Amerika se masakrima "vratila u normalu": Masovne ubice se pritajile tokom pandemije, a onda je kiša metaka ponovo zasula SAD

Amerikom ponovo odzvanjaju pucnji koji odnose živote. Skoro svake nedelje iz SAD nam stigne vest o masovnoj pucnjavi, što nije bio slučaj više od godinu dana, pošto je i u SAD sve stalo zbog pandemije kao i u ostatku sveta. “Sezona” je ponovo otvorena 16. marta ove godine, kada je u seriji masovnih pucnjava u tri salona za lepotu u Atalanti (Džordžija) ubijeno osam ljudi, među kojima je bilo šest žena iz Azije, dok je jedna osoba ranjena. Osumnjičeni, Rober Eron Long, uhapšen je kasnije tog dana.

Nedelju dana kasnije, 23. marta, Al Alivi Al Isa ubio je desetoro ljudi u pucnjavi u supermarketu u Bolderu (Kolorado), a jedna od njegovih žrtava bio je i Srbin Neven Stanišić. U prvoj nedelji aprila marinac je zapucao u vojnoj bazi u Merilendu i ranio dve osobe. Dva dana kasnije pet osoba, uključujući i dvoje dece, ubijeno je u Rok Hilu u Južnoj Karolini, a za ovaj masakr osumnjičena je nekadašnja zvezda NFL-a Filip Adams. Narednog dana u gradu Brajanu u Teksasu ranjeno je šestoro ljudi, od kojih je jedna osoba preminula.

U subotu (10. 4) se pucalo se i u Juti, gde su dvojica zamenika šerifa pogođeni iz vatrenog oružja, dok se na Havajima naoružani muškarac zabarikadirao u hotelskoj sobi u glavnom gradu Honoluluu i pucao kroz vrata, zbog čega se više od 100 ljudi zaključalo u balskoj sali.

Već u ponedeljak (12. 4) usledila je nova pucnjava – ovog puta u srednjoj školi u Noksvilu (Tenesi), u kojoj je nekoliko ljudi ranjeno, dok je sinoć (15. 4) u Indijanapolisu, u prostorijama “Fedeksa”, ubijeno osam osoba, dok je nekoliko osoba povređeno, a napadač je nakon svega izvršio samoubistvo.

Najava proleća kišom metaka

Povratak masovnih pucnjava primetili su i američki mediji, koji su pisali da se “američka bolest, koja je mirovala tokom pandemije, vratila zajedno sa prolećem”.

Tokom punih mesec dana u napadima ove vrste ubijene su najmanje 32 osobe, a stučnjaci koji prate ovaj trend u Americi uvereni su da to nije kraj i da se još sličnih incidenata može očekivati.

– Ovo je trenutak kada posle nekoliko meseci konačno izlazimo iz senke koronavirusa i plašim se da ćemo videti bujicu masovnih pucnjava – rekao je Simus Makgrau, autor knjige koja se bavi fenomenom masovnih pucnjava.

Problematični mladići koji su uglavnom odgovorni za ove zločine nisu nestali, nego su bili u karantinu sa ostatkom države, objašnjava on.

– Bilo nam je teže da vidimo znakove, jer smo bili “u podzemlju” i jer smo svi bili izloženi nekoj vrsti stresa koji može da dovede do toga – kazao je on, a Majk Laulor, vanredni profesor krivične pravde, složio se njim.

– Jasno je da se ovo nije dešavalo tokom pandemije. Dok je nivo kriminala uopšte opao tokom pandemije, broj pucnjava, ubistava i slučajeva nasilja u porodici zapravo je skočio. Ali sada se vraćamo na ono što se dešavalo ranije, na bezumno masovno ubijanje, koje može biti posledica nagomilanih frustracija određenih emocionalno poremećenih ljudi – objasnio je Laulor.

Lori En Post, koja se bavi istraživanjem masovnih pucnjava, definiše ih kao “četiri ili više ubistava”.

– Poslednja masovna pucnjava u Americi odigrala se u februaru 2020. i onda je usledio dug period mirovanja. Skorašnji događaji označili su povratak masovnih pucnjava – kazala je Post.

To ne znači da zločina tokom pandemije nije bilo. Broj provala, pljački i krivičnih dela koja su u vezi sa drogom opao je značajno prošle godine, ali se zato broj ubistava, pucnjava i napada povećao, pokazalo je istraživanje u 28 gradova koje je sproveo profesor sa Univerziteta u Misuriju.

Pre dve godine, 2019, u Americi su se bar jednom nedeljno dešavale masovne pucnjave, pa su one postale uobičajena vest.

“Ako vidiš nešto, reci nešto” bila je mantra pre početka pandemije, kada su vlasti i stručnjaci za javno zdravlje apelovali na roditelje i prijatelje da drže na oku problematične mlade ljude koji ispoljavaju asocijalno ponašanje.

– To je imalo efekta. Ljudi su počeli da obraćaju pažnju na ponašanje drugih i stručnjaci su intervenisali. U jednom slučaju majka iz Indijane prijavila je policiji sina dok je bio na putu ka srednjoj školi u kojoj je nameravao da zapuca. Ali tokom zaključavanja zbog koronavirusa ne samo da je bilo manje prilika da dođe do masovne pucnjave, nego mnogi ljudi nisu bili ni vidljivi. U isto vreme, svi su se borili sa nekim oblikom depresije, pa su znaci bili manje očigledni – kazao je Makgrau, dodajući da je “došlo do izuzetnog porasta kupovine oružja pred kraj Trampove administracije”.

Šokantni motivi

U Džordžiji je sredinom marta muškarac koji se uputio u crkvu ubio osmoro ljudi u salonima za lepotu u Atlanti, a šest od osam žrtava bile su Azijatkinje. Istražiteljima je rekao da je bio zavistan od seksa i da su one za njega bile “iskušenje koje je želeo da eliminiše”, saopšteno je iz policije. Što se tiče druge pucnjave koja je potresla Ameriku, napadač je, prema rečima njegovog brata, bio paranoičan i asocijalan.

– Motivi su skoro uvek glupi. Ti ljudi mogu biti rasisti, homofobi, ženomrsci, a mogu biti i sve to. U većini slučajeva su narcisi i slaboumne ubice – rekao je Makgrau.

Nijedan od stručnjaka nije iznenađen brojem masovnih pucnjava kojima smo svedočili u poslednjih mesec dana.

– Nisam nimalo iznenađen, jer kod svih ovih slučajeva postoje elementi kopiranja. Osnovni element je zadovoljenje ega. Svi oni žele da budu najsmrtonosnije ubice. Brojevi su im veoma bitni – objašnjava Makgrau.

Delimično zbog toga policija ne želi da otkriva mnogo detalja o masovnim pucnjavama.

– Od masovne pucnjave lako se napravi mit. Mnoge dezinformacije postaju urbana legenda i šire se neverovatnom brzinom – otkrio je Makrgau.

Postova kaže da sada strahuje da će se pojaviti problematičniji naoružani individualac koji je željan da postane ozloglašen i koji žudi za osvetom onima koji ga ne primećuju.

– Takvo razmišljanje podstiču drugi ljudi koji postaju poznati u medijima i tako se pokreće točak u kom masovne ubice samo iskrsavaju – zaključila je ona.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi