Velika pobeda bitkoina: I dolar će biti kriptovaluta

Bitkoin je danas skočio preko 10 odsto, na više od 42.000 dolara. To nije niti rekordan nivo, niti najveći skok koji je dosad imala ova najpoznatija svetska kriptovaluta, ali je po nečemu današnji dan možda mnogo drugačiji od onih rekordnih novembarskih prošle godine, kada je prelazio 68.000 dolara.

Danas je bitkoin, odnosno kriptovalute koje on u najširoj populaciji predstavlja, dobio neformalnu potvrdu kao valuta budućnosti, i to sa jednog od najviših mogućih mesta – od predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Screenshot:coinmarketcap.com

Predsednik SAD Džozef Bajden naložio je Ministarstvu finansija, Ministarstvu trgovine i drugim ključnim državnim organima da pripreme izveštaje o „budućnosti novca“ i ulozi koju će igrati kriptovalute u vremenima koja dolaze.

I ne samo to, već i da izvršna vlast „proceni rizike i koristi od kreiranja digitalnog dolara centralne banke i izdavanja drugih kriptovaluta“, izvestio je Rojters.

- To je veliki preokret u američkoj državnoj politici prema kriptovalutama i digitalnoj imovini jer dosad se njihovo bavljenje njima svodilo na to da se to tržište pritiska i pokušava da se reguliše nalik klasičnom finansijskom. Sada će cela država da se okrene digitalnim valutama i transakcijama. Mogućnost uvođenja digitalnog dolara je veliko priznanje samo po sebi i fenomenalna vest za kriptovalute, jer će se sada i „obični“ ljudi, a ne samo entuzijasti, navići na ideju da koriste kriptovalute u svakodnevnom životu – kaže za 24sedam Igor Mirković iz prve srpske kriptomenjačnice ECD.rs.

Otvaranje novog poglavlja

Mirković ističe i da je važno to što su Amerikanci veoma studiozno krenuli u taj proces, a ne “na bum“ kao El Salvador, koji je naprasno proglasio da je bitkoin platežno sredstvo i izazvao haos.

- Ovako je pokazano da se planira čitav razvojni put državne kripto priče, sa istraživačkim centrima, timovima obučenih ljudi za kripto tržišta i svima drugima koji će pripremiti čitavu državnu aparaturu za prihvatanje i korišćenje digitalnih valuta i imovine kao što već koriste neki građani – napominje Mirković.

24sedam/AP Photo/Richard Drew/Pixabay

Očigledno, tržište koje je vredelo u novembru 3.000 milijardi dolara, više nije moglo da se ignoriše ni od najvišeg vrha države. Istaknuto je da je od suštinskog značaja da se osiguraju nacionalna bezbednost SAD, finansijska stabilnost i američka konkurentnost i da se spreče rastuće pretnje od sajber kriminala.

Jedna od ključnih stavki ove uredbe je procena potrebne tehnološke infrastrukture za potencijalno uvođenje američke „digitalne valute centralne banke" (CBDC), odnosno elektronske verzije dolarskih novčanica. Ne samo zbog potrebe da se digitalizuje američka valuta, već i da bi se osiguralo da dolar ostane primarna svetska valuta, jer je već sada pod velikim pritiskom Kine i juana.

A Kina ne samo da je jedna od 25 zemalja u svetu koje su uvele digitalne valute u nacionalni sistem plaćanja ili rade na pravljenju svojih, već forsira korišćenje svog digitalnog juana.

Konkurencija ili samo još jedna varijanta istog

- Ideja digitalnog dolara je istovremeno i slična i različita ideji bitkoina. Za razliku od bitkoina, koji je decentralizovan i nad čijim kreiranjem i vrednošću niko nema kontrolu, digitalni dolar će biti pod upravom centralne banke, kao što je ovaj klasični pod Fedom. A to nas vraća na priču o tome zašto smo pobegli od klasičnog novca, inflacije u kojoj on gubi vrednost, visokih troškova manipulacije, čuvanja i drugih mana. Sličnost je u tome što će transakcije biti na blokčejnu, kao i kod svake druge kriptovalute. A kada se izgradi infrastruktura za digitalni dolar i sve aplikacije i platforme, onda će i korišćenje drugih valuta biti lakše i dostupnije – napominje Mirković.

Igor Mirković kaže da tek treba da vidimo kako će te državne digitalne valute da se pokažu i kakva će „konkurencija“ u digitalnom svetu biti „klasičnim“ kriptovalutama.

AP Photo/Mark Lennihan

- Mislim da će već prvi problemi koji se tu pojave pokazati kakve su prednosti decentralizovanog novca i većeg stepena privatnosti koju kriptovalute imaju, ali ne i potpune – napominje naš sagovornik.

Nema apsolutne anonimnosti

Priča o digitalnom dolaru javno je počela u januaru, kada su Federalne rezerve u Kongresu SAD pokrenule pitanje da li SAD treba da uvedu digitalni dolar. Pre toga „država“ se bavila kriptovalutama samo preko berzanskih komisija koje su nastojale da pronađu način da se bitkoin i ekipa uguraju pod propise o regulisanju tržišta ili za njih naprave novi, ili preko FBI-ja u traganju za hakerima koji su bitkoinom isplaćeni nakon nekog kriminalnog dela.

Upravo je jedna od tih akcija FBI-ja istraga o tome ko je i kako prekinuo rad „Kolonijalnog naftovoda“ prošle godine i napravio za Ameriku neviđene redove za gorivo na pumpama.

U akciji istražnih vlasti pokazalo se da mit, ili samoreklama, o potpunoj anonimnosti transakcija kriptovaluta ne drži vodu i da tu takođe postoji „trag novca“, kao i kod drugih transakcija. A kada je već moguće utvrditi ko stoji iza transakcije, kada zatreba, može se dozvoliti i široka upotreba „tajnih“ valuta.

- Mislim da su sada uspeli da postignu, ili su na putu da naprave neki optimalan vid praćenja tokova kriptovaluta, ne toliko da bi se kontrolisao svaki građanin, ali dovoljno da može da se nađe kriminalac kada je to potrebno. I to onda dekriminalizuje kriptovalute, a vaša digitalna imovina je sigurna i uvek uz vas – zaključuje Igor Mirković.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi