Institut s misijom: Bundeva u Srbiji treba da zameni bananu

U Banatu gajenje bundeve ima dugu istoriju a u Kikindi se čak u njenu čast tradicionalno održava menifestacija „Dani ludaje“. Kakva je situacija s uzgojem na terenu danas, u kojoj meri je zaista zastupljena bundeva u ovom delu Vojvodine, koji sortimenti su prisutni i da li se prerađuje, raspitali su se iz revije „Dobro jutro“.

– U Vojvodini generalno ima dosta potencijala za uzgoj bundeve, pogotovo kod nas u južnom Banatu. Potrebno je samo da se podigne svest ljudi da je mnogo bolje konzumirati domaću bundevu u odnosu na banane, i razno drugo tropsko voće. Nadam se da će se to uskoro desiti – naglasila je Maja Sudimac, rukovodilac savetodavne i stručne službe „Instituta Tamiš“.

U Institutu imaju u planu imaju još dosta proizvoda , ali polako ispituju tržište i plasiraju jedan po jedan proizvod. Sudimac potvrđuje da su primat odnele bundeve manje veličine zbog promene potražnje potrošača. Ona kaže da se na području južnog Banata i u četiri opštine koje pokriva „Institut Tamiš“ svojim radom: Kovačica, Opovo, Alibunar i Pančevo, bundeva uglavnom gaji u Opovu, nešto manje u Crepaji i u Padini.

– U Opovu je zastupljena najviše domaća bela sorta, ali tu je došlo do priličnog razlikovanja u odnosu na onu autohtonu sortu koja se tradicionalno gajila pre 50 i više godina. Zašto? Zato što se potražnja potrošača menjala i svi sada teže ka manjim težinama, odnosno, manjim bundevama. Ta domaća bela je nekad u Opovu iznosila u proseku 70 kilograma. Tako da te velike bundeve manje mesta zauzimaju u proizvodnji, a prioritet je na manjim – objašnjava Sudimac za reviju „Dobro jutro“.

Zbog posebnih zahteva tržišta, dodaje ona, imamo i neke nove sortimente a time su proizvođači uveli i hibride koji su vrlo zastupljeni. Ti hibridi mogu biti ili u tipu muskatne tikve, ili u tipu pljosnatih bundeva.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi