Planeta na nogama zbog epidemioloških mera, protesti se ne smiruju: Šta je uzrok sve češćih nemira u svetu?

Pandemija koronavirusa izmenila je pravila funkcionisanja na mnogim poljima u celom svetu. Vlade u svim državama pokušavaju da nađu najbolje načine za borbu s virusom, ali njihove odluke ne nailaze uvek na najbolju reakciju građana. Zbog toga smo svedoci velikog broja protesta u poslednjih nekoliko meseci, a oni su posebno česti bili u januaru ove godine. Početkom meseca pažnju javnosti privukli su protesti u Notingemu, tokom kojih je uhapšeno nekoliko desetina nezadovoljnih građana, a krajem januara na stotine demonstranata povređeno je u višednevnim neredima u Tripoliju. U Budimpešti su protestovali zaposleni u ugostiteljstvu, dok se u Beču okupilo 5.000 protivnika epidemioloških mera, a posebno napeto bilo je Holandiji, gde se strasti nisu smirivale nekoliko dana.

O demonstracijama širom sveta, njihovim uzrocima i posledicama razgovarali smo sa dr Nevenom Cvetićaninom, predsednikom Foruma za strateške studije, koji je sagledao ova dešavanja sa sociološkog aspekta i objasnio zbog čega su protesti u poslednjih nekoliko nedelja tako česta pojava.

– Uzrok je u jednom sociološkom zakonu koji vredi u svim vremenima i u svim društvima. Kad je društvo pritisnuto, ono reaguje po principu povratne opruge, kao kad pritisnete feder, pa onda on hoće da iskoči. To je društveni zakon i svako ko se ozbiljno bavi sociologijom zna da taj zakon funkcioniše u svim društvima i svim istorijskim periodima. Sve što se dešava jeste reakcija društva na pritisak mera donesenih radi borbe sa koronavirusom. To je i poruka svim vladama širom sveta da treba da budu obazrive prilikom uvođenja mera i da ne treba da pristisnu društvo više nego što je potrebno i nužno, a uz poštovanje cilja da se sva društva odbrane od virusa. Kada primenimo sociološke naučne uvide na sve što se dešava, sve ovo je potpuno logično i nimalo ne iznenađuje. Iznenađujuće bi bilo kad uopšte ne bi bilo takvih dešavanja. Sad je na vladama širom sveta da nađu pravu meru kako se ne bi izazvao kontraefekat, društveni nemir, otpor i slično. Sada sve ozbiljne vlade konsultuju i stručnjake, ne samo epidemiologe, nego i eksperte iz oblasti društvenih nauka, koji mogu da izračunaju kakav će da bude konkretan efekat svih tih mera na društveni život – objasnio je Cvetićanin.

U nemirima u Holandiji uhapšeno je nekoliko stotina ljudi, a demonstranti su se u više navrata sukobili sa policijom, nezadovoljni zbog uvođenja policijskog časa. U ovim nemirima Cvetićanin ne vidi ništa neobično, pošto su građani ove države naviknuti na najviši stepen slobode i to smatraju svojim osnovnim pravom, koje ni po koju cenu ne sme biti ugroženo.

– U Holandiji je posebno napeto zato što je ovo prvi put da se tamo uvodi policijski čas od Drugog svetskog rata i zato što je to društvo tradicionalno naviknuto na liberalne slobode. To je jedno od najliberalnijih tradicionalnih društava u Evropi. Kad uvedete mere u nekim društvima koja su tradicionalno hijerarhijski ustrojena, kao što je slučaj u Kini i Rusiji, onda to ima neki efekat, ali kada to uradite u Holandiji, gde toga nije bilo 70-80 godina, a to društvo je najliberalnije, onda ono prosto reaguje. Oni su tamo naučili ne samo da uživaju najviši stepen sloboda, nego su uvereni da su te slobode suštinske, izvorne, prirodne, i onda kad se desi neka ovakva situacija, koja je opravdana, jer niko tu odluku ne donosi bez preke potrebe, logična je burna reakcija društva koje nije naviknuto na takav rigidan način postupanja i na takav odnos vlasti prema njemu – kazao nam je on.

Pročitajte još

Borba na dva fronta: Stanovnici Australije zbog požara moraju da se evakuišu bez ozbira na strogi karantin

Protest ugostitelja u Budimpešti: “Ne želimo kovid-komunizam”

Ipak, on smatra da ova skoro lančana dešavanja u svetu nisu znak da je narod izgubio poverenje u vlast, nego da su samo posledica trenutne situacije.

– Sva ova zbivanja su normalna. Ona ne moraju da znače revolucionarni gubitak poverenja, nego je to prirodna reakcija na datu situaciju u datom momentu. Za sve strane ova situacija je nova, kako za samo društvo, građane, tako i za vlasti i bezbednosne organe, i svi se sad privikavaju na nju. Mi nikad do sada nismo imali ovakvu globalnu situaciju koja je toliko veliki izazov, i sada svi uče kako da se ponašaju i ispituju jedni druge dokle mogu da idu. Rekao bih da je to posledica trenutne situacije i deo jednog šireg procesa geopolitičkog podešavanja koje se odvija u svetu – zaključio je Cvetićanin.

Instaliraje našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi