"Preživljavanje u Gazi je pitanje sreće": Šta je humanitarni radnik sve video za 4 nedelje pakla?

Otkad je počeo rat u Gazi, palestinski Lekari bez granica (MSF) rade neumorno da spasu brojne živote u enklavi u kojoj danonoćno padaju bombe i gde nedostaje vode i struje.

Godinama organizacija MSF, koju čini osoblje iz svih krajeva sveta, pomaže palestinskim kolegama u pružanju zdravstvenih usluga u Gazi.

Kada je rat počeo 7. oktobra, većina njih je evakuisana, ali je u novembru poslat novi tim za hirurške intervencije i lečenje opekotina.

Među njima je bio koordinator za logistiku, Rikardo Martinez, koji je četiri nedelje proveo u Gazi, a sada je otkrio šta je sve video na terenu.

Odmah je istakao da je u Gazi potrebno momentalno i održivo primirje.

AP Photo/Hatem Ali

- Nema vode i sanitarni uslovi su loši. Sada sam gotovo siguran da će, na duže staze, to biti opasno koliko i izraelsko bombardovanje, veliki broj ljudi može stradati. Vodovodni sistem više ne funkcioniše, potpuno je urušen. Ljudi su na ivici, bore se za preživljavanje. U najboljem slučaju imaju po jedan litar vode dnevno. a to je za piće, kuvanje i pranje. Postoji samo jedan tuš na 500 ljudi. Oni koji uspeju da se okupaju su srećnici. Na jugu Gaze naši timovi dele 50 do 60 kubika vode dnevno, ali to je samo kap u okeanu, imajući u vidu realne potrebe.

Na jugu Gaze su mesta toliko prenatrpana da se čini da ste na krcatom fudbalskom stadionu. Veliki broj ljudi koristi nekoliko toaleta, a pošto nema goriva za pumpanje vode, video sam otpadne vode koje teku ulicama gde rade ulični prodavci i igraju se deca. Možete samo da zamislite uticaj na ljudsko zdravlje.

AP Photo/Adel Hana

Štagod želite da uradite, morate da planirate unapred; mora se misliti, planirati i organizovati - a onda ćete saznati da li ste imali sreće ili ne. Želite do toaleta? Kada i gde da odete kada stotine ljudi takođe čeka? Mislim da ne treba da ulazim u detalje - poručio je Martinez čiji je intervju objavljen na sajtu MSF-a.

Kako je istakao, u pojedinim oblastima uopšte nema struje ili goriva.

- Bez goriva mlinovi ne rade, tako da niko nema žitarice, nema pšenice-nema hleba. Kamioni koji dolaze iz Egipta utovaruju robu na kamione u Gazi, ali bez goriva oni ne mogu da se maknu.

Videli smo strašan gubitak života zato što nije bilo goriva u bolnicama, pa pošto generatori nisu radili, lekari nisu mogli da spasu brojne pacijente. Bolnice su postala sela, ljudi žive u krcatim hodnicima - kazao je.

AP Photo/Mohammed Dahman

Lekari bez granica su 3. decembra morali da zatvore kliniku u Kan Junisu, na jugu enklave, nakon što je izraelska vojska naložila evakuaciju.

- Izraelska vojska je naredila evakuaciju 1. decembra preko sajta koji su pokrenuli. Jednog dana, oblast na mapi je obeležena kao crvena zona što znači da će biti bombardovana. Imajmo u vidu da jedva ima struje, tako da nema ni interneta. Kako uopšte treba da saznate da treba da pobegnete?

"Bilo me je sramota"

Znali smo da je samo pitanje vremena pre nego što i mi dobijemo naređenje. Onda, 3. decembra smo bili primorani da zatvorimo kliniku i napustimo Kan Junis. Ja sam tog jutra bio zadužen za logistiku kako bi otišli nekoliko kilometara zapadno. Za mene je to bio najbolniji dan tokom čitavog boravka u Gazi.

AP Photo/Ariel Schalit

Počeo sam da pakujem stvari u automobile i starao sam se o tome da sve bude spremno. Bilo je bolno, da moraš da odeš i gledaš palestinske kolege i komšije koji su bili sa nama sve vreme, pomažući nam, znajući da ih najverovatnije neću ponovo videti. Nije bilo vremena da im zahvalim sva sve što su učinili za nas. Da vam pravo kažem, bilo me je sramota.

Ne postoji sigurno mesto u Gazi. Sećam se da sam sa kolegom Omarom obilazio mesto koje je uništeno dan nakon naše posete. Rekao mi je: "Vidi, Rikardo, juče smo ovde bili, a sad su tu ruševine". Ko je mogao da nam kaže da ne idemo tamo jer će biti bombardovanja? Niko. Ostaje se živ samo ako imaš sreće. To je bilo jedno od šest mesta koja su uništena nakon što smo ih posetili. Škola nema, kancelarija nema, privatnih kuća nema. Fabrika vode nema.

AP Photo/Mohammed Dahman

Kratko primirje

Podsetimo, jednonedeljno primirje u Gazi, tokom koga su oslobođeni brojni izraelski taoci i palestinski zatvorenici, završeno je 1. decembra.

- Sećam se vrlo dobro kada je započeta pauza u bombardovanju. Tačno u sedam sati ujutru čuo sam pevanje i radosne povike. Tada sam konačno plakao, plakao sam jer sam ih video toliko srećne. Ali, to je trajalo samo nekoliko dana. Primirje se okončalo u sedam sati uveče i već tri minuta kasnije, ponovo je usledio pakao.

Za to kratko vreme, ljudi su mogli da posete svoje porodice. To je svima bilo najvažnije. Neki su otišli na sever Gaze kako bi nekoliko dana proveli sa bližnjima. Istovremeno, drugi su morali da sahranjuju mrtve. Mnogi su konačno uspeli da uklone tela koja su dva meseca trulila na ulicama. Možete li samo da zamislite taj bol i smrad?

Profimedia

Prema rečima Martineza, MSF ima teškoća u dostavljanju pomoći u ovim teškim uslovima.

- Kada sam stigao u Gazu, postalo je veoma jasno da bilo šta što radimo ima uticaja samo zahvaljujući posvećenom palestinskom osoblju. Od prvog dana čine sve da spasu živote. Zaista donose nadu usred noćne more.

Većina našeg osoblja je morala da napusti domove i mnogi su izgubili bližnje. Međutim, to nije ništa novo za njih, već su to iskusili i ranije. Znaju da mogu umreti svakog trenutka, ali vas i dalje svakog jutra dočekuju osmeshom. A kada ih pitate kako su, odgovaraju: "Dobro sam, još sam živ".

Profimedia

Nikad neću zaboraviti kad smo još radili u bolnici u Kan Junisu. Budio bih se u šest ujutru i išao u kliniku. Svakog jutra bi kolega Išak otvorio vrata i dočekao me sa ogromnim osmehom. Izvinjavao bih se što sam ga probudio, a on bi me uveravao: "Ne, ne, Rikardo, probudio sam se pre pola sata. Dobrodošao! Čekao sam te". Kao i Išak, mnoge naše kolege su se starale da mi, koji nismo iz Gaze, imamo sve što je potrebno, od hrane do osećaja dobrodošlice. Ne brinu samo o svojim pacijentima već o svima koji ih okružuju. Reći će vam: "Želim da ti pomognem, moram da ti pomognem, zato što želim da pomognem mom narodu".

Ipak, istovremeno bi pitali: "Zašto? Šta smo zgrešili da dobijemo ovakvu kaznu? Zašto nas je svet zaboravio?" - zaključio je Martinez.

Lekari bez granica su više puta pozivali na prekid vatre kako bi se sprečilo dalje stradanje u Gazi, a izraelske vlasti su pozvali da okončaju opsadu i dozvole kontinuirani protok humanitarne pomoći i radnika.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi