Gubimo tržišta: Da umesto jabuka i malina izvozimo krastavčiće i čips?
Ukoliko ne nađe nove kupce za svoje glavne izvozne adute u voću i povrću, domaći agrar nema čemu dobrom da se nada
Srbija je prošle godine izvezla voća i povrća za 200 miliona evra manje nego godinu dana ranije, i to pri relativno stabilnim cenama. Glavni razlog pada izvoza je nastavak osipanja Rusije kao dominantnog tržišta za neke naše proizvode, i ukoliko se zaista ne otvore neka nova tržišta, srpsko voće i povrće bi moglo da izgubi status izvoznog aduta, ukazali su danas stručnjaci na međunarodnom sajmu u Beogradu – AgroBelgrade 2024.
Jabuka i malina, voće u koje smo se donedavno kleli, sve manje imaju prođu na sve probirljivijim tržištima, i najbolji su primer onoga gde grešimo najviše – usko izvozno tržište i zastareli izbor sorti.
- Jabuka je u 2023. godini izvezeno za gotovo 20 miliona evra manje, a Srbija je u poslednjih pet godina izgubila 50 odsto tržišta Rusije. Jeste da izvoz u Saudijsku Arabiju raste, ali to još nije dovoljno da nadoknadi manji izvoz, a neka tržišta koja smo načeli, kao što je Indija, imaju veoma malu prodaju. U svetu danas prolaze samo klupske sorte, tako da se oni koji se i dalje drže starih sorti, kao što je ajdared, ne prolaze dobro – ukazao je Aleksandar Pavlović, direktor projekta "Velika mala privreda" u okviru USAID programa.
24sedam/Katarina Mihajlović
Pročitajte još:
Kod malina, koju su mnogi proteklih godina doživeli kao zlatan biznis, došlo je do otrežnjujućeg trenutka. Prošle godine izvezeno je nešto više od 70.000 tona maline za 361 milion evra, daleko manje od 110.000 tona od pre neku godinu, a i prema 427 miliona evra zarade (za oko 90.000 tona) iz 2022. Hladnjače su nam pune skupe robe koju niko neće.
Cena smrznute maline je u Nemačkoj u poslednja četiri kvartala pala za 25 odsto, sa 4,42 evra na 3,31 evro po kilogramu, podaci su UNDP-a, a konsultant za trgovinu prerađenim voćem i povrćem Rimer Lejn kaže da i tu treba tražiti druga tržišta.
- Nemačka je ukupno uvezla manje jedan odsto smrznute maline i kupine, a pritom su Poljska i Ukrajina imale prioritet, ali je, recimo, obližnja Litvanija imala rast tržišta od 20 odsto. Treba misliti o tome, jer sada kupci samo sede i čekaju pad cene – kaže Lejn, koji već deset godina dobar deo vremena provede u Srbiji i odlično poznaje ovo tržište.
Ove godine će izvoz Srbije verovatno biti 65.000 tona ili manje, kaže ovaj stručnjak, koji je i proizvođač i prerađivač hrane u svetu.
Kad je problem krompir, pare se naprave na - čipsu
Aleksandar Pavlović iz UNDP-a kaže da se čips od krompira izdvojio prošle godine kao ogroman izvozni artikl, iako sam krompir nije baš prodavan.
‒ Čips je postao ogroman izvozni artikl Srbije. U 2023. godini smo bili na 40 miliona evra izvoza, a polovina toga je otišla u Severnu Makedoniju. Neverovatna je i potražnja za pomfritom, koji se malo troši u Srbiji. Segment krompirske proizvodnje dakle ima neverovatan potencijal i raste brzo ‒ rekao je Pavlović.
- Pritom će srpski proizvođači možda morati da prihvate otkupnu cenu od 1,7 evra po kilogramu, jer trenutno je cena poljske maline na velikoprodajnom tržištu 2,3 evra, ukrajinske od 2,2 do 2,4 evra, a srpske od 2,3 do 2,5 evra. Već time što je srpska cena podignuta sa decembarskih 2,1 evro, u nadi da će se profitirati na ispražnjenim skladištima konkurencije, prestala je da se kupuje – naglašava Lejn.
Aleksandar Pavlović na istu temu kaže da su količine malina koje su bile 2023. i koje će verovatno biti i narednih godina zapravo normalizacija stanja na tržištu koje je kratkotrajno ekspodiralo.
Vreme za pravu tržišnu orijentaciju?
Srpska poljoprivreda je generalno prošle godine, sa 6,1 milijardi evra vrednim izvozom, imala podbačaj od 4,4 odsto i smanjenje učešća u ukupnom izvozu od 16 odsto.
24sedam/G.M.Š.
Pritom je sektor voća i povrća imao godišnji pad od osam odsto, i sa 1,08 milijardi evra na nivou je iz 2021. Uz pad kod jabuke i maline, kod koštuničavog voća je još lošija situacija, jer tamo je pao izvoz i količinski (sa 60.656 tona na 47.138 tona) i vrednosno (sa 50,7 miliona evra na 40,4 miliona).
Sve ovo govori da je vreme da se okrenemo onome šta traži tržište. A to je borovnica, koje smo prodali nešto više od 6.000 tona (za 33,5 miliona evra), naspram 4.920 tona (27 miliona evra) godinu dna ranije.
- Ako razmišljate o kiselim krastavčićima, ili pečurkama, to je takođe dobra ideja – kaže i Rimer Lejn.
Ukiseljenih krastavaca i kornišona prodali smo za 9,2 miliona evra (8.219 tona), naspram 7,7 miliona (7.657 tona) iz 2022. Za to tržište procena rasta u svetu je 17 odsto godišnje. Još je bolja situacija kod pečurala, koje su u sušenoj varijanti imale rast izvoza u Srbiji za 10 odsto (sa svetskom prognozom od 25 odsto), a u svežoj čak 76 odsto (prognoza dva odsto).
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari