Ubili ga na parkingu, na pravdi Boga, zbog autogola: Tragična sudbina jednog Eskobara, a nije se zvao Pablo, niti bio kralj kokaina

Pred vama je priča o dva Eskobara, sa posebnim naglaskom na jednog od njih. Nisu bili rođaci, ali su i jedan i drugi bili Kolumbijci, ubijeni u roku od sedam meseci i to u Medeljinu.

Prvo je stradao Pablo Emilio Eskobar Gavirija, tokom akcije hapšenja, dok je Andres Eskobar Saldarijaga upucan, a posle mu nije bilo spasa.

Povezivalo ih je i prezime, kao i klub Atletiko Nasional, a sve ostalo u njihovim životima je bilo potpuno drugačije. Prvi je bio najveći svetski narkobos, verovatno svih vremena, a drugi fudbalski reprezentativac Kolumbije, čovek za primer.

Prvi je ubijen 2. decembra 1993. godine, dan posle 44. rođendana, a drugi 2. jula 1994. godine, u 27. godini. Stradali su pod različitim okolnostima. Pablo, koji je bežao od policije i DEA ubijen je na ulicama Medeljina, u kojem je odrastao i iz kojeg je razvio ogromnu kriminalnu imperiju.

Pablo Escobar and Andres Escobar were both gunned down. Pablo was the most wanted Drug lord, killed by American DEA.

Andres was a Columbian football player killed by his fans when he got back to his country because he scored an own-goal in the world cup. #FutaaKE pic.twitter.com/VAgoInDO4Q

— Futaa.com (@Futaacom) September 11, 2018

Smrt Andresa je daleko tragičnija. Platio je glavom, samo zato što je dao autogol u utakmici Svetskog prvenstva, protiv reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država.

Atletiko je bio prvi, a ispostavilo se i poslednji klub

Krenućemo od Andresove priče. Prve fudbalske korake napravio je u Atletiko Nasionalu, klubu iz rodnog Medeljina, u kojem je i debitovao kao senior. U prvom mandatu je igrao u periodu od 1986. do 1989. godine, kada je osvojen i Kopa Libertadores. To je do tada bio najveći uspeh Atletika (druga koninentalna titula osvojena je 2016.), a kasnije su u finalu Internacionalnog kupa poraženi od Milana.

Tih godina, iza kluba je stajao onaj drugi Eskobar. Njegov novac, zarađen od kokaina i brojnih drugih kriminalnih aktivnosti, slivao se u klub, a ujedno se i “prao” kroz transfere.

Koliko su to bila opasna vremena svedoči i sudbina sudija. U novembru te, 1989. godine igrali su Independijente Medeljin i Amerika de Kali. To je na neki način bio okršaj dva moćna narko kartela, Medeljina i Kalija. Sudija Alvaro Ortega je posle utakmice pronađen na ulici. Navodno, ubijen je jer Eskobar smatrao da je Ortega bio podmićen.

Postoji i priča da je argentinskom sudiji Huanu Bavi prećeno oružjem uoči polufinala Kopa Libertadores, protiv urugvajskog Danubija. Mada im to nije bilo potrebno. Pobedili su sa 6:0, da bi u finalu bili bolji od Olimpije Asunsion, na penale.

Andresa je onda fudbalski put odveo u Evropu, tačnije u švajcarski Jang Bojs. Tamo se nije naigrao, pa se vratio u svoj klub. U drugom mandatu (1990-94) odigrao je 144 utakmice (u prvom 78) i postao legenda kluba, ali i fudbala uopšte u ovoj latinoameričkoj zemlji. Zbog načina na koji je igrao, i ponašanja uopšte dobio je nadimak Gospodin.

Taj Mondijal i taj zlokobni 34. minut

Koban za njega je bio Mondijal u Sjedinjenim Američkim Državama. Na Svetsko prvenstvo su Kolumbijci došli kao prvoplasirani u kvalifikacionoj grupi, bez poraza i sa senzacionalnom pobedom od 5:0 nad Argentinom usred Buenos Airesa. Očekivanja nacije su bila velika, a u timu su bili još i Karlos Valderama, Fredi Rinkon, Faustino Asprilja…

Ali na Mondijalu nije bilo uspeha. Prvo su ih u grupi pobedili Rumuni sa 3:1, a zatim i Amerikanci. Niko nije mogao da pretpostavi da će jedan detalj sa te utakmice kasnije da presudi jednom čoveku. Pokušao je Eskobar da preseče pas Džona Harksa, ali je poslao loptu u svoju mrežu.

Tada su Amerikanci, u 34. minutu poveli sa 1:0, a kasnije je i meč završen njihovom pobedom, od 2:1. U 52. minutu, Ernest Stjuart je povećao na 2:0, a poraz je ublažio Adolfo Valensija na samom kraju.

Za kraj su pobedili Švajcarce sa 2:0, ali su takmičenje završili kao poslednji u grupi. Samim tim, “spakovali su kofere”, a ostaće zapamćeno i njegovo javno izvinjenje.

– Odigrali smo loše, nema šta. Bilo je ovo neverovatno i iskustvo koje se ne ponavlja često. Vidimo se uskoro, život se ne završava ovde – bile su reči posle neuspeha, ali ga to nije spasilo.

Navodno, trebalo je da ostane u Americi, da poseti rođake u Las Vegasu, ali je ipak otišao kući. Kobne večeri, 1. jula Andres Eskobar je izašao sa prijateljima, a kada su se razišli sedeo je sam u automobilu na parkingu. Prema izveštajima, u 3:00 posle ponoći prišla su mu trojica muškaraca, i posle svađe, dvojica su izvadila oružje i pucala. Pogođen je šest puta, a kako se navodi ubice su posle svakog hica viknuli “gol”, jer je toliko puta komentator u TV prenosu rekao “gol”. Odvezen je u bolnicu, ali je poživeo samo 45 minuta.

Ubica nije dobio zasluženu kaznu

Istog dana uhapšen je Umberto Kastro Munjoz, vozač i telohranitelj jednog od medeljinskih bosova Santijaga Galona. Navodno, razlog je bio veliki novac koji je na kladionici izgubio Galon. Munjoz je godinu dana kasnije proglašen krivim i osuđen na 43 godine. Kasnije je kazna smanjena na 26, a oslobođen je zbog dobrog vladanja 2005. godine. Nisu pomagale ni javne optužbe verenice Pamele Kaskardo da je su državne vlasti bile podmićene, pošto je Munjoz, posle ubistva nacionalnog junaka u zatvoru bio samo (nepunih) 11 godina.

O ovom svirepom ubistvu, dve i po decenije kasnije oglasio se i Džon Hairo Velskez Vaskez “Popaj”. Jedan od najpoverljivijih ljudi Pabla Eskobara, po izlasku iz zatvora (zbog brojnih ubistava) ispričao je svoju verziju. Tada je rekao da ubistvo nije bilo planirano. Ubice su ga prepoznale, počele da ga vređaju, Andres je ušao u raspravu, što oni nisu mogli da istrpe, da im se neko suprotstavi. Na njegove reči, uzvratili su hicima.

Eskobarovoj sahrani je prisustvovalo oko 120 hiljada ljudi, a u julu 2002. u Medeljinu je otkrivena i njegova statua. Posle smrti, porodica je pokrenula i projekat koji za cilj ima da deca sa smetnjama u razvoju počnu da treniraju fudbal.

 

A koliko je životna sudbina bila surova prema njemu, svedoči i podatak da je pre Svetskog prvenstva imao i ponudu Milana. Mogao je da nastavi karijeru i život, na drugom kontinentu, u velikom klubu, ali ga je na tom putu zaustavio ubica.

Minuto de silencio en honor a Andrés Escobar Saldarriaga en conmemoración de los 25 años de su muerte. ¡Andrés querido esta hinchada jamás te olvidará! pic.twitter.com/f5NWJB2cuc

— Pulso Verde (@PulsoVerdeEC) July 2, 2019

 

Mnogo godina kasnije Fransisko Maturana, koji je bio selektor na Mondijalu je rekao da ubistvo nema veze sa fudbalom, već da se samo zatekao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Kako je rekao, to su bila opasna vremena za život u Kolumbiji.

Isto tako, postoji i jedna pretpostavka, bizarna, ali možda i tačna.

Da je Pablo Eskobar, za koga se smatra da je odgovoran za oko 4.000 ubistava, ostao živ, Andres (verovatno) ne bi bio ubijen. Suština je, da je posle smrti Pabla, koji je bio gospodar života i smrti, došlo do “anarhije” među kriminalcima. Nije postojao jedan gazda, već mnogo njih koje niko nije mogao da kontroliše. Nažalost, zbog svega toga, nesrećni Andres je platio glavom.

Ova tragična priča o dva prezimenjaka je inače bila i inspiracija za dokumentarni film u ESPN produkciji, “Dva Eskobara” (The Two Escobars).

pročitajte još:

Nikolas Eskobar pronašao skriveni novac svog strica narko bosa

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi