Ne smeta im nestabilno tržište: Neko kupuje bitkoin i eter, a neko teter
Kriptotržište u svetu je poslednjih nedelju dana "u zelenom“ što ne garantuje da je dotaknuto dno ali obimi trgovine pokazuju da se digitalnim valutama ozbiljno trguje
U poslednjih nedelju dana na pomalo "otpisanom" svetskom tržištu kriptovaluta se "zeleni“ od rasta vrednosti. Najpopularnija digitalna valuta, bitkoin je malo povratio od svoje vrednosti i sa rastom od 2,7 odsto je došao na 19.200 dolara.
U plusu je bio i u prvoj nedelji oktobra, doduše na nešto višem nivou od 20.000 dolara, i sad je otprilike na vrednosti iz februara 2020. godine.
Da li je ovo bilo dno?
Na "pozitivnoj teritoriji“ je, među velikim brojem nedeljnih dobitnika, i druga po popularnosti valuta eter, sa rastom od 4,48 odsto i oko 1.300 dolara vrednosti.
Da li se dotaklo „dno“ tržišta niko ne može da bude siguran ali neke indicije pokazuju da se neće dozvoliti da cena još ide (mnogo) dole, kaže za 24sedam analitičar Igor Mirković, iz prve srpske kriptomenjačnice ECD.rs.
Pročitajte još:
- Tehnički gledano, kroz grafikone, ne deluje da se dotaklo dno. Cela ekonomija u svetu je u padu, akcije na berzama, vrednosti mnogih valuta… Sve je i dalje nestabilno i neizvesno, ali ima naznaka da smo se suštinski odbili o dno. Mnogi u kriptosvetu smatraju da ako bi se pad nastavio ovim tempom, desili bi se ogromni i nepovratni gubici. A globalna tržišna kapitalizacija kripta danas je oko 925 milijardi dolara. Niko ne može sebi da priušti da to nestane i sada su „upaljeni crveni alarmi“ – kaže Mirković.
Screenshot:coinmarketcap.com
A da se na tržištu trguje i po ovakvim cenama pokazuju i količine bitkoina, etera ali i „stabilnog kripta“ tetera, koje dnevno promene vlasnike. U poslednja 24 sata kod bitkoina je to bilo 23 milijarde dolara, kod etera 8,5 milijardi a kod tetera čak 32 milijarde.
Screenshot:Google
- Mnogi kupuju na ovim nivoima i čekaju da se još kripto „odbije“ u drugom smeru. A oni kojima ne prija velika promenljivost vrednosti bitkoina ili etera, uvek mogu da se prebace u teter, kao stabilnu digitalnu valutu „vezanu“ za dolar, i da ne izlaze iz digitalnog u klasičan novac kome u ovo vreme takođe nije stabilna vrednost – navodi Mirković.
Rudari "na leru“
Prelazak najrasprostranjenijeg svetskog blokčejn sistema, eterijuma, sa modela „proof of work“ (dokaz o radu) na „proof of stake“ (dokaz vlasništva), ostavio je brojne „rudare“ kriptovaluta u svetu bez posla i prihoda.
- Sa tehničke strane prelazak je prošao bolje od onoga što su mnogi očekivali, mada su se sada otvorili drugi problemi sa ograničenim brojem velikih „validatora“, korporacija i fondova, kao pretnja pravoj decentralizaciji. S druge strane, rudarenja više nema i desetine i desetine hiljada ljudi je ostalo bez prihoda. Zanimljivo je da ipak ne prodaju masovno opremu za rudarenje, mada još ne pronalaze nešto čime bi je jednako profitabilno uposlili – kaže Igor Mirković.
Teter je tako trenutno dobitna kombinacija za one koji ne bi da novac drže u bankama, već radije u uvek dostupnom digitalnom novčaniku, a da praktično imaju dolare u džepu jer firma koja stoji iza tog digitalnog novčića tvrdi da je svaki digitalni pokriven sa onim "pravim“ dolarom, i to u paritetu jedan naprema jedan.
Sa njime se sada plaća kao sa klasičnom valutom u nekoj maloprodaji, transferiše se širom sveta i praktično je nezvanična američka digitalna valuta, što i pokazuje obrt od 32 milijarde dolara dnevno.
Da budućnost kripta ipak nije neizvesna pokazuju i „ulasci“ velikih igrača u svet digitalnih valuta. Prošle nedelje je „Gugl“, firma vredna 1,3 biliona dolara, najavila da će početkom sledeće godine primati uplate svojih klijenata za klaud servise i u digitalnim valutama. Za to je kao posrednika odabrala „Koinbejz prajm“, koji će se zbog toga delimično prebaciti sa konkurentskih „Amazon“ servera na „Guglove“.
Screenshot:coinmarketcap.com
Pre toga su i neke banke i fondovi najavili pružanje usluga svojim klijentima i sa digitalnim valutama i finansijama (de-fi). Prema istraživanju „Blokdata“, od avgusta 2021. do maja 2022. godine više od polovine od svetskih top 100 banaka je imalo posla sa digitalnim valutama. Među njima su i oni najveći, pa je tako „Morgan Stenli“ imao dve transakcije ukupno vredne 1,1 milijardu dolara, „Goldman Saks“ 698 miliona, „BNY Melon“ (vlasnik Nove Ljubljanske/Komercijalne banke) 690 miliona, „Banka Australije“ 421 milion, a „Sitigrup“ 215 miliona dolara.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari