Zamke: Kako prevaranti vrebaju kupce na „Dan samaca“

„Dan samaca“, najveći svetski događaj za internet kupovinu, i ove godine će iz džepova kupoholičara isterati milijarde dolara. Dobar deo tog kolača neće završiti kod trgovaca i prodavaca, već kod prevaranata, za koje je ovaj dan takođe „praznik“.

Ove godine se očekuje da će, zbog pandemije koronavirusa i trenda „ostani kod kuće“, biti dobrano pomereni pređašnji rekordi u onlajn narudžbinama.

Kineska kompanija Alibaba, koja je uz J.D.com glavni motor ovog „praznika“ konzumerizma u Aziji, do danas uveće po lokalnom vremenu je posredovala u prodaji robe za 70 milijardi dolara. Inače 24-časovni događaj, ove godine su onlajn platforme i trgovci produžili na pola meseca – od 1. novembra do ponoći 12. novembra.

Kompanija JD.com, najveći rival Alibabe, objavila je da je obim transakcija na njenoj platformi iznosio 30 milijardi dolara do danas u podne, takođe računajući sve porudžbije od 1. novembra, javio je CNBC.

Poređenja radi, prošle godine trgovalo se samo za 31 milijardu dolara, što je više nego duplo od iznosa izvikanog američkog „Crnog petka“ i „Sajber ponedeljka“ zajedno.

I prevaranti “uče dok su živi”

Kada se toliko novca negde vrti, sasvim je očekivano da se tu sjate i gomile prevaranata. A njihove tehnike s vremenom su se unapredile, od pravljenja lažnih aplikacija do kontakata radi „refundacije“ zbog odeće sa formaldehidom, upozorava BBC.

Stvar je otišla toliko u širinu da su zvaničnici nekoliko kineskih provincija, uključujući Anhui, Đijangsu i Sečuan, izdale upozorenja na društvenim mrežama o prevarama sa lažnim refundiranjem.

Iako za potrošače u Srbiji „Dan samaca“ nema neko posebno značenje, svakako je korisno znati kako prevaranti operišu, jer njih ima svuda po intenetu i nove cake iz „zanata “ se brzo šire.

Pa kako to radi? Obično kupca telefonom kontaktira osoba koja se predstavlja kao službenik sajta za onlajn trgovinu, i obaveštava ga da je robe koju je nedavno naručio ili više nema na zalihama ili je oštećena. Uz izvinjenje sledi i ponuda za refundiranjem iznosa, i to čak većeg od plaćenog za samu robu.

Naravno, da bi pare bile uplaćene, „službeniku“ su potrebni bankovni podaci kupca. Kada ih dobije, psihološki inženjering je završen i čovek je od onlajn kupca postao onlajn žrtva.

Kineska policija već ima brojne prijave iz protekli nedelja a kao pokazni primer navodi se jedna žena iz provincije Junan, kojoj je sa računa počišćeno 30.000 dolara jer je verovala da će joj za neku garderobu koju je naručila sa „Alibabine“ platforme „Taobao“ refundirati 30 dolara.

Druga žrtva iz grada Vuksi, izgubila je 7.000 dolara jer je skenirala QR kod koju je poslao „službenik“ da bi mogao „da joj refundira“ za naručenu odeću koja je „sadržala veliku količinu formaldehida“.

Slično je prošla i majka koja je „kupila kontaminirane pelene“.

Postoje aplikacije, i „aplikacije“

Druga vrsta prevara uključuje krivotvorenje aplikacija prodavnica, da liče na zvanične aplikacije „Taobao“ ili „JD.com“. Pošto izgledaju „kao prave“, potrošači na njima ostavljaju brojeve svojih telefona i detalje bankovnih računa.

Prema podacima kineske firme za internet bezbednost „360 Sekjuriti brejn“, 2018. godine je otkriveno 4.000 ovakvih aplikacija koje su instalirane na telefone 300.000 korisnika u Kini tog novembra.

Sa bezbedne distance lako je smejati se „naivnim žrtvama“ ali Jeo Sjang Tjong, generalni menadžer firme za Jugoistočnu Aziju kaže da ljude lako ponese „groznica kupovine“, kada dobiju odlične ponude a onda dođu prevaranti sa veoma ubedljivim pričama koje je teško razlikovati od istine.

Pročitajte još:

“Planulo”: Beograđani baš navalili na kupovinu vikendica

Veliki zaokret na svetskim berzama: Šta je uzrok i ko su najveći dobitnici?

Stoga je potrebno da se ljudi striktno drže jednostavnih pravila. Nikada ne davati detalje bankovnog računa preko telefona. Ukoliko ste nešto kupili onlajn, već ste od podataka dali sve što je e-trgovcu potrebno, tako da može da pare refundira automatski, ako je to slučaj, bez ikakvih dodatnih ili ponovljenih informacija.

Drugo pravilo je „gledajte gde slećete“. Kada vas neka veb stranica pri kupovini preusmeri na neku drugu, budite sigurni da je to prava, tj. proverena, adresa na kojoj želite da kupujete.

I poslednji savet, koji važi verovatno za sve u životu pa tako i za onlajn kupovinu – ako je nešto suviše dobro da bi bili istinito, onda zaista i nije istinito.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi