Srbi naprasno "zavoleli“ ruski zejtin: Za samo godinu dana uvoz ulja učetvorostručen!
Srbija kao zemlja koja se hvali najkvalitetnijim suncokretovim uljem na svetu iz Rusije je prošle godine uvezla čak 13.205 tona zejtina
Srpske domaćice i domaćini izgleda da su naprasno zavoleli ruski zejtin jer je na domaće tržište u 2020. godini, i pored toga što imamo nekoliko veoma kvalitetnih domaćih brendova, stiglo više od 13.200 tona rafinisanog ulja od suncokreta. To je skok od čak 338 odsto za samo godinu dana! I gotovo je za 10 miliona dolara uvoz samo te stavke iz Rusije veći nego što je bio 2019. godine.
“Svašta ćemo još uvoziti…”
Ovakav “bum“ uvoza nekih proizvoda kojih u dovoljnoj meri i sami imamo, a pritom su i kvalitetni, agroekonomistu Milana Prostrana nimalo ne čudi.
– U Srbiji je poprilično poskupelo ulje, a trgovci i uvoznici imaju svoju logiku. Ne možemo to da im zabranimo, ali treba da se zapitamo kuda to vodi – kaže za 24sedam Prostran.
A naprasna popularnost pojedine ruske robe iz segmenta onoga u čemu je srpska poljoprivreda – inače konkurentna ako ne baš u svetu a onda sigurno uvoznim proizvodima kod kuće – ima još. Ogroman porast zabeležen je i kod stavke koja možda i imenom opisuje o kakvom se kvalitativnom skoku radi – “ostalo meso i jestivi otpaci“.
U tom segmentu zabeležen je godišnji plus od 383 odsto, a mesa i jestivih otpadaka je naša zemlja, a koja se hvali kvalitetnim mesom koliko i jestivim suncokretovim uljem, uvezla za 214 miliona dolara.
– Ništa više nije čudno. Uvozimo mnogo toga što nam realno ne treba, od svinjskog mesa, mleka i mlečnih prerađevina… A svašta ćemo tek uvoziti, korstićemo se i levom i desnom – smatra Prostran.
Moramo se zaštititi
Slobodna trgovina je odlična stvar i ona proizvođačima, odnosno prodavcima, omogućuje da svoj proizvod predstave širem krugu kupaca, a ovima da dobiju povoljnije i kvalitetnije ono što im zadovoljava potrebe. Međutim, ističe Prostran, cena nije i ne sme biti jedini kriterijum.
– Moramo se više baviti standardima i kvalitetom i zaštititi od nelojalne konkurencije i domaćeg proizvođača i potrošača. Zašto se ne ugledamo na Francusku, gde predsednik Emanuel Makron svim silama štiti domaću poljoprivredu, i legalnim i onim malo manje legalnim, odnosno skrivenim merama? I tamo je slobodna trgovina, ali postoje i razni specifični propisi, carinske i fitosanitarne procedure, standardi kvaliteta… – naglašava Prostran.
Sledeća stanica meso: Ruski gurmanluci, Foto:24sedam/Georgi Mitev Šantek
Kada bi se malo više “promovisao domaći proizvođač“, kako to Prostran parafrazira nadležne, možda se ne bi dešavalo da u Srbiju, zemlju poljoprivrede, koja “može da hrani pola Evrope“, uvoz proizvoda od žitarica i brašna iz Rusije za jednu godinu toliko skoči. Naime, taj rast je veći za čak 476 odsto, jer je uvoz ovih proizvoda sa 550 tona otišao na više od 12.000. Takođe, uvoz prekrupe i brašna od ostalih žitarica porastao je za 357 odsto.
Pročitajte još
Možda se može naći opravdanje zašto smo iz Rusije uvezli 470 odsto više čokolade – za 5,8 miliona tona, ali za žitarice i njihove prerađevine i proizvode, teško.
– Srbija nema sreće sa tim bescarinskim ugovorima i slobodnom trgovinom. Osim u regionu CEFTA, nijedan nam nije išao naruku, ni sa EU, ni sa Rusijom. A što se tiče Rusije, ona će biti ozbiljan konkurent i nama i drugima na svakom tržištu, pa i na našem. Tako da ne treba da imamo zablude o tome da su ti ugovori tu da bismo mi više izvozili. Podigli su pod sankcijama i svoju industriju i poljoprivredu. Postali su, od uvoznika, svetski izvoznik pšenice, a pogledajte samo Krim, koji je sad pokriven voćnjacima, pa Rusima sve manje treba uvozna jabuka – zaključuje Prostran.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari