Poljsku čekaju najneizvesniji izbori do sada: Tesna trka između vladajuće stranke i opozicije, a sve bi mogla da pokvari jedna mala stranka

Izbori u Poljskoj zakazani za 15. oktobar mogli bi da donesu vladajućoj nacionalističkoj stranci Pravo i pravda (PiS) treći mandat bez presedana ili da dugogodišnjoj opoziciji daju šansu da preokrene, prema rečima kritičara, osam godina demokratskog nazadovanja.

Druga mogućnost je da se izbori završe u ćorsokaku, pri čemu nijedna stranka neće moći da formira koaliciju. Šta god da se desi, poljska politika će ostati duboko polarizovana nakon glasanja koje je, usred rata u Ukrajini i ogorčenog spora sa EU, od velikog interesa za inostranstvo.

Zašto su izbori u Poljskoj važni?

Prvi put izabran 2015. godine, desničarski, populistički i socijalno konzervativni PiS naširoko je optuživan za politizaciju pravosuđa, pretvaranje javnih medija u portparole stranke, korišćenje državne imovine radi proširivanja sopstvene vlasti i raspirivanje homofobije.

Stranka tvrdi da pokušava da učini poljske sudove efikasnijim i ekonomiju pravednijom, kao i da brani katolički karakter zemlje od zapadnih liberalnih pritisaka. Sa druge strane, kritičari kažu da bi još jedna pobeda PiS-a odvukla Poljsku dalje od demokratskih standarda.

Glavna opoziciona grupacija, Građanska platforma desnog centra (PO), koju predvodi bivši predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, obećala je da će poništiti promene PiS-a u pravosuđu i medijima kako bi se osigurali njihova nezavisnost i poštovanje Ustava.

AP Photo/Czarek Sokolowski

Pobeda PO takođe bi otvorila put Poljskoj da poboljša odnose sa Nemačkom, koji su pod sve većim pritiskom pošto je vlada predvođena PiS-om istrajala u sitnim sukobima sa Berlinom, uglavnom da bi se žalila na njegovu nacionalističku bazu.

Zapadni saveznici pažljivo prate situaciju, budući da bi bilo kakva politička paraliza nakon glasanja, moguća ako se ne pojavi jasna većina, mogla da izazove zabrinutost zbog i dalje velike uloge Poljske u podršci istočnom susedu u ratu sa Rusijom.

Brisel i druge prestonice EU takođe gledaju sa interesovanjem: kao i Mađarska, Poljska je uključena u dugotrajan i sve intenzivniji spor oko vladavine prava sa blokom, a promena vlade bi najavila bolje odnose.

Jedan od najhitnijih zadataka nove vlade biće da ubedi Brisel da demokratija dovoljno napreduje, nakon nedavnih predloženih promena u pravosuđu, čime će otključati milijarde evra u fondovima za oporavak od kovida i kohezione fondove.

Ko su ključni igrači?

AP Photo/Czarek Sokolowski

PiS, koji iza kulisa predvodi Jaroslav Kačinjski, poljski premijer od 2006. do 2007, ima cilj da preduzme više koraka ka usađivanju svojih konzervativnih vrednosti u javni život, uključujući i u obavezne školske programe.

Kačinjski je takođe obećao da ih „ovog puta niko neće sprečiti“ da donesu promene u pravosuđu, misleći na planove za dalje ograničavanje ovlašćenja sudija i kapaciteta vrhovnog suda da preispita vladin program i postupke.

U vreme dvocifrene inflacije i rastućih cena struje, stranka se nada da će podstaći svoje uglavnom starije, siromašnije seosko biračko telo povećanjem svog programa subvencija za decu za 60 odsto, povećanjem isplata penzija i smanjenjem cena benzina.

PiS se takođe žestoko bori protiv imigracije, organizujući referendum sa četiri pitanja uporedo sa izborima, posebno o navodno nametnutoj obavezi EU o „prihvatanju hiljada ilegalnih imigranata sa Bliskog istoka i Afrike“.

AP Photo/Czarek Sokolowski

PO, koja kaže da su pitanja ksenofobična i da je proces nevažeći, dodvorava se ženskim glasačima obećavajući da će dozvoliti abortus, koji je pod PiS-om skoro potpuno zabranjen, do 12 nedelja, i proglasiti prekid trudnoće, vantelesnu oplodnju i kontracepciju kao osnovna prava.

Pored toga, PO je rekao da ima cilj da dozvoli građanska partnerstva za istopolne parove, koja podržavaju skoro dve trećine poljskih glasača, i da proširi definiciju silovanja. Takođe nastoji da iskoristi nedavni korupcijski skandal koji uključuje prodaju viza za šengensku zonu.

Kako izborni sistem funkcioniše?

Poljska sprovodi proporcionalno glasanje na partijskoj listi za izbore za svoj Sejm ili donji dom parlamenta od 460 mesta. Stranke osvajaju mandate prema ukupnom broju glasova za svoje kandidate u izbornoj jedinici, a zatim dodeljuju mesta kandidatima sa najvećim ukupnim brojem.

Najmanje 35 odsto kandidata na partijskim listama moraju biti žene, a isto važi i za muškarce, kako bi se izbeglo da u stranci budu samo muškarci ili samo žene.

AP Photo/Czarek Sokolowski

Pojedinačne stranke moraju da osvoje najmanje pet odsto glasova na nacionalnom nivou da bi dobile mesto u parlamentu, a koalicije moraju da dobiju najmanje osam odsto.

Ko bi mogao da bude pobednik?

Posle žestoke kampanje, često pune grubih napada na opoziciju uopšte i, posebno, na navodno „nepoljaka“ Tuska, većina anketa pokazuje da PiS i njeni saveznici, Suverena Poljska i Republikanci, imaju prednost od 36 odsto.

Međutim, njihova prednost se smanjila u odnosu na nivo koji je PiS dostigao na izborima 2019. godine (43,6 odsto), a da li će stranka, ako dobije najviše glasova, zaista moći da formira funkcionalnu vladu, može zavisiti od nekoliko faktora, posebno od učinka manjih partija.

PiS bi mogao da dobije značajan podsticaj ako jedan ili više njegovih manjih rivala, uključujući centristički, agrarni Treći put, krajnje desničarsku Konfederaciju i Novu levicu, ne uspe da pređe cenzus.

AP Photo/Czarek Sokolowski

Alternativno, kao što su neke ankete sugerisale, PiS bi mogao da bude pobednik, ali sa tako malom razlikom, a PO (trenutno na oko 30 odsto) i Nova levica ili Treći put mogli bi da prođu toliko dobro da opozicija dobije prvu šansu da formira većinske koalicije.

Ekonomski libertarijanska, politički konzervativna Konfederacija, koja je posebno popularna među mladima, mogla bi da odigra odlučujuću ulogu. Na anketama su imali 14 odsto tokom leta, mada im je podrška sada pala na oko devet odsto.

Iako analitičari veruju da će PiS pokušati da ubedi poslanike Konfederacije da promene stranu nakon glasanja, lideri libertarijanske stranke su rekli da neće ući ni u kakvu u koaliciju, što znači da, ako dobije dosta glasova, obe glavne stranke možda neće moći da imaju većinu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi