Sukob interesa: Zbog čega su ostrvske zemlje skoro u nemogućoj situaciji kad je u pitanju klimatska kriza

Jedan od najvećih izazova u odvikavanju od fosilnih goriva i onaj koji se često zaboravlja jeste avijacija.

Na tom polju poseban problem imaju zemlje pacifičkih ostrva, jer bi trenutno bilo praktično nemoguće doći do njih bez sagorevanja kerozina.

Vazduhoplovstvo povezuje porodice širom regiona i omogućava neophodna putovanja, uključujući zdravstvo i obrazovanje.

Letovi su takođe važni zbog očuvanja vitalne turističke industrije. Turizam je sada najveći ekonomski sektor na Pacifiku i može doneti mnoge prednosti za razvoj.

Kako su ove ostrvske države ranjive u klimatskoj krizi, važno im je i da se oslobode fosilnih goriva. Potreba za hitnim prelaskom sa fosilnih goriva sada je takođe čvrsto ugrađena u globalni klimatski okvir kroz sporazum sklopljen na Cop28 u Dubaiju prošle nedelje.

U martu su Vanuatu, Tuvalu, Tonga, Fidži, Nijue i Solomonova Ostrva pregovarali o „Pozivu Port Vile za pravedan prelazak na Pacifik bez fosilnih goriva“. Tema je ponovo bila na dnevnom redu Foruma pacifičkih ostrva na Kukovim ostrvima u novembru. Ali realnost i važna uloga turizma u regionu čine ovaj zadatak složenijim.

Profimedia

Pre pandemije kovida 19, bilo je 1,8 miliona međunarodnih dolazaka avionom i kruzerima u zemlje pacifičkih ostrva. Upotreba energije i emisije povezane sa međunarodnim letovima i transportom se formalno se ne uzimaju u obzir, ali su verovatno ogromne. Odličan prvi korak bio bi da se stvarno izmere i da se dokumentuje veličina izazova.

Nova rešenja

Zatvaranje granica tokom pandemije stvorilo je prostor za kritičke glasove o tome koliko i koje vrste turizma bi odgovarale kontekstu ostrva, njihovim jedinstvenim kulturama i osetljivoj ekologiji.

Fidži nastoji da se diverzifikuje od modela masovnog turizma koji uključuje međunarodne hotelske lance do više domaćeg modela iskustva eko i kulturnog turizma malih razmera. Druge zemlje su pronašle svoju postojeću, manju turističku bazu operatera pod pritiskom većeg broja dolazaka - što se vidi u Vanuatuu sa protokom velikih brodova za krstarenje. Kukova ostrva pokušavaju da slede regenerativni model, gde je turizam koristan za ostrva.

Postoje neki znaci da turistička industrija koja opslužuje Pacifik može postati održivija. Za veoma kratka putovanja, na primer putovanje od Rarotonge do Aitutakija (otprilike 260 kilometara), ili možda od Samoe do Tokelaua (oko 550 kilometara) električni avion će postati opcija. Lokalne avio-kompanije mogle bi da ponude usluge možda čak i za lokacije udaljene do 1.000 kilometara.

Profimedia

Potpuno drugačija, regionalna mreža možda čak i bude superiornija od onoga što je sada u ponudi. Ovo će, naravno, funkcionisati samo ako postoji dovoljno obnovljive električne energije, pošto je vazdušni saobraćaj neverovatno energetski intenzivan.

To naglašava najhitniji zadatak - povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora na ostrvima. Sve zemlje pacifičkih ostrva su na dugom putu da postanu samodovoljne u pogledu obnovljive energije. Čak i Fidži, zemlja sa najvećim udelom obnovljive energije, dostiže nivo od samo 30 odsto takve energije.

U isto vreme, bilo bi korisno proaktivno se angažovati sa mogućnostima i partnerima potrebnim za tranziciju regionalne vazdušne mreže. Na primer, može postojati prilika u kompanijama koje testiraju nove tehnologije na ostrvima, možda na kratkim rutama.

Ovo se dešava na Aljasci, gde su se ZeroAvia i Alaska Airlines udružili da omoguće vodonik-električni let 2024. kako bi povezali Enkoridž i Kinaj.

Profimedia

Konačno, diskusijama o tome kako povećati turističku vrednost bez velikog broja posetilaca trebalo bi dati više prostora. Istraživanje koje bi utvrdilo koje vrste turista su korisnije od drugih moglo bi da pruži informacije o nijansiranim marketinškim strategijama.

Prednost bi mogao da bude finansijski povrat, ali bi se takođe mogle meriti kao doprinos očuvanju ili zajednici, ili zaista ugljenični otisak niži od proseka.

Čišćenje pacifičk ih ostrva od fosilnih goriva je cilj vrijedan divljenja i ceo svet bi trebalo da sledi njegov primjer ako želimo da postignemo bilo kakav napredak u održavanju globalnog zagreavanja ispod dva stepena.

Međutim, trenutna ulaganja u rastući turizam otežaće ostvarenje te vizije. Dugoročna budućnost regiona zavisi od efikasne klimatske akcije, a način za postizanje održivog rasta turizma treba da bude deo tog razgovora.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi