Imamo ogroman skok plaćanja i kupovine onlajn, ali da li nam baš sve to treba?

Srbija sve više sustiže svet i u naprednim kategorijama kao što su internet trgovina i bezgotovinsko plaćanje. Pouzdan pokazatelj toga koliko se i prosečan Srbin navikao da „kupuje iz fotelje“, ili da koristi plaćanje kompjuterom ili mobilnim telefonom, su podaci Narodne banke Srbije o vrednosti transakcija realizovanih putem njenog IPS sistema onlajn transakcija.

Prosečan mesečni broj realizovanih transakcija u IPS NBS sistemu u prvih devet meseci 2020. godine iznosi tek nešto malo manje od dva miliona transakcija, što je za 238 odsto više od prosečnog mesečnog broja realizovanih transakcija u 2019. godini (580.000 transakcija).

Samo u septembru je izvršeno 2,2 miliona transakcija ukupne vrednosti gotovo 20 milijardi dinara, s dnevnim prosekom od 74.000 transakcija i 665 miliona dinara, a u prvih devet meseci u srpskom delu interneta 17,6 miliona instant plaćanja, ukupne vrednosti 151,7 milijardi dinara (1,3 milijarde evra), kažu za 24sedam iz NBS.

Ni srpski biznis ne zaostaje

Istraživanje Privredne komore Srbije ukazuje na to da tek svaki treći biznis u zemlji može da pređe na onlajn poslovanje, a time i da se „useli“ kod kupca u dnevnu sobu. Ali, od onih koji to mogu, 50 odsto je korona naterala da uvedu i elektronsku trgovinu, dok oko 30 odsto njih planira da to uradi. U projektu Digitalna Srbija utvrdili su da je epidemija ubrzala procese digitalne transformacije kod 35 odsto kompanija, a usporila je kod 23 odsto.

Podataka za treći kvartal još nema, ali već i oni iz drugog pokazuju da promene na ovom polju, koje dobrim delom inicira sama NBS; donose rezultate. Troškovi plaćanja karticama su sve manji, sada se gotovo sve može platiti i telefonom, a odnedavno čak više ne moramo da ukucavamo niz podataka, dovoljno je da skeniramo QR kod na računima.

Mobilnim plaća 1,9 miliona ljudi

I potrošači su te „infrastrukturne“ promene prepoznali. Na kraju drugog tromesečja 2020. godine gotovo 2,7 miliona građana je imalo svoj elektronski bankovni nalog. Godišnji rast je veći od 13 odsto.

Još je brži porast onih koji žele da plaćaju bukvalno kad-god im padne na pamet i sa svakog mesta koje im padne na pamet. A to im omogućava mobilni telefon. Jedino ograničenje je, naravno, internet veza.

Drugi kvartal ove godine je završio sa 1,9 miliona korisnika usluga mobilnog plaćanja. Rast od 21 odsto je više nego respektabilan, ali još je veći rast plaćanja koje su oni obavili, čak 52 odsto.

Povećanje broja transakcija je još značajnije kada se posmatraju podaci o platnim transakcijama karticama i e-novcem kojima je obavljena internet kupovina robe i usluga. Tako je u drugom tromesečju 2020. godine bilo 4,9 miliona transakcija kupovine robe i usluga karticama i e-novcem na internetu u svim valutama, što je za 64 odsto više u odnosu na drugo tromesečje 2019. godine.

Koliko nosimo to što kupimo?

Ali šta sa svim tim ubrzanjem trgovine i seljenjem „na oblake“ dobijamo? U Srbiji se svake godine proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je prvo zvanično društveno istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u našoj zemlji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine.

Za sekund i po 24 sata dnevno

IPS sistem Narodna banka je pustila u rad 22.10.2018. godine, mesec dana ranije nego što je svoj uvela Evropska centralna banka, dok američki Sistem federalnih rezervi još radi na uspostavljanju svog sistema.

Ovaj sistem omogućava građanima i privredi Srbije da za manje od 1,5 sekundi po transkaciji svoja plaćanja obavljaju 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini. Ove godine je uveden i IPS QR kod, koji su prihvatile i banke i prodavci robe i usluga, od EPS-a, Infostana, telekomunikacionih kuća, preko trgovinskih lanaca do poreske administracije i komunalnih preduzeća

Najviše kupujemo hulahopke i čarape (8,3 komada), bokserice i gaćice (7,6 komada) i majice i potkošulje (5,4 komada). Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, kupuju se nešto ređe, između dva i tri komada godišnje, dok se jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odeća, odela, kravate, bademantili) kupuju najređe.

– Odeću najčešće kupujemo u prodavnicama globalnih brendova (60,5 odsto), prodavnicama polovne odeće (16,2 odsto), prodavnicama domaćih proizvođača (13,4 odsto), a zbirno manje od 10 odsto građana kupuje odevne predmete preko interneta, na pijacama ili na nekim drugim mestima – navodi se u saopštenju ovog centra.

I koliko onda to naše „blago“ na koje smo potrošili s mukom zarađeni novac, nosimo? Istraživanje kaže – uglavnom do godinu dana.

– Gotovo svaki treći ispitanik nosi pantalone i farmerke, trenerke i majice do 12 meseci. Ovaj podatak je zabrinjavajući, imajući u vidu da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki vrtoglavih 10.000 litara – ističe se u saopštenju.

U proseku, najkraće nosimo čarape i gaćice, a najdugovečniji su nam ski odela (58 meseci) i bademantili (po 52 meseca).

Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji je sprovedeno od 27. jula do 10. avgusta 2020. godine i u njemu je učestvovalo 1.889 ispitanika iz cele Srbije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi