Napravio je pometnju zbog intervjua s Putinom: Ko je Taker Karlson, američki novinar koji je imao smelosti da kaže "njet" Vašingtonu

Popularni američki voditelj postao je poznat širom sveta dok je radio na Foks njuzu, ali njegovo ime svi su zapamtili tek kada je uspeo da dobije intervju od ruskog lidera Vladimira Putina.

Ovaj 54-godišnjak je prvi zapadni novinar koji je intervjuisao Putina otkako je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini pre skoro dve godine.

Budući da je javnost fascinirana dvosatnim razgovorom američkog novinara i ruskog predsednika, osvrćemo se na to ko je Taker Karlson, zašto je Putin pristao na intervju i zbog čega je voditelj odlučio da razgovara s njim.

Otpuštanje sa Foks njuza

Karlson, koji je glasno podržavao Putina u prošlosti, otpušten je iz Foks njuza u aprilu prošle godine.

Do tada je imao emisiju u udarnom terminu radnim danima uveče na Foks njuzu od 2016. godine. Vodeći "Tucker Carlson Tonight" brzo se etablirao kao ključni igrač u mreži i uticajan glas u republikanskoj politici.

Profimedia

Emisija je bila najgledaniji kablovski informativni program u ključnoj demografskoj grupi od 25 do 54 godine, a Foks njuz je bila najgledanija američka kablovska mreža. Rejting joj je pao od njegovog odlaska.

Udaljavanje od mejnstrim televizije

Karlson je napustio Foks njuz u aprilu prošle godine, manje od nedelju dana nakon što je matična kompanija "Fox Corp" pristala da plati 787,5 miliona dolara kompaniji "Dominion Voting Systems" kako bi sprečila suđenje za klevetu.

Mreža nije dala objašnjenje za ovaj potez.

Kompanija "Dominion", koja proizvodi mašine za glasanje, tužila je Foks zbog toga što je kanal izveštavao da su mašine pomogle da se nameste izbori 2020.

Od Karlsona se očekivalo da svedoči na suđenju "Dominionu", a u porukama koje su otkrivene u okviru tužbe voditelj je priznao da su tvrdnje o prevari birača neosnovane, a u njima je izneo i neke stavove koji su drugačiji od onih koje je bio primoran da iznosi dok je vodio emisiju na popularnom kanalu.

Profimedia

Karlson je ponovo pokrenuo svoju emisiju na Iksu prošle godine, nazivajući sajt Ilona Maska poslednjom velikom preostalom platformom koja omogućava slobodu govora.

U prvom minutu petka na njemu je podelio intervju sa Putinom, kao i na svojoj veb-stranici.

Šta je rečeno u intervjuu?

Putin je opširno govorio o svojim razmišljanjima o Ukrajini, mogućim pregovorima, kao i o reporteru "Volstrit žurnala" Evanu Gerškoviču.

Rekao je Karlsonu da je spreman da pregovara o mirovnom sporazumu sa Vladimirom Zelenskim, ali je dodao da Rusija još nije postigla svoje ciljeve, uključujući „denacizaciju“.

Ruski predsednik je takođe rekao da „nema interes" da napadne Poljsku ili Letoniju, dodavši da će to učiniti samo ako bilo koja od tih zemalja napadne Rusiju.

Na temu izveštača "Volstrit žurnala" Evana Gerškoviča, koji je u ruskom zatvoru skoro godinu dana, Putin je rekao da ne bi „isključio“ mogućnost povratka novinara u SAD, pod uslovom da SAD preduzmu „recipročne korake“.

Profimedia

Rusija je optužila Gerškoviča da je američki špijun, što SAD poriču.

Pre nego što je intervju počeo, Karlson je rekao da ga je započeo tako što je postavio „najočiglednije pitanje“: zašto je Putin započeo rat u Ukrajini?

Celokupan intervju sa Vladimirom Putinom možete pročitati u zasebnom tekstu.

Zašto je Putin pristao da razgovara s Karlsonom?

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je intervju odobren zato što se Karlsonov pristup razlikuje od „jednostranog” izveštavanja tradicionalnih zapadnih medija.

- Kada je reč o zemljama kolektivnog Zapada, veliki mrežni mediji, TV kanali i velike novine ne mogu se ni na koji način pohvaliti da pokušavaju da bar izgledaju nepristrasno u pogledu izveštavanja - rekao je Peskov.

- Sve su to mediji koji zauzimaju izuzetno jednostran stav. Naravno, ne postoji želja da se komunicira sa takvim medijima, i teško da ima smisla, a malo je verovatno i da će biti od koristi - dodao je.

Foto: Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP)

Peskov je objasnio da je predsednik odobrio intervju sa bivšim voditeljem Foks njuza jer se „njegova pozicija razlikuje od ostalih”.

- Ni na koji način nije proruski, nije proukrajinski, on je proamerički, ali je barem u suprotnosti sa stavom tradicionalnih anglosaksonskih medija - kazao je portparol Kremlja.

Zašto je Karlson želeo razgovor s Putinom?

U video-snimku objavljenom na Iksu nekoliko dana pre emitovanja Karlson je rekao da intervjuiše Putina da bi „obavestio“ Amerikance.

- Nijedan zapadni novinar nije se potrudio da intervjuiše predsednika druge zemlje umešane u ovaj sukob, Vladimira Putina - rekao je on, napominjući da je bilo „deset“ intervjua sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, koje je opisao kao „podsticanje raspoloženja“ kako bi se pojačao njegov zahtev za većim učešćem SAD.

- Amerikanci imaju pravo da znaju sve o ratu u koji su umešani - dodao je on.

On je rekao da je rat u Ukrajini „ljudska katastrofa“ koja je promenila dugogodišnju političku i trgovinsku realnost širom sveta.

Profimedia

- A ipak, stanovništvo zemalja engleskog govornog područja izgleda uglavnom nesvesno, misli da se ništa nije promenilo, i to misle jer im niko nije rekao istinu - naveo je on.

Neslaganje s Vašingtonom kad je Rusija u pitanju

Bivši voditelj Foksa kritikovao je podršku SAD Ukrajini u ratu i ranije je podržavao Putina.

Kada je počela specijalna vojna operacija, doveo je u pitanje američku vojnu pomoć. Takođe je tvrdio da je ukrajinski predsednik Zelenski autoritarni lider.

- Zelenskog ne interesuju sloboda i demokratija. U stvari, Zelenski je daleko bliži Lenjinu nego Džordžu Vašingtonu. On je diktator. On je opasan autoritarac koji je iskoristio sto milijardi američkih dolara poreza da se u Ukrajini podigne jednopartijska policijska država - izjavio je Karslon 2022.

Slično je rekao i 2017. godine.

- Zašto je Vladimir Putin tako loš momak? On nije Sadam Husein, nije Adolf Hitler, nije opasan za Sjedinjene Države.

Profimedia

U profilu iz 2021. magazin "Tajm" ga je označio kao „najmoćnijeg konzervativca u Americi“, koji podstiče kontroverzu desničarskom retorikom, a istovremeno zadržava rekordnu gledanost.

Život pre Foks njuza

Karlson je rođen u San Francisku 1969. godine i započeo je novinarsku karijeru kao proveravač činjenica za konzervativni časopis pre nego što je 2000. godine prešao na televiziju.

U prvim godinama na ekranu bio je zapažen zbog prepoznatljive leptir-mašne, koju je prestao da nosi 2006.

Predstavljao je političku desnicu na CNN-ovom Crossfireu od 2001. do 2004. Kada je komičar i voditelj "The Late Showa" Džon Stjuart bio gost 2004. godine, osudio je emisiju i Karlsona. Ubrzo nakon toga emisija je otkazana.

Karlson je posle toga nastavio da radi za televizijske mreže PBS i MSNBC. Suosnivač je sajta za političke vesti "The Daily Caller" i zadržao je udeo u kompaniji do 2020. godine.

Foks njuzu se kao saradnik pridružio 2009.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi