Venecija, Burano i Murano – mesta koja treba videti

Svetlana Kolarž obožava putovanja i sa njih nosi puno lepih utisaka. Poseban utisak na nju je ostavila Venecija u kojoj je prošle godine boravila i učila italijanski jezik. Sa nama je podelila utiske o svom boravku u Veneciji i o tome kako je ovaj grad izgrađen:

-Zanimljiv je način na koji je grad izgrađen i naseljavan. Naravno, u močvari se ne može izgraditi klasičan temelj, ali su tu šipovi. Šipovi su bili pravljeni od hrastovog drveta i pobijani su dok se ne dođe do nosivog sloja. Nekad je nosivi sloj bio toliko dubok, da je bilo neophodno da se pobije i više šipova jedan na drugi, dok se stigne do čvrste podloge. Jasno je da je za svako ostrvo bilo potrebno više stotina šipova. Na šipove su polagana po dva sloja tesanih drvenih ploča, položenih upravno jedne u odnosu na druge. Odatle kreću slojevi cigala, na koje se polažu mermerne ploče. Ostrva se sa strane drže potpornim zidovima od cigala, koji služe kao obaloutvrda. Naravno, ovakva podloga je i dalje jako nestabilna, pa tu postoji još niz trikova koje su koristili drevni zidari, kako se se zidovi zgrada ne bi razmicali ili primicali, što bi dovelo do njihovog rušenja. Jasno je da je samo za izgradnju temelja jednog ostrva bila potrebna ogromna količina drveta: u svako je ugrađena po jedna manja šuma. Naravno, po izgradnji temelja, drvo je korišćeno i za konstrukciju zgrade.

I to naravno sa sobom donosi nove probleme kaže Svetlana Kolarž:

-Grad koji je kompletno izgrađen na vodi je jako ranjiv, pogotovo što se radi o slanoj vodi. Voda i so razaraju cigle i malter, pa je neophodno redovno održavanje potpornih zidova. Kako se u kanalima nakuplja mulj, povremeno je potrebno zatvoriti i isušiti kanale kako bi se on uklonio. Tom prilikom se zamenjuju propali delovi zidova (sada se u zidove ubrizgavaju i penetranti), zamenjuju dotrajali infrastrukturni vodovi (voda, struja, gas), menjaju ploče… Iako se laguna dva puta dnevno „ispira“ putem plime i oseke, što iz kanala odvodi otpadne vode, u novije vreme se u zgrade ugrađuju i septički rezevoari, iz kojih se otpadna voda odnosi na preradu u postrojenja.

Grad brine i o fasadama zgrada ali veliki problem je zagađenje:

-Primetila sam i da su fasade palata uz kanal Grande pažljivo restaurirane: ponovo su bele! Osim zagađenja vode otpadnim vodama komunalnog i industrijskog porekla, veliko je i zagađenje vazduha od motornih čamaca, brodića, a pogotovo od kruzera, koji ulaze u lagunu, kako bi turisti uživali u pogledu. Osim što zagađuju vazduh, kruzeri izazivaju velike talase, pa slana voda prodire u nezaštićene delove zgrada. Zato se često sreću natpisi protiv kruzera. Imajući sve ovo u vidu, manje čudi činjenica zašto je sve u Veneciji tako strašno skupo: potrebno je platiti održavanje grada! S druge strane, kad u neki grad dođe godišnje i više desetina miliona turista – može da im se i naplati, kaže Svetlana Kolarž.

Iako ima veliki broj turista, Venecija gubi stanovništvo:

-Međutim, koliko god bila privlačna za turiste i zaposlene u turizmu, Venecija je grad koji gubi stanovništvo. Život na vodi je prepun problema, kojih je prosečni turista retko svestan. Tu su česte poplave, zagađenje i problemi sa održavanjem grada sa infrastrukturom, zatim komaraci čija „sezona“ traje sve duže, podnošenje turista čije ponašanje često nije baš za primer. Neki zloupotrebljavaju činjenicu da ovde ne voze kola, pa mogu opušteno da konzumiraju alkohol) Sve to čini da u gradu u laguni ima manje od 50.000 stanovnika.

Veneciju danas čine 124 ostrva ali nisu sva ugrožena:

-Interestantno je napomenuti da poplave ne ugrožavaju podjednako sva ostrva: svako ostrvo ima neku svoju prosečnu nadmorsku (a nekad i podmorsku) visinu. Jasno – niža ostrva su češće poplavljena. Ostrvo na kome se nalazi Trg svetog Marka je među najnižima, pa se često vide slike sa postoljima preko kojih se prelazi poplavljeni Trg.

Na Svetlanu je poseban utisak ostavilo ostrvo Burano:

-Burano je ostrvce u blizini Venecije, poznato po ručnoj izradi čipke. Kako bi privukli turiste, kuće su obojene živopisnim bojama. Ideja sa privlačenjem turista uspela je i više nego što su očekivali. Naravno, nije baš sva čipka rađena ručno. Pretpostavljam da je velika većina čipkanih predmeta stigla iz one lepe, daleke zemlje na čijim proizvodima često piše “Made in Italy”. Svejedno, vredi videti!

Boravak u Veneciji nije potpun ako se ne poseti ostrvo Murano:

-Najpoznatije staklo na svetu potiče sa ovog ostrvceta. U početku su stakloduvačnice bile smeštene u Veneciji, gde ih i dalje ima, ali zbog čestih požara, što je u ovakvom načinu proizvodnje sasvim očekivano, stakloduvačnice su izmeštene na ovo udaljeno ostrvo. Naravno, drugi ozbiljan razlog za izmeštanje proizvodnje stakla je čuvanje profesionalne tajne. Fantastična umetnička dela – što iz oblasti primenjene umetnosti ili skulpture od stakla, krase venecijanske izloge. Nažalost, pošto sam čekala dugačak red na brodić od Burana, kasno sam stigla na Murano da vidim čuveni muzej stakla. Inače samo ostrvo nije tako lepo i zanimljivo kao Burano. Da budem iskrena: nisam imala više snage da se šetam: jedva sam stigla da vidim i ovaj mali deo ostrva…

Najveća atrakcija Venecije su gondolijeri:

-San većine turista je da se provoza u gondoli kanalom Grande, gde će im gondolijeri pevati napolitanske pesme. Međutim, bila sam iznenađena koliko su gondolijeri nepopularni kod lokalnog stanovništva! Prvo: Venecijanci se žale što uzimaju ogroman novac od turista i ne plaćajući nikakav porez (odnosno, ako i plaćaju – niko nema uvid koliko oni zaista zarađuju). Možda ovo ne bi prošlo toliko zapaženo, da gondolijeri nisu počeli da kupuju najskuplje nekretnine. Drugo: šta će napolitanske pesme u Veneciji?!? Venecija i Napulj pre ujedinjenja Italije nisu imali ništa zajedničko! Mada, kad razmislim – bilo bi praktično nemoguće da neko izvodi Vivaldijeva dela (sve sami instrumentali) i istovremeno vesla!

Zahvaljujući Svetlaninim utiscima i fotografijama stekli smo žive slike u glavi o italijanskoj lepotici i nadamo se da će sa nama podeliti još neke utiske sa svojih putovanja. Bar dok se granice širom ne otovre i dok ne budemo mogli lično da ih posetimo.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi