Ako ste mislili da je 2020. bila najgora godina dosad, onda sigurno niste pročitali ovu vest!

Da li ste znali da je 2020. godine razorni virus zvanično nestao sa kontinenta koji je nekada opustošio i da je to izuzetno dostignuće u javnom zdravstvu koje je usledilo nakon višedecenijskog rada? Ipak, verovatno ste propustili tu vest.

Dan iskorenjivanja divlje dečje paralize (poliomijelitisa) iz Afrike, u avgustu je Svetska zdravstvena organizacija pozdravila kao “veliki dan”,  a taj poduhvat su proslavili službenici javnog zdravlja.

Pročitajte još:

Osuđena prva novinarka zbog izveštavanja o koronavirusu!

Tvorac “Fajzerove” vakcine tvrdi: Korona je gotova! Objavio je i kada (VIDEO)

Ipak, nadmoćna pandemija kovida 19 ovoj epohalnoj vesti nije dozvolila da se nađe na naslovnim stranama.

– Takav poduhvat zaslužuje masovno likovanje, publicitet i priznanje  – rekao je dr Tunji Funšo, osoba odgovornija od bilo koje druge za iskorenjivanje divlje paralize iz Nigerije i skoro čitave Afrike.

Svakako, ovaj trenutak je bio “veliki uzdah olakšanja”, dodao je on. Rad na poziciji predsedavajućeg ovog programa za iskorenjivanje poliomijelitisa u Nigeriji doneo mu je mesto među 100 najuticajnijih ljudi u 2020. godini po izboru “Tajmsa”.

– Nijedno dete više nikada neće biti paralizovano divljim poliovirusom u Nigeriji – rekao je on drhtavim glasom.

Funšoova godina čita se kao 2020, a umesto da posmatra kako se bolest širi neselektivno i u šoku ledi svet, on je ugasio poslednji žar ovog virusa i otključao ogromne količine ljudskog potencijala.

Šta je poliomijelitis?

Poliomijelitis, ili dečja paraliza, često skraćeno polio, jeste akutna infektivna bolest koju izaziva poliovirus. Veoma je zarazna i prenosi se oralno-fekalnim putem.

U 90-95 odsto slučajeva zaraza ne izaziva nikakve simptome, dok u tri odsto slučajeva virus prodire u centralni nervni sistem. Tu izaziva aseptični meningitis, i u 0,1-0,5 odsto slučajeva uništava motorne neurone i dovodi do slabosti mišića i paralize. Polovina onih koji dožive paralizu kroz mesec dana (maksimalno od šest do osam meseci) doživi povraćaj funkcija, a četvrtina delimično povrati paralizovane funkcije. Mogući su smrtni slučajevi kada paraliza onemogući normalno disanje i gutanje. Neki od ovih pacijenata se mogu spasti aparatima za veštačko disanje, koji se primenjuju do oporavka funkcije ili doživotno.

Ali to nije jedino dostignuće koje je “izgubljeno” tokom ove 2020. godine.

Čak i pre nego što je kovid 19 postojao, ljudi su imali nepogrešivu i naučno preciznu tendenciju ka tome da veruju da je svet siromašniji i neuređeniji nego što zaista jeste. Neki bi to opisali kao nesvesnu želju da se držimo negativnih stereotipa i ignorišemo razmere napretka koji se odvija upravo ispred nas.

Mnogi stručnjaci veruju da je to navika stečena u detinjstvu i pojačana medijskim izveštavanjem i našim psihološkim osobenostima. Pojednostavljeno, mislimo da je svet loše mesto koje postaje još lošije – osećaj koji je nesumnjivo porastao u poslednjih 12 godina.

– Ja sam rođeni optimista – rekao je Funšo, razmišljajući o izazovima s kojima se suočio njegov dugogodišnji trud: od pobune Boko Harama, koja je sprečila decu na severu Nigerije da se vakcinišu protiv dečje paralize, do terena koji je primorao njegov tim na putovanje motorom, magarcem i kamilom.

– Kada se svet okupi na jednom zajedničkom cilju – da se poboljša život svakog građanina sveta, bez obzira na to gde živi, tek onda možemo da uspemo –  rekao je on.

– Bio sam prilično optimističan i pokazalo se da sam u pravu.

Dobre stvari nastavile su da se događaju i 2020. godine, čak i dok su se gubici i izolacija širili u epskim razmerama.

I prema rezultatima naučnika i stručnjaka za podatke, dostignuća poput Funšoovog neprestano se izvode u svetu, koji se brzo poboljšava. Samo na to ne obraćamo pažnju.

“Ovo je verovatno najbolje vreme”

– U svetu s mnogo problema zabranjeno vam je da pričate o dobrim stvarima – kaže Ola Rosling, koautor bestselera “Faktologija”, koji je želeo da ljude pouči o nedovoljno poznatim poboljšanjima u globalnom siromaštvu, zdravlju i blagostanju. Rosling je jedan od velikog broja stručnjaka koji primoravaju ljude da misle drugačije o našem svetu. A u 2020. godini njihovi napori su posebno dirljivi.

– Čak i tokom godina bez pandemije, mali broj ljudi veruje da je svet bolji nego što je nekada bio – rekao je on za CNN.

– Mogli bismo mnogo više da poboljšamo svet, jer ima puno problema – priznao je i dodao: – Ali mislim da je glavni problem naše razmišljanje.

Promena takvog načina razmišljanja bila je misija Roslinga i njegovog pokojnog oca Hansa. Njihovu knjigu iz 2018. preporučio je i Bil Gejts.

Kada su autori tražili od hiljada ljudi širom sveta da procene stope ekstremnog siromaštva, stepen  obrazovanja dece, kao i stepen vakcinisanja dece protiv morbila, ispitanici su sistemski pretpostavili da je svaka mera lošija nego što jeste.

– U ovoj zabludi nema partijske ili političke podele – rekao je Ola Rosling, koji sada vodi organizaciju “Gapminder”.

– U svetu koji se menja sistemski, levo i desno, ljudi su podjednako zastareli u vezi sa svetom – dodaje on.

Čini se da ne želimo da se oslobodimo tih negativnih pretpostavki. U studiji iz 2018. godine koju su psiholozi, uključujući kanadsko-američkog autora Stivena Pinkera, citirali kao dokaz neznanja ljudi o globalnim poboljšanjima, istraživači sa Harvarda zatražili su od učesnika da traže različite stvari, poput plavih tačaka, pretećih lica ili neetičnih postupaka.

– Otkrili smo da kada su učesnici tražili kategoriju koja je vremenom postala manje česta, oni su je “proširili” tako da uključuje više stvari – rekao je vodeći autor studije David Levari za CNN.

– Pa kad su plave tačke postale retke, ljudi su širi spektar boja nazivali plavom. Kada su preteća lica postala retka, ljudi su širi spektar izraza lica nazivali pretećim.

Zašto svet nije tako loš kao što mislimo

– Ova otkrića sugerišu na to da kada su ljudi na oprezu zbog nečega negativnog što postaje sve ređe, umesto da slave svoju sreću, oni će možda početi da otkrivaju tu negativnu stvar na više mesta nego što je to nekada bilo – rekao je.

Pročitajte još:

Otkrivamo: Ko stoji iza vakcine protiv korone koja uskoro stiže u Srbiju! (VIDEO)

Veliki dan za nauku i čovečanstvo: Vakcina protiv kovida efikasna 90 odsto?!

Zastarele pretpostavke prenose se generacijama, uče se kroz detinjstvo i pojačavaju medijskim izveštavanjem o negativnim, ali izuzetnim događajima, kaže Rosling.

A kada stvari postanu zaista loše, kao 2020. godine, ljudska tendencija da preuzme najgore stvari ispliva na površinu.

– U našem pogledu na svet, svaka ogromna katastrofa odmah postaje dotad najgora katastrofad – rekao je Rosling.

– Svet je u zaista lošem stanju, ali ovo je verovatno najbolje vreme. A većina ljudi to ne može da zamisli zbog načina na koji razmišljam – dodao je on.

Pronalaženje pozitivnih rezultata u teškoj godini

Negativnost je možda ljudska tendencija, ali stručnjaci kažu da joj izazov može pomoći da čak i takvu godinu kao što je 2020. postavimo u njen odgovarajući kontekst.

Pandemija je, na primer, zaustavila napore na rešavanju velikog broja naučnih dostignuća. Ali je takođe “prikrila” niz dostignuća – i uticala na to da smo proveli mnogo više vremena fokusirajući se na novu zdravstvenu krizu, umesto da slavimo činjenicu da se druge polako ali sigurno bliže kraju.

Jednu takvu prekretnicu postigao je i tim lekara, uključujući virusologa Ravindru Gupta, koji je kod pacijenta uspešno lečio HIV, a dostignuće ostvareno 2019. godine postalo je javno poznato tek ove godine.

– To je zaista bila velika vest. Prvi put posle deset godina uspeli smo u tome, a ljudi su se pitali da li je ovo stvarno ili je slučajnost. To pojačava nadu da je lek za HIV moguć – rekao je Ričard Džeferis, direktor naučnog projekta u američkoj Akcijskoj grupi za lečenje.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi