Obećanja su tu, ali daleko su od ispunjenja: Kako zemlje G20 ispunjavaju svoje klimatske obaveze?
Svaka zemlja je procenjena u odnosu na njen doprinos „pravednom udelu“ naporima da se smanje emisije gasova staklene bašte
Nijedna zemlja G20 nema uspostavljenu politiku koja je u skladu sa ciljem Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa i ispunjavanju svog „pravičnog udela“ u smanjenju emisija.
Procena, zasnovana na podacima do 5. decembra koje je dostavio Climate Action Tracker, objavljena je neposredno pre nego što su se svetski lideri okupili u Dubaiju na konferenciji Cop28.
Svaka zemlja je procenjena u odnosu na njen doprinos „pravednom udelu“ naporima da se smanje emisije gasova staklene bašte, uzimajući u obzir razmatranja kao što su tradicionalno visoke emisije zemalja sa višim prihodima, što može povećati njihovu odgovornost da preduzmu akciju. Takođe razmatra pitanja kao što su ekonomska sposobnost i troškovi života.
Učinak osam zemalja G20 ocenjen kao „kritično nedovoljan“
Doprinos osam zemalja G20, Argentina, Južna Koreja, Saudijska Arabija, Rusija, Turska, Kanada, Meksiko i Indonezija, ocenjen je kao „kritično nedovoljan“ kada je reč o njihovom pravičnom udelu u doprinosima. To znači da njihove klimatske politike i obaveze odražavaju minimalne ili nikakve akcije i da bi tokom ovog veka dovele do zagrevanja od 4 stepena u odnosu na predindustrijski nivo.
Pročitajte još:
AP Photo/Kamran Jebreili
Iako neke od ovih zemalja, poput Turske i Meksika, imaju tradicionalno niske emisije da njihovi zahtevi nisu tako strogi kao kod zemalja sa visokim dohotkom, prognoze povećanja budućih emisija i su dalje previsoke i ostavljaju ih u najgoroj kategoriji Climate Action Tracker-a.
Predviđa se da će emisije u Argentini biti 398 miliona metričkih tona do 2030. godine, u poređenju sa 1,5 stepenom kompatibilnim ograničenjem poštenog udela od 191 miliona metričkih tona. Ekolozi su zabrinuti da bi Argentina mogla dalje da nazaduje nakon prošlomesečnih izbora krajnje desničarskog predsednika Havijera Mileja, koji je klimatski slom označio kao „socijalističku laž“.
Milej, koji obožava Donalda Trampa, nagovestio je da će verovatno slediti Trampovo vođstvo i povući Argentinu iz Pariskog sporazuma.
Isto tako, nivo emisija u Južnoj Koreji za 2030. od 654 miliona metričkih tona znatno je veći od granice od 235 miliona metričkih tona prema scenariju poštenog udela koji je kompatibilan sa 1,5 stepeni.
Učinak pet zemalja ocenjen kao „veoma nedovoljan“
Doprinos Kine, Brazila, Australije, Evropske unije i Velike Britanije ocenjen je kao „veoma nedovoljan“, što znači da njihove politike i obaveze nisu u skladu sa granicom porasta temperature od 1,5 stepena u odnosu na prethodne emisije.
Profimedia
Velika Britanija bi, prema scenariju pravednog udela, morala da ima neto negativne emisije od 152 miliona metričkih tona do 2030. da bi bila u skladu sa ciljem od 1,5 stepeni obećanim u Parizu. Analitičari su sugerisali da tamo gde tako stroga smanjenja ne mogu da se postignu u zemlji, država može da kompenzuje merama kao što je klimatsko finansiranje kako bi podržala smanjenje emisija u drugim zemljama.
Velika Britanija je daleko od ovog cilja, sa prognozama emisija na oko 367 miliona metričkih tona do 2030. godine.
Kina je daleko najveći pojedinačni emiter u G20, sa prognozama da će emisije dostići vrhunac od 14,3 milijarde metričkih tona već 2026.
U Brazilu, posle četiri godine pod vođstvom desničarskog tvrdolinijaša Žaira Bolsonara, Luis Injasio Lula da Silva iz Radničke partije izabran je za predsednika prošle godine uz obećanje da će smanjiti krčenje šuma i zaštititi prava starosedelaca.
Količina šume koja se krči značajno je opala, ali je zemlja i dalje veliki proizvođač fosilnih goriva i ima poljoprivredni sektor koji veoma zagađuje. Vest da je Brazil spreman da se pridruži naftnom kartelu Opeka naišla je na razočarenje od strane mnogih učesnika kampanje. Brazil takođe planira da organizuje aukciju za blokove za bušenje nafte u ekološki osetljivim oblastima kasnije ovog meseca.
AP Photo/Kamran Jebreili
Međutim, Brazil je ove godine poboljšao svoje ciljeve smanjenja emisija nakon što ih je smanjila Bolsonarova administracija, a kao domaćin Cop30 2025. Lula je pod pritiskom da se predstavi kao klimatski lider.
Doprinos pet država ocenjen kao „nedovoljan“
Učniak pet zemalja G20, SAD, Japana, Južnoafričke Republike, Nemačke i Indije, ocenjen je kao „nedovoljan“ u analizi fer udela. Procena ukazuje da iako politike i obaveze ovih zemalja znače da će njihove emisije verovatno biti iste ili da će čak pasti, nije verovatno da će pad biti dovoljno brz da spreči globalno zagrevanje za više od 1,5 stepeni.
Predviđa se da će emisije Indonezije i Indije porasti, ali se to u određenoj meri uzima u obzir pod pravednom raspodelom udela.
Američka prognoza emisija za 2030. od više od 5 milijardi metričkih tona znatno je veća od 1,9 milijardi metričkih tona koje su analitičari dodelili prema modelu poštenog udela koji je kompatibilan sa 1,5 stepeni.
SAD su do sada postigle otprilike jednu trećinu svog cilja smanjenja emisija za 2030. i napravile veliki korak napred sa Zakonom o smanjenju inflacije Džozefa Bajdena, koji je uključivao obećavajuće znake, uključujući ulaganja u čistu energiju.
Iako postoji zabrinutost da bi potencijalni izbori za republikanskog predsednika sledeće godine mogli da potkopaju napredak, postoji i nada da je ova privatna investicija čvrsto ukorenjena i da bi je bilo teško potpuno poništiti.
Poput Velike Britanije, Nemačka bi morala da bude apsorber emisija 2030. godine, u iznosu od 104 miliona metričkih tona, ali se predviđa da će do ovog trenutka emitovati 472 miliona metričkih tona.
Procena rangira politike i obaveze nekoliko zemalja koje nisu članice G20 kao kompatibilne sa globalnim zagrevanjem od 1,5 stepeni po scenariju pravednog udela, uključujući Etiopiju, Keniju i Nigeriju.
Pixabay
- Svet je na pravom putu za katastrofalno zagrevanje od 3 stepena do kraja veka. Ovo je poboljšanje u poređenju sa onim pre 10 godina, ali ostaje nedovoljno da bi se obezbedila budućnost za sledeće generacije - rekao je Leonardo Nasimento, istraživač za Climate Action Tracker.
- Smanjenje globalnih emisija tempom koji nam je potreban zahteva snažnu međunarodnu saradnju i da sve zemlje, bez izuzetka, usvajaju sve jače domaće politike i ciljeve. Sada je vreme za akciju. Svako dodatno kašnjenje u poboljšanju ciljeva i politika intenzivira klimatske promene i povećava napore da se kasnije smanje emisije - dodao je on.
Objašnjavajući klasifikaciju fer udela, istraživač u Climate Action Tracker je rekao da procena onoga što je pravedno zavisi od gledišta i interesa vlada.
- Mnogi smatraju pravednim da oni koji su dali veći doprinos problemu ili koji imaju veću sposobnost da deluju treba da učine više. Da bismo kreirali naše asortimane, sastavili smo širok spektar perspektiva o onome što se smatra pravičnim doprinosom smanjenju gasova staklene bašte: takozvane studije o podeli napora - kazao je Nasimento.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari