri meseca ove godine gas plaćala po veoma različitim tarifama i to će se nastaviti dalje a utiče na rast BDP-a

Koliko smo platili ruski gas: Za deo cena odlična, za deo paprena
AP Photo/Michael Sohn, File

Koliko je cena gasa varljiva i koliko gasni aranžmani mogu da budu komplikovani, a u vreme krize i papreno skupi, pokazala je i analiza troškova Srbije za plaćanje gasa koji je uradila ekipa stručnjaka okupljenih u biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ekonomskog instituta zu Beogradu.

Srbija je po ugovoru sa Gaspromom o standardnim količinama koje se plaćaju po naftnoj formuli, čije je važenje u decembru produženo do kraja maja, plaćala gas u prva tri meseca prosečnoj ceni od 511,1 dolar po toni. To je bila najniža cena u Evropi a, poređenja radi, Nemačka je u istom periodu od Rusije nabavljala gas 51 odsto skuplje, a Litvanija i Slovačka čak 3,2 puta skuplje.

Međutim, za dodatne količine, koje nisu bile pokrivene ovom cenom, već se plaćala berzanska, cena je bila paprena. Za 488 hiljada tona (38 odsto ukupno uvezenog gasa) cena je bila 4,2 puta veća od onog koji je plaćen po naftnoj formuli.

To je problem sa kojim će Srbija morati da se nosi i nadalje, jer ograničene količine sa cenom iz naftne formule predviđene su i u novom ugovoru Rusije i Srbije, odnosno Gasproma i Srbijagasa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dogovorio je nedavno sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom isporuku 2,2 milijarde kubnih metra gasa u narednom, trogodišnjem periodu koji je započeo 1 juna.

Cena tog gasa po naftnoj formuli trebalo bi da bude između 310 i 408 dolara za 1.000 kubnih metara. Međutim, domaćeg tržištu biće potrebno još 800 miliona kubnih metara gasa, što će morati da se plati po cenama na slobodnom tržištu.

Čak i naftna formula nije uvek tako povoljna, jer i ona zavisi od tržišnih cena, samo se prosek gleda u dužem periodu i „vadi“ iz cene tri derivata nafte (dizela i dve vrste mazuta) na mediteranskom tržištu u tekućem kvartalu a na osnovu uprosečene cene iz prethodna tri kvartala.

Iz MAT-a upozoravaju da smo već u martovskim cenama videli ugrađen jači efekat rasta cena sirove nafte od sredine prošle godine, a to će snažno delovati i narednih meseci.

Stručnjaci MAT-a ocenili su da se postignutim dogovorom sa Rusijom obezbeđuje sigurno i stabilno snabdevanje gasom u srednjem roku, ali da se svakako treba voditi računa o tome da će biti potrebna potencijalno velika sredstva za kupovinu dodatnih količina.

Rast od 3,5 odsto „optimističan“

Trošak energenata biće važan faktor i za to koliko će nam porasti BDP. Planirani rast BDP Srbije od četiri odsto za celu 2022. godinu sada je neizvestan, a čak i MMF-ova prognoza od 3,5 posto se može gledati kao optimistična, navodi se u analizi MAT-a.

U analizi "Ekonomske i finansijske implikacije recesije u Evropi na globalnu i ekonomiju Srbije" autori Miladin Kovačević i Katarina Stančić navode da ovakvu ocenu zasnivaju na problemima sa kojima se suočava cela Evropa, i naročito zemlje od kojih zavisi ekonomija Srbije, a koji su nepredvidivi.

Autori smatraju da Srbija nije ugrožena snabdevanjem fosilnim gorivima, ali ističu da rast cena ubrzano uvećava spoljnotrgovinsku neravnotežu, odnosno raste spoljnotrgovinski deficit.

Navode da je značajna prednost Srbije u odnosu na "bliže evropsko okruženje" potencijal u biljnoj proizvodnji primarnih poljoprivrednih proizvoda, te da će i ove godine Srbija će imati značajne viškove pšenice, kukuruza, suncokreta, ulja i šećera koje će izvesti u okruženje.
Rudarstvo poraslo, EPS i dalje pada

Što se tiče aktuelnog stanja, industrijske proizvodnja u Srbiji u aprilu je bila dva odsto veća međugodišnje, pre svega zbog visokog porasta u sektoru rudarstva.

Međutim, proizvodnja Elektroprivrede i dalje pada, naveli su stručnjaci MAT-a.
Eksploatacija ruda metala, od početka godine zaključno sa aprilom,  međugodišnje je povećana 266 odsto, a u samom aprilu je skoro učetvorostručena (291 odsto).

U sektoru elektroprivrede, s druge strane, i u aprilu je registrovan međugodišnji pad od osam odsto, ali je to znatno manje nego u prvom kvartalu, kada je izneo skoro 20 odsto.

Prerađivačka industrija je u aprilu prešla u minimalan, ali ipak međugodišnji pad od 0,1 odsto, pa je međugodišnji porast u prva četiri meseca ove godine sveden je na 3,1 odsto.

Razlozi za to su visoke cene i otežano snabdevanje nekim energentima i određenim komponentama (automobilska industrija) i inflacija.

Međugodišnja stopa rasta uvoza u proteklom delu ove godine, kako je navedeno, bezmalo dvostruko je veća od stope izvoza, pa je deficit značajno uvećan, prvenstveno zbog povećanja cena uvozne robe ali i njene strukture. Glavne robe su nafta i derivati, gas, koks, hemijski proizvod i električna energija.

Dodaje se da je Srbija imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije (EU)  u martu i u aprilu 2022 - 9,2 odsto i 9,5 odsto a odnosu na evropskih 7,8 i 8,1 odsto.

BONUS VIDEO

 

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti