Budućnost planete nije nimalo svetla: Kako će Zemlja izgledati ako ne zaustavimo klimatske promene

Kontinuirano uništavanje prirode širom planete dovešće do velikih problema u zalihama hrane i čiste vode, do nestanka jedinstvenih vrsta i gubitka mnogih pejzaža, upozorili su stručnjaci.

Do 2050. godine, ako čovečanstvo ne ispuni obaveze da se uhvati ukoštac sa pet glavnih faktora koji negativno utiču na prirodu, važni prirodni sistemi mogli bi da prestanu da funkcionišu baš u trenutku kada se predviđa da će ljudska populacija dostići vrhunac.

Uprkos tome što postoji oko milion biljnih i životinjskih vrsta kojima prete izumiranje, požari, poplave i ekstremne vremenske prilike koje se pogoršavaju zbog klimatske krize, očuvanje prirode sve više postaje deo kulturnih ratova koji besne u mnogim zemljama, što je dovelo do protivljenja mnogim ekološkim politikama.

Nepreduzimanje akcija do sredine veka može dovesti do izumiranja, brzog širenja invazivnih vrsta (koje često donose nove bolesti), zagađenja plastikom velikih razmera, uništavanja populacija ribe i nestajanja šuma, upozoravaju stručnjaci sa svih kontinenata.

Više od četvrtine svih biljnih i životinjskih vrsta koje su imale detaljnu procenu očuvanja u opasnosti su od izumiranja, prema crvenoj listi Međunarodne unije za očuvanje prirode (MUZP).

Da bi se suprotstavilo potencijalnom gubitku, istraživanja pokazuju da čovečanstvo mora da radi na obnavljanju prirode širom planete, da usvoji ekološki prihvatljivije poljoprivredne prakse, smanji potrošnju mesa, zaustavi širenje invazivnih vrsta i znatno smanji upotrebu fosilnih goriva.

AP Photo/Libkos

Na samitu o biodiverzitetu Cop15 prošlog decembra vlade su se složile oko 23 cilja, uključujući obnavljanje 30 odsto kopnenih, unutrašnjih voda, obalnih i morskih ekosistema planete. Do sada vlade nisu ispunile nijedan od samonametnutih ciljeva, a stručnjaci kažu da to mora hitno da se promeni.

Pustinja

Sandra Mirna Dijaz, biolog iz Argentine, koja je kopredsedavala MUZP-ovom procenom stanja planete za 2019. godinu, istakla je da je čak i zemljište ugroženo.

- Tokom poslednjih 50 godina najznačajniji pokretač pada biodiverziteta bila je promena u načinu korišćenja zemljišta. Ako se ovi trendovi nastave u narednim decenijama, zdravlje zemljišta će se verovatno dodatno pogoršati usled erozije zbog intenzivnih godišnjih useva, zagađenja biocidima i zaslanjivanja. Količina prirode koja je u direktnom kontaktu sa širom javnošću nastaviće da se smanjuje - navela je ona.

Čovečanstvo je iskrčilo otprilike trećinu svih šuma zbog poljoprivrede u proteklih 10.000 godina, procenjuju istraživači, a time su uništeni važni ekosistemi kao što su tropske prašume, koje su među najraznovrsnijim na planeti.

Stručnjaci upozoravaju da su jedinstveni suvi pejzaži takođe ugroženi. Posledice promene načina korišćenja zemljišta često su međusobno povezane sa drugim pokretačima gubitka biodiverziteta, upozorava Kristijan Huliao, jedan od starosedelaca Pankararu iz brazilskog Amazona.

AP Photo/Anna Szilagyi, File

- Ako ne preduzmemo neophodne radnje za očuvanje biodiverziteta, budućnost sveta i naših ljudi može se opisati jednom rečju: pustinja. Brazilska Amazonija, u kojoj žive moji ljudi, postala bi pustinja ako globalni ekonomski sistem nastavi da daje prednost eksploataciji i profitu u odnosu na zdravlje naše planete i ljudi. Ako sada ne promenimo sadašnji tok razvoja, to će biti kraj našeg znanja, prakse i tradicije od kojih zavise životinje, biljke i klima - kazao je on.

Bujanje invazivnih vrsta

Prošlog meseca UN su upozorile da su invazivne vrste postale problem od više milijardi dolara, za koji se očekuje da će se pogoršati ako se ne preduzmu određene mere. U svetu je zabeleženo najmanje 3.500 štetnih invazivnih vrsta, koje se šire zahvaljujući ljudskim putovanjima i trgovinom, a one igraju sve veću ulogu u prirodnim katastrofama kao što su smrtonosni požari koji su u avgustu buknuli na Havajima.

Anibal Paušard, profesor nauke o šumama na Univerzitetu u Konsepsionu, koji je pomogao u vođenju ekspertske procene UN, rekao je da će bez akcije Čile do 2050. godine izgubiti svoju ekološku jedinstvenost i da će biti manje pogodan za prirodu i ljude. Otprilike četvrtina biodiverziteta Čilea ne može se naći nigde drugde na Zemlji zbog prirodnih barijera, uključujući pustinju Atakama, Ande i Tihi okean.

Invazivne vrste su postale pretnja za to, rekao je Paušard, naglašavajući da bi one mogle da se nasele tu, što bi istrebilo endemske vrste.

Hano Sibens, iz Senkenberg centra za istraživanje biodiverziteta i klime u Frankfurtu, rekao je da bi zbog zagrevanja planete i širenja invazivnih vrsta životinje koje prenose bolesti mogle da dođu do novih ekosistema u Evropi.

Profimedia

- Nastavak zagrevanja usled klimatskih promena omogućiće vrstama koje prenose bolesti kao što je tigrasti komarac da se šire po Evropi - kazao je on, dodajući da očekuje da će se broj invazivnih vrsta u Evropi udvostručiti do 2050. godine ukoliko se ništa ne bude promenilo.

U Severnoj Americi, bez pojačanih mera biološke bezbednosti, invazivne vrste će ugroziti ljudsko zdravlje, domaći biodiverzitet i ekonomiju, upozorio je profesor Piter Stoet, koji je kopredsedavao procenom UN o invazivnim vrstama

„Globalna saradnja je ključna”

Istraživači procenjuju da bi ljudima bila potrebna za 1,7 puta veća Zemlja da bi ispratili trenutnu stopu potrošnje. Sa više resursa potrebnih za tranziciju zelene energije, stručnjaci kažu da rudarske kompanije moraju da pronađu nove metode ekstrakcije koje su minimalno štetne po prirodu.

- Procvat rudarstva radi tranzicije na zelenu energiju poslaće rudare u poslednja utočišta za biodiverzitet u narednih 25 godina. Ti minerali će se iskopati jer nam trebaju, a da bismo izbegli katastrofu biodiverziteta, moramo da razvijemo načine rudarenja koji su daleko drugačiji od dosadašnjih ekološki i društveno destruktivnih metoda - rekao je doktor Čarls Barber, viši savetnika za biodiverzitet na Svetskom institutu za resurse (WRI).

Unai Paskal iz baskijskog Centra za klimatske promene rekao je da bi rast broja stanovnika i urbanizacija dodatno opteretili potražnju za resursima ako se njima ne upravlja na pravi način, dodajući da bi pravilno upravljanje trebalo da osigura da u urbanim područjima ima prostora za prirodu.

Pixabay

- Više od dve trećine projektovane populacije od 10 milijardi ljudi živeće u gradovima do 2050. To će povećati energetske potrebe za upravljanje rastućom složenošću urbanog metabolizma. Gradovi če takođe povećati potražnju za korišćenjem prirodnih resursa, sa strašnim rizicima po zdravlje ekosistema - dodao je Paskal.

Posle decenija prekomernog ribolova zbog ishrane ljudi, nekoliko stručnjaka ističe propast ribarstva kao pretnju, posebno imajući u vidu rizike od globalnog zagrevanja.

Surangel Vips Mlađi, predsednik pacifičke zemlje Palau i kopredsedavajući Komisije na visokom nivou za održivu okeansku ekonomiju, rekao je da svet može da uči iz običaja njegove zemlje:

- Bul tradicija Palaua, održiva praksa zaustavljanja ribolova da bi se popunile zalihe, hranila je naše generacije. Globalna saradnja je ključna. Mere održivosti samo u našoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni ne mogu garantovati sposobnost sveta da obezbedi hranu, vazduh i vodu.

„Podzemne vode koje se nikada ne mogu očistiti“

Nagomilavanje plastike, hemikalija, pesticida i đubriva u prirodnim ekosistemima pretnja je biodiverzitetu koja zahteva hitnu akciju, kažu stručnjaci. Doktor Markus Eriksen, suosnivač Instituta 5 Gires, koji radi na smanjenju zagađenja plastikom, rekao je da je akcija od vitalnog značaja da se izbegne preplavljivanje ključnih ekosistema sa više otpada.

AP Photo/Ethan Swope

- Kada smo objavili našu globalnu procenu mikroplastike u svetskim okeanima, otkrili smo i alarmantan i rastući trend. Količina bi se lako učetvorostručila do 2050. godine, verovatno premašivši kapacitet zemaljskih sistema da se izbore sa tim nivoom zagađenja. Ovo naglašava važnost snažnog globalnog sporazuma UN o zagađenju plastikom, o kom se sada raspravlja. Ne možemo reciklirati svoj izlaz iz ovog nereda - kazao je Eriksen.

- Na svetskim usevima i poljima oko tri miliona tona pesticida se koristi svake godine za kontrolu neželjenih biljaka, gljivica i bakterija. Od ove količine primenjene na poljima, 82 odsto se biorazgradilo, 10 odsto ostaje u zemljištu, dok osam odsto dopire do podzemnih voda - rekao je Federiko Magi sa Univerziteta u Sidneju.

Ostaci pesticida održavaju svoju osnovnu funkciju, rekao je on, „dakle smanjuju biodiverzitet gde god da se nađu, smanjujući populaciju kišnih glista, vodozemaca, oprašivača i mnogih drugih neciljanih organizama“.

„Ogroman pomak u morskim ekosistemima“

Dok klimatske promene predstavljaju direktnu pretnju čovečanstvu, predstavljaju i veliku pretnju za delove života na Zemlji, često na nepredviđene načine, upozoravaju istraživači.

- Morske ptice u Evropi već se suočavaju sa mnogo problema - invazivne grabljivice, hvatanje u ribolovnu opremu i ptičji grip ozbiljno ugrožavaju njihovu populaciju, pored mnogih drugih pretnji. Dok se mora zagrevaju, to izaziva ogromnu promenu u funkcionisanju morskih ekosistema. Mnoge morske ptice se oslanjaju na ove hladnovodne vrste, posebno tokom sezone parenja, a ako im hrana nestane, nestaće i morske ptice - istakao je Henri Hakinen, postdoktorski saradnik na Institutu za zoologiju ZSL-a.

Profimedia

Huan Lukas Restrepo, generalni direktor Alijanse međunarodnog biodiverziteta, upozorio je da bi klimatska kriza mogla da predstavlja veliki izazov za buduće zalihe hrane na jugu Azije.

- Rast temperature, produžene suše i ekstremni klimatski događaji već modifikuju prirodno stanište u kom rastu mnoge vrste useva... sa negativnim uticajem na prinose i bezbednost hrane. Ovo je ogromna pretnja ekološkoj, socijalnoj i ekonomskoj održivosti u regionu. Ako se ovaj trend nastavi, ograničiće dostupnost hrane i povećati cene, što će rezultirati porastom pothranjenosti - kazao je Restrepo.

Suzan Čomba, direktorka vitalnih pejzaža za Afriku u WRI-u, rekla je da bi upravljanje pretnjama koje predstavlja klimatska kriza u Africi i njenim ekosistemima imalo međunarodne posledice.

- Svet ne može da reši krizu gladi, niti klimatsku krizu, bez Afrike. Ali danas se suočavamo sa savršenom olujom: skoro 60 odsto obradivog zemljišta na kontinentu je degradirano. Više od 280 miliona Afrikanaca suočava se sa glađu. Klimatske suše i cikloni brišu razvojne uspehe ostvarene u proteklim decenijama. Ostanak na ovom putu naštetiće ekonomijama zemalja. Nada leži u 33 miliona malih farmera koji proizvode preko 70 odsto hrane za kontinent i izvoze. Od Nigera do Kenije ovi farmeri vraćaju degradirano zemljište u produktivne farme koje uzgajaju zdravu hranu bogatu biodiverzitetom i glavni su upijači ugljenika. Širom Afrike vidimo nadu za novi put - rekla je Čomba.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi