Izvukli smo se: Automobili nam ipak neće poskupeti 3.000 evra
Evropska unija, odakle dolazi najveći broj automobila u Srbiju, odlučila je da je stroga euro 7 norma zagađenja vazduha ipak malo previše
Savet EU popustio je pod pritiskom proizvođača automobila i odložio primenu strogih pravila norme euro 7 dozvoljenog zagađenje, koja je u toj industriji trebalo da počne da se primenjuje od 2025. godine.
Norma je za živi svet i globalnu klimu štetnih gasova toliko ublažena da sada praktično i nema razlike od postojeće norme euro 6. Teorijski, ovakva odluka je gubitak za ekologiju i progres, ali praktično ima svojih dobrih strana, jer pitanje je da li je bila u startu dobro odmerena i „primerena trenutku“, kažu sagovornici 24sedam.
- Ovo znači da nova vozila na benzin i dizel neće poskupeti za 2.500 do 3.000 evra samo po ovom osnovu, koliko bi najmanje bilo da mora da se primeni nova tehnologija, dodaci na motoru, filteri, prečistači... A to poskupljenje bi nas čekalo već u sledećoj godini, jer proizvođači deo modela prve generacije izbace i pre nego što nova norma bude obavezna. Euro 7, na već prilično strogi euro 6, bio bi dodatni trošak kada su proizvođači već fokusirani na hibridna i električna vozila – kaže za 24sedam Milan Belin, direktor kompanije „Keos“ (Emil Frej Grupa), koja je generalni uvoznik brendova „Reno“ i „Dačija“ za Srbiju.
I dok Belin kaže da je bilo koju ekološku normu moguće uvesti, samo je pitanje koliko to na kraju košta i da li je isplativo, glavni inženjer Centra za motorna vozila u AMSS-u Milan Lončar sumnja i u taj deo ove „igrarije“ EU sa „zelenom tranzicijom“.
Pročitajte još:
- Pitanje je da li tu normu zaista možete da poštujete u svakodnevnom životu. Jedno su laboratorijski uslovi, a drugo korišćenje automobila u gradu i na otvorenom putu. A gde su tek kamioni, što je poseban problem kojim se Evropa bavi danas. Meni to izgleda kao da se pokušalo da se cena „običnog“ automobila podigne da bi se približila ceni električnog, ali da se u ovom trenutku stalo jer teško ide prodaja i jednih i drugih – kaže za 24sedam Lončar.
Šta je isto, a šta nije
U predlogu Evropskog saveta, Evropskoj komisiji predlaže se da euro 7 ne menja ništa kod norme za automobile i vanove (vozila M1 i N1), da kod autobusa (M2 i M3) i kamiona (N2 i N3) parametri emisije budu nešto pooštreni u odnosu na euro 6/VI. Emisija čestica od kočnica i pneumatika trebalo bi da bude usklađena sa međunarodnim standardima koje je usvojila Ekonomska komisija UN za Evropu.
Plan Evropske komisije, koja bi trebalo da usvoji predlog Saveta EU, bio je da sa euro 7 emisijom od 2025. do 2035. godine smanji ukupnu emisije azotnih oksida (NOx) iz automobila i kombija za 35 odsto u odnosu na euro 6 normom, a čak za 56 odsto za autobuse i kamione.
Pored toga, čestice iz izduvnih sistema automobila i lakih komercijalnih vozila trebalo je da se smanje za 13 odsto, a iz autobusa i kamiona za 39 odsto. Čak je emisija čestica iz kočnica automobila trebalo da bude za 27 odsto manja.
Freepik
Prvobitna namera, izglasana oktobra 2022. godine, bila je da se emisija automobila i vanova „smanji 100 odsto“ (odnosno da se ta vozila ukinu) do 2035. godine, dok bi kamioni i autobusi sa SUS motorima postojali i posle te godine, ali sa smanjenim dozvoljenim zagađenjem.
Dobro za „Dačiju“, ali i za „Alfa Romeo“
S euro 7 normom automobili poput „dačije sandero“, „folksvagen pola“ i „reno klija“ mogle su da poskupe i do 5.000 evra, piše hrvatski HAK, a britanski Autocar.co.uk dodaje da će zbog odustajanja od treniranja strogoće preživeti i 2,9-litarski šestocilindraš od 550 konja koji „Alfa Rome“ stavlja u „đuliju“ i „stelvio kvadrofoljo“.
Kakva će sada biti sudbina originalne euro 7 norme, pitanje je, jer ova izmenjena bi mogla da bude i poslednja, ukoliko sada nešto posustala e-mobilnost dobije novi zamajac i Evropu preplave električni automobili. S druge strane, već imamo prvo odustajanje (Velika Britanija) od zakazanog prestanka proizvodnje klasičnih automobila 2035. godine.
Da li je ovo „kraj euro normi“, videćemo, jer evidentno je da i u „električnom“ svetu postoji gomila nerešenih problema, od malog broja punjača u javnoj mreži za automobile i još manjeg za kamione do problema sa aplikacijama za punjenje i, pre svega, sa još neodgovorenim pitanjem hoće li biti struje kada sve što se kreće prebacimo „na utičnicu“.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari