Očaravajuća italijanska lepotica

Daleka Australija, hladna Švedska i topli Bali i Tajland – samo su neke od destinacija na kojima je boravila Svetlana Kolarž, iz Beograda, kojoj su velika strast putovanja. Za naš portal je podelila priču o Veneciji koja će vam pomoći da lakše razumete lavirint ovog grada.

-Od kada sam je prvi put videla, pre četrdesetak godina, bila sam i ostala fascinirana, ili tačnije, potpuno očarana njenom lepotom. Odlazila sam u nekoliko navrata: kada sam bila dete, bilo je to mesto gde se obavezno staje tokom kamperskih proputovanja. Kasnije sam putovala sa turističkom agencijom, oktobra 2004. i potom posle 15 godina, u septembru 2019.

Ovog puta sam išla na kurs jezika u trajanju od dve nedelje, što mi je omogućilo da nađem izuzetno povoljan smeštaj. Naravno, od učenja jezika, mnogo više me je zanimao sam grad, pa sam birala školu koja organizuje i male popodnevne vođene ture po gradu. Osim toga, pre mnogo godina zadala sam sebi „domaći zadatak“ šta sve treba da vidim, a što nisam uspela u prethodnim pokušajima. S obzirom na to da sam već ranije ulazila u Crkvu Svetoga Marka i Duždevu palatu, ovoga puta tamo nisam otišla. Tako sam sastavila „pakleni plan“ na čijem spisku su, pre svega, bili Crkva Santa Marija dela salute (koja je uvek nekako ostajala s druge strane kanala), Galerija Akademije, palata Ka d’Oro, ostrva Murano i Burano, kolekcija Pegi Gugenhajm, i, uopšte, da uđem u što je moguće više palata: uvek sam se pitala šta li se nalazi iza tih prelepih fasada na kanalu Grande.

Pokazalo se da sam videla i saznala mnogo više od onoga što sam očekivala, a onda se pokazalo da postoji još mesta za neki sledeći „domaći zadatak“ (npr. Arsenale, ostrva Lido i San Đorđo, hotel „Danijeli”). Ritam je bio prilično naporan: pre podne časovi, koji su trajali oko četiri sata, posle toga neki kraći obrok, a po podne – istraživanje. Stan u kome sam iznajmila sobu bio je u neposrednoj blizini mosta Rijalto, direktno iznad Rijalto pijace, s pogledom na kanal Grande i Ka d’Oro. Pogled me je tako oduševio da sam „oprostila“ zgradi što sam na četvrtom spratu sa nekim nenormalno strmim i visokim stepenicama, što bi pre odgovaralo petom ili šestom spratu. Svakako, u istorijskom centru Venecije je svaka pomisao na lift isključena!

Naravno, na kursu smo, osim o gramatici, najviše slušali o samom gradu: od toga šta znače oni čudni nazivi ulica, kako je naseljavan i građen, kako izgleda održavanje takvog grada, koji su problemi sa zagađenjem vode i vazduha, šta donose dodatna ekspanzija turizma, poplave i razni drugi problemi koje imaju sve malobrojniji stanovnici ovog grada. Kratak i koristan film o tome kako funkcioniše ovaj neobičan grad može se videti na „Jutjubu” pod nazivom „Venice Backstage“

Inače, za onoga ko treba da ode na određenu adresu, a da to nisu Rialto, Trg Svetog Marka ili železnička stanica, grad predstavlja pravi lavirint! Ulice su potpuno haotične. Ako krenete nekom malom ulicom, lako se desi da se izlazi na slepu ulicu koja se završava zidom ili vodom (bez mosta). Od 10 odlazaka u školu, nijednom mi se nije desilo da nađem put a da ne moram da se malo ili malo više vraćam do trga Margareta, gde se nalazi škola. Naravno, morala sam za smer da pitam i prolaznike. Ni sa GPS-om se nisam sasvim snašla (zapravo, ni sam GPS se nije sasvim snašao: stalno je nešto preračunavao). Mada, moram da priznam da je u tim lutanjima bilo više uživanja: kako bih inače otkrila sve te lepote na koje sam nailazila!

Šta je rio a šta je strada

Veneciju danas čine 124 mala ostrva koja formiraju grozdove. Ranije ih je bilo daleko više, ali su pojedini kanali (tzv. rio) zatrpani i pretvoreni u ulice. Svako ostrvce u osnovi ima istu strukturu: veliki trg (kampo) sa crkvom i jednim ili dva bunara, a ostalo su ulice (kale). Kao što možete da primetite, trg se ne zove „pjaca“, kao što smo navikli da čujemo u Italiji. Izuzetak je Trg Svetog Marka (Pjaca di San Marko). Takođe, ono što mi zovemo kanali, u Veneciji zovu rio. Postoje, naravno, i kanali, kao što su kanal Grande i kanal Đudeka. Svi ostali vodeni tokovi su rio. Bar dok ih ne zatrpaju, a onda postanu riotera: spolja izgledaju isto kao kale, ali po nazivu shvatamo da je to nekad bio mali kanal – rio.

Trgovačke ulice zovu se ruge. U Veneciji postoji i jedna ulica koja se zove „strada“, kao u svim italijanskim gradovima: Strada nova. Pešačka staza uz vodu naziva se fondamenta. Obratiti pažnju: naziv fondamente s jedne strane kanala se razlikuje od naziva fondamente s druge strane istog kanala! Iako to zbunjuje turistu koji gleda u mapu, i to ima logike: jedna fondamenta pripada jednom, a druga – drugom ostrvu.

Sotoportego je pokrivena ulica, koja praktično prolazi kroz zgrade, i njena osnovna uloga je da potpuno sludi turiste (kao da nisu dovoljno sluđeni u lavirintu), jer su na mapi prikazane kao ulice, a na terenu izgledaju kao da ulaz u zgradu. Samo treba pogoditi u koju zgradu treba ući da biste se našli u toj ulici. Ima, naravno, još tih čudnih naziva, ali i ovo je mnogo. I nijedna ulica ne nosi naziv neke slavne ličnosti. Često nose imena zanata koji su u njima bili većinski zastupljeni, nekim geografskim pojmovima i slično.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi