U Srbiji se oranice prodaju i po 30.000 evra za hektar: Kako se isplati takva kupovina?

05.11.2021

07:33

0

Poljoprivredno zemljište u Srbiji je poslednjih godina postalo dragoceno kao da je zlatno, ali sume od 30.000 evra i više, koje golicaju maštu, ekstremni su slučajevi, kažu stručnjaci

U Srbiji se oranice prodaju i po 30.000 evra za hektar: Kako se isplati takva kupovina?
Profimedia

"Hektar oranice u Srbiji košta kao stan“, periodični su naslovi koji malo podignu prašinu u javnosti kadgod Republički geodetski zavod objavi kvartalne rezultate o cenama prodaje poljoprivrednog zemljišta.

Ali 31.500 evra, koliko je plaćen hektar oranice u Južnobačkom okrugu u trećem tromesečju ove godine, ipak nije prava cena (pre)skupe zemlje u Srbiji, kažu za 24sedam stručnjaci. Jer, postavlja se logično pitanje, šta bi to moglo da se na njoj gaji da bi ona "vratila“ uložene desetine hiljada evra i još napravila profit.

Svako investira da bi ostvario profit

Možda je neko našao način da sadi zlato, a žanje nakit, u šali za 24sedam kaže Žarko Galetin, agroekonomski stručnjak i nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu.

- Da, znam za tu cenu. Jeste da se radi o najplodnijim oranicama u Srbiji, ali 30.000 evra po hektaru ne može da bude ekonomski opravdana cena te investicije ako se radi o poljoprivredi. Nismo mi Holandija, gde se zemlja otima od mora - ističe on.

To je, kako dodaje, verovatno mala parcela koja je zbog nečega posebno važna.

- Moguće je da se njenom kupovinom zaokružuje posed, ili ima posebnu infrastrukturu bitnu za ostatak zemljišta u posedu, ili je čak zemljište koje može da bude građevinsko – objašnjava Galetin.  

Sa ovom konstatacijom slaže se i Branko Lakić, v. d. direktora Uprave za poljoprivredno zemljište pri Ministarstvu poljoprivrede.

FAO indeks – hrana najskuplja u 10 godina

Svetske cene hrane nastavile su u oktobru rast treći mesec uzastopno, dostižući najviši nivo od jula 2011, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija  Cena pšenice skočila je za pet procenata usled smanjene žetve najvećih izvoznica - Kanade, Rusije i SAD. Biljna ulja su skuplja za čak 9,6 odsto, dostigavši najviši nivo u istoriji. Mlečni proizvodi su poskupeli za 2,6 procentnih poena u odnosu na septembar. Pojeftinilo je samo meso, i to 0,7 odsto u odnosu na revidiranu vrednost u septembru, nastavljajući silazni trend treći mesec uzastopno zbog manje porudžbina svinjetine iz Kine i govedine iz Brazila. Cene živinskog i ovčijeg mesa su porasle zbog velike tražnje, a slabih izgleda za povećanje proizvodnje.

- Svako investira da bi ostvario profit, ali teško da je ta zarada u poljoprivredi. Možda neko ima 20 hektara pa mu treba još samo jedna mala parcela da sve zaokruži i bude vlasnik "jedan kroz jedan“, da mu neko drugi ne uđe. Doduše, u Srbiji se u intenzivnoj proizvodnji može vratiti i investicija od 20.000 evra, ako se bavite voćarstvom ili vinogradarstvom. Takvog zemljišta nema dovoljno na tržištu, pogotovo ne u komadima većim od pet hektara i u brdovitijim krajevima, i zbog toga je veoma skupo. Ne mora da znači da je najskuplja zemlja u Vojvodini – napominje za 24sedam Lakić.

S druge strane, Galetin dodaje da je prosečna cena kvalitetne zemlje u Srbiji  10.000 evra za hektar, i taj novac se može za sedam do 10 godina vratiti i u ratarstvu. A u povrtarstvu, pogotovo plasteničkom, i mnogo više i brže od toga.

- Do pre samo nekoliko godina smo mislili da se kod nas nikada neće dogoditi situacija da zemlja bude ovako skupa. Ali desilo se i sada nema nazad. Obradiva zemlja je veoma perspektivan, a veoma ograničen resurs. Ima je koliko je ima, a potrebe ljudi u svetu za hranom neće opadati, naprotiv. Pogledajte koliko su skočile cene hrane u svetu, FAO indeks je na rekordnom nivou i ako se još i ova sadašnja inflatorna očekivanja dodatno ugrade u cenu hrane biće ogromnih problema za dobar deo sveta  – ističe Galetin.

Profimedia
Povrtarska proizvodnja brzo vraća uložen novac

Branko Lakić dodaje da je plodna zemlja danas u Srbiji skuplja od one u okruženju. Čak i od one u zemljama Evropske unije.

Do državne zemlje nikad lakše

Tome da se u Srbiji danas zakupljuje više državnih oranica neko ikada ranije, iako zbog restitucije zemljišta u državnom vlasništvu ima mnogo manje, doprinela je i sama Uprava za poljoprivredno zemljište. Danas se cela procedura obavlja onlajn, od toga da oglašenu oranicu možete da pogledate na satelitskoj mapi i digitalnom snimku na veb-sajtu do prijave za nadmetanje i same digitalne aukcije.
- Pre samo tri ili četiri godine ničega od toga nije bilo. Sve je bilo u rukama lokalnih samouprava, pa je neko zainteresovan morao da pronađe referenta u nekoj opštini. Zatim taj vidi da li može ili ne može nešto da se uradi, da se protumače podaci u brojevima i eventualno angažuje geodeta na terenu. Sve je to bilo teško, a sada je sve centralizovano, javno na veb-sajtu, pa može i da se vidi i da se proveri ceo proces – objašnjava Lakić.

- U Slavoniji, teško da ćete naći cenu koja je veća od 10.000 evra po hektaru, a u Vojvodini takvih ima koliko hoćete. Koliko je cena oranica otišla naviše poslednjih godina mi u Upravi vidimo i po zakupu državne zemlje. Na poslednjoj aukciji za 500 hektara zemlje kod Malog Iđoša u Bačkoj ratari su plaćali i 60.000 dinara za hektar. Ako je poljoprivrednik spreman da plati 500 evra za hektar na godinu dana, onda vidite da tu postoji prostor da se zaradi – kaže Lakić.

On napominje da su i cene zakupa, a ne samo prodaje zemljišta, porasle u poslednje vreme. Procenjuje da je to 20 odsto samo u poslednje dve ili tri godine.

- Interesovanje je veliko, zakupljuju se oranice i pašnjaci koji se nikada nisu tražili. I to ne samo po Vojvodini i centralnoj Srbiji, već i u Sjenici, Novoj Varoši, na istoku zemlje… Možda je i korona uticala na to da ljudi shvate da je sve neizvesno i da sve može da se stavi pod znak pitanja osim potrebe za hranom i njene proizvodnje. Turizam i ugostiteljstvo lako zapadnu u krizu, a ljudi moraju da jedu i kada su "zaključani“ i kada nisu – zaključuje Lakić.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti