Vodič kroz izbore u SAD: Šta sve treba da znate o najvažnijem danu za građane Amerike

Sjedinjene Američke Države danas biraju predsednika koji će ih voditi naredne četiri godine, a da su američki izbori mnogo više od nacionalnog pitanja, govori i interesovanje svetskih medija i građana širom naše planete. Izbori u Americi ovoga puta odlučuju da li će Donald Tramp ostati na mestu predsednika ili će pak mesto u Beloj kući zauzeti nekadašnji potpredsednik Džo Bajden.

Čini se da su izbori ove godine praćeni sa većom pažnjom nego ranije, što zbog situacije sa koronavirusom, a što zbog drastičnih razlika u stavovima dvojice kandidata. I demokrate i republikanci, a i svi građani Amerike i sveta, iščekuju prve rezultate izbora, koji će biti, bar delimično, objavljeni sutra ujutru, a u međuvremenu, 24sedam napravio je kratak podsetnik i vodič o svemu što treba da znate o ovogodišnjim izborima u Americi.

Kako se određuje pobednik

Pobednika ne određuje ukupan broj pojedinačnih glasova stanovnika već broj elektorskih glasova. U pitanju je izborni sistem koji postoji još od osnivanja SAD.

Svaka američka država dobija određeni broj glasova takozvanog elektorskog koledža delimično na osnovu broja stanovnika. To su elektorski glasovi i njih ima ukupno 538, a pobednik je onaj koji osvoji 270 ili više.

Kao i većina sistema glasanja, i elektorski koledž ima brojne prednosti i nedostatke, ali je u Americi poštovan zbog svojih istorijskih korena.

Obično odražava glasanje građana, ali u tome nije uspeo na dva od poslednjih pet izbora. Tako je, na primer, Tramp pobedio Hilari Klinton, iako je ona imala ukupno više pojedinačnih glasova glasača.

Za većinu država se uglavnom zna za koga će njena većina glasati, ali su naravno iznenađenja moguća.

Šta se dešava ako kandidati dobiju podjednak broj elektorskih glasova

Iako je malo verovatno, moguće je da ne bude pobednika na predsedničkim izborima i pošto se prebroje elektorski glasovi. Ukoliko oba kandidata završe sa 269 glasova, odluka o pobedniku postaje dužnost Predstavničkog doma.

Međutim, umesto glasanja na kojem svih 435 članova glasaju pojedinačno, delegacije svake države glasaju kao celina, što znači da će dominantna partija u svakoj državi kontrolisati njene glasove.

Ako dođe do takvog rezultata, oko 600.000 stanovnika Vajominga imalo bi podjednaki uticaj na ishod izbora kao 40 miliona stanovnika Kalifornije.

Rekordna izlasnost na ranim izborima

Rano glasanje započelo je u ključnoj državi Floridi, koju je Tramp tesno dobio 2016. godine. Do sada je više od 95 miliona Amerikanaca glasalo, što je rekordna izlaznost na ranim izborima u modernom dobu u SAD, a ova informacija dosta govori i o zainteresovanosti građana za izbore.

Osim toga, strah od širenja koronavirusa takođe je doprineo da se veliki broj građana odluči da glasa putem pošte kako bi se izbegle gužve na sam izborni dan.

“Sving” države

“Sving” države se mogu definisati kao poprišta političke “borbe” u kojima razlika između kandidata gledajući nekoliko prethodnih izbornih ciklusa nije veća od nekoliko procenata.

Najvažnije “sving” države na izborima za predsednika SAD tradicionalno su Ohajo, Florida, Pensilvanija. Njihov spisak se, tokom izbornih ciklusa, međutim, proširio.

Prema navodima sajta za izbornu analitiku u SAD fivethirtyeight.com u države u kojima su birači neodlučni spadaju i Arizona, Džordžija, Ajova, Mičigen, Minesota, Nevada, Nju Hempšir, Severna Karolina i Viskonsin, pa čak i Teksas, tradicionalno uporište republikanaca.

Da li će rezultati biti poznati u toku noći

Posle američkih predsedničkih izbora, moglo bi da prođe i nekoliko dana kako bi se prebrojali svi glasovi, ali je obično već u ranim jutarnjim časovima prilično jasno ko je pobednik.

Donald Tramp je 2016. godine u Njujorku izašao na binu u 3 ujutru po lokalnom vremenu i održao pobednički govor pristalicama.

Ali nemojte još da navijate časovnike.

Zvaničnici već upozoravaju da će se možda čekati i duže – danima, čak i nedeljama – na rezultat ovih izbora zbog očekivanog porasta broja glasačkih listića poslatih poštom.

Poslednji put se dugo čekalo na rezultate izbora 2000. godine, kada je pobednik potvrđen tek kada je mesec dana kasnije doneta presuda Vrhovnog suda.

Šta kažu ankete

Ankete koje su objavljene u danu uoči izbora govore o ubedljivoj prednosti Džo Bajdena u ključnim državama. Međutim, “Rasmusen Reports” kaže da Bajden ukupno ima 48 odsto glasova, dok ima Tramp 47, dok “IBD/TIPP” navodi da Bajden ima 49 odsto glasova, a predsednik SAD 46 odsto.

Ipak, treba imati u vidu da 2016. gotovo nijedno istraživanje nije najavilo pobedu Donalda Trampa, kao i činjenicu da je, zbog specifičnosti američkog izbornog sistema, tada on pobedio većinom u Elektorskom koledžu, iako je Hilari Klinton osvojila na izborima tri miliona glasova više.

Glasanje za Kongres

Iako će sva pažnja biti na takmičenju Trampa i Bajdena, glasači takođe biraju i nove članove Kongresa kada popunjavaju glasačke listiće.

Demokrate već imaju kontrolu nad Predstavničkim domom, pa će nastojati da to i zadrže, dok istovremeno žele da dobiju i kontrolu nad Senatom. Ako bi imali većinu u oba doma Kongresa, mogli bi da blokiraju ili odlože planove predsednika Trampa ako bi bio ponovo izabran. Svih 435 mesta u Predstavničkom domu biraju se ove godine, kao i 33 mesta u Senatu.

Ko su kandidati

Donald Tramp

Aktuelni predsednik uživa ogromnu podršku evangelista i konzervativnih delova američkog društva, kao i većine muškog belačkog stanovništva u SAD. Njegovi najveći uspesi u toku njegovog predsednikovanja (2016-2020) bili su ekonomskog tipa – veliki ekonomski rast, povratak jednog broja industrijskih radnih mesta u SAD, rekordno niska nezaposlenost.

Najveći problemi u toku predsednikovanja bili su vezani za nesigurno upravljanje krizom izazvanom pandemijom virusa korona 2020. godine i protesti širom Amerike zbog rasne diskriminacije.

Iako je ušao u svojevrsni trgovinski rat sa Kinom (koju označava kao glavnog rivala SAD i prema kojoj zagovara čvrstinu), nije uveo SAD ni u jedan novi vojni sukob, za razliku od svojih prethodnika.

Sve o aktuelnom predsedniku SAD, njegovoj mladosti, prethodnim poslovima i političkom životu pročitajte OVDE.

Džo Bajden

Postao je predsednički kandidat Demokratske partije iz trećeg pokušaja. Njegove kampanje iz 1988. i 2008. godine nisu bile previše uspešne i završavale su gotovo pre nego što su i počele. Pored 47 godina provedenih u Vašingtonu, Bajdenov život bio je obeležen i tragedijama. U automobilskoj nesreći 1972. godine izgubio je jednogodišnju ćerku i suprugu iz prvog braka, dok je njegov najstariji sin, Bo Bajden, preminuo 2015. od tumora na mozgu.

U aktuelnoj kampanji iznosi stavove koji zahtevaju povratak na spoljnopolitički put iz vremena Obamine administracije u kojoj je bio potpredsednik, dok u društveno-ekonomskim pitanjima odlazi “korak u levo” kako bi odgovorio na zahteve progresivne struje u okviru Demokratske partije.

Sve o bivšem potpredsedniku SAD, njegovoj mladosti, tragedijama koje su ga zadesile i političkom životu pročitajte OVDE.

Pročitajte još:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi