"Ljudi će umirati na ulicama": Situacija u Gazi je užasna, a sada stiže zima

Zima stiže u Gazu.

Kišne oluje i snažni vetrovi već su pogodili priobalna područja gde su na udaru brojni šatori u kojima raseljeni Palestinci pokušavaju da nađu zaklon.

Od početka rata 7. oktobra, više od 1,8 miliona ljudi je raseljeno, a najmanje 17.000 ih je ubijeno u intenzivnim izraelskim bombardovanjima.

Kako se bliži zima, već dovoljno katastrofalna situacija u Pojasu Gaze bi mogla da se pogorša, pogotovo ako se ima u vidu da je zdravstveni sistem potpuno urušen.

Žene se porađaju u šatorima u diskutabilnim uslovima. Dim koji se širi utiče na disajne puteve. Oni koji su u potrazi za lekovima moraju da obiđu najmanje 10 apoteka, a čak i tada verovatno ostaju praznih ruku.

AP Photo/Fatima Shbair

- Veoma je hladno, a šator je mnogo mali. Sve što posedujem je odeća koju imam na sebi, ne znam šta će biti sledeći korak - rekao je Mahmud Abu Rajan, koji je iz severnog grada Beit Lahije izbegao u Rafu, na granici sa Egiptom.

- Ovde nismo videli ništa dobro. Živimo u hladnoći, nema kupatila. Spavamo na pesku. Ja bolujem od raka, nema ni dušeka na kome mogu da spavam - rekla je Palestinka Soad Karmut.

Palestinci koji su se nastanili u Rafi pričaju slične priče - vreme je hladno, kampovi su prenatrpani, u nesanitarnim uslovima, nema dovoljno hrane ni pristojnog skloništa.

Brojne zaraze i bolesti šire se alarmantnom brzinom, poput dijareje, respiratornih infekcija, žutice, hepatitisa A i meningitisa, prenela je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Mnogi ranjenici umiru jer nema dovoljno antibiotika kojima bi ih lečili nakon operativnih zahvata, a na hronično bolesne skoro da niko i ne obraća pažnju.

Majka Ramzija S. je bila jedan od takvih slučajeva.

AP Photo/Adel Hana

- Umrla je prošle nedelje. Imala je visok pritisak i dijabetes. Živeli smo u lošim uslovima u Rafi, u skloništu UNRWA. Bili smo u šatorima, ali bez osnovnih potrepština, jer se ni do čega ne može doći tako lako. Stariji ljudi ne mogu da izdrže ove uslove. U ovakvim slučajevima bolnice ne mogu da se bave tzv. normalnim bolestima, jer su prepune stotinama ranjenih ljudi koje pristižu svakog dana. Povređeni čak leže i u dvorištima bolnica jer su svi kreveti puni. Nikad nismo mislili da ćemo naše bližnje morati da sahranimo van našeg grada - rekao je Ramzi.

Zaraze vrebaju

Leo Kan iz organizacije Lekari bez granica je kazao da je situacija strašna.

- Sve je prepuno ljudi, nema dovoljno čiste vode, a ona koja je dostupna je loša. Pošto ljudi čuvaju ono malo vode što imaju, ne kupaju se često, a to je savršen recept za bolesti - rekao je.

Pošto je fokus bolnica i lekara na zbrinjavanju povređenih u vazdušnim napadima, zaraze su otišle u drugi plan.

AP Photo/Adel Hana

- Već vidimo da je izbilo nekoliko zabrinjavajućih zaraza, poput žutice za koju mislimo da je hepatitis A jer su uslovi za njegovo stvaranje svuda. Voda je prljava, nema kanalizacije, a ljudi je previše. Ali ne možemo nikoga da testiramo jer je laboratorija, u bolnici Al Šifa, van funkcije. Konstantno smo izloženi svakakvim bakterijama i virusima. Veliki broj ljudi pati od dijareje - rekla je Margaret Haris iz SZO.

Hanin Viša iz organizacije "Action Aid" sa severa Gaze je upućena na jug, u grad Rafu, još početkom rata.

Kako je objasnila, situacija u Gazi je identična onoj pre pronalaska antibiotika, a zaliha uopšte nema.

- Hepatitis se širi između raseljenih zato što skloništa nisu dizajnirana tako da primaju hiljade ljudi. A još hiljade njih spavaju na ulicama. To je potpuno sumanuto - rekla je.

Pošto su Izraelci najavili da bi napade mogli da nastave do februara, dolazak zime brine mnoge.

- O, moj bože, zima! Ako ljudi ne budu umirali u bombardovanju, umiraće na ulicama. Svi se nadamo da će zima čudesno biti "odložena". Užasno je, ako pada kiša, ljudi će umirati - navela je.

AP Photo/Hatem Moussa

Svi su pobegli u letnjoj odeći

Osoblje organizacije "Action Aid" međusobno se obaveštava o uslovima u kojima moraju trenutno da žive i rade.

- Juče smo bili mokri do gole kože na kiši. Šatori, koji bi trebalo da budu prekriveni najlonom i drvetom, bili su razasuti. Ne može niko tamo da boravi. Nisu mogli da izdrže na kiši i vetru. Drugi problem su bolesti, posebno dijareja. I ja sam se zarazio, ali srećom, bolje mi je bilo za nekoliko dana. Nešto je bolje ljudima koji se nalaze u montažnim objektima, bili su na toplom. Ljudi pokušavaju da nađu lekove za decu, ali ih nema u apotekama. Ovo je apsolutna katastrofa kakvu ne možete ni da zamislite - rekao je Abu iz ove organizacije, prenosi Gardijan.

AP Photo/Hatem Ali

Osim toga, mnogi koji su sa severa pobegli ka jugu imali su samo letnje stvari u jeku veoma tople jeseni. Međutim, sada fali zimske odeće, ćebadi, pa čak i dušeka.

- Nas koji živimo u šatorima je zadesilo loše vreme. Moja deca su se uplašila oluje, šator samo što nije odleteo, a mi smo se smrzavali. Deca su se tresla. Nisam mogla da nađem ćebe da ih pokrijem. Dali su nam po jedno ćebe, ali su veoma tanka, potpuno su beskorisna. Nema džempera i zimske odeće. Ne znamo šta da radimo, nema dušeka. Spavamo na zemlji, a ona je puna trnja. Moja deca su mala, a muž nije sa nama, sama sam - rekla je Palestinka Rana za Gardijan.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi