“Jedini put nam je borba neprestana”: Momir Bulatović do kraja ostao veran svojim idealima
Momir Bulatović je jedan od retkih koji je ostao veran Slobodanu Miloševiću i koji je nastavio da održava kontakte sa njegovom porodicom i posle pada sa vlasti
Na današnji dan preminuo je Momir Bulatović, predsednika Predsedništva SR Crne Gore od 1990. do 1993. godine, predsednik Republike Crne Gore od 1993. do 1998. godine i predsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije od 1998. do 2000. godine.
Bulatović je preminuo 30. juna 2019. godine u Raćima. Mnogi bi rekli da je umro od tuge za svojim teško bolesnim sinom Boškom, čiju smrt kao roditelj nikada nije preboleo.
Wikipedia
Momir je poticao iz vojne porodice, pa je često menjao prebivalište zbog prirode očevog posla. Tako je rođen u Beogradu, a osnovnu i srednju školu završio je u Zadru. Godie 1975. došao je u Crnu Goru i upisao Ekonomski fakultet u Titogradu, odnosno Podgorici. Tamo je ostao, postao je asistent i magistar ekonomskih nauka.
Dolazak na vlast
Ušao je u politiku, postao član Saveza komunista Crne Gore i započeo da gradi ugled i političku karijeru, koja nije prošla nezapaženo ni u Beogradu. Na prvim višestranačkim izborima u Crnoj Gori održanim u decembru 1990. godine izabran je za predsednika Predsedništva Crne Gore.
Pročitajte još:
Na toj funkciji, Momir Bulatović je aktivno učestvovao u pregovorima o razrešenju jugoslovenske krize tokom 1991. godine. Sredinom maja iste godine, na izbornoj sednici Predsedništva SFRJ, odbio je da glasa za izbor Stjepana Mesića na funkciju predsednika Predsedništva SFRJ kao znak protesta protiv blokade rada Skupštine SFRJ od strane Hrvatske i Slovenije.
AP Photo/Darko Vojinović
Bulatović je bio jedan od potpisnika Beogradske inicijative, političke deklaracije od 12. avgusta 1991. godine koja je zagovarala opstanak Jugoslavije. Do tog trenutka, on je čvrsto podržavao ideju očuvanja Jugoslavije i njeno transformisanje u modernu federativnu državu.
Posle 1997. godine, sukob između Bulatovića i Đukanovića unutar DPS-a se proširio na čitavu stranku, što je rezultiralo njenom podelom na dve frakcije: Bulatovićevu i Đukanovićevu. Na predsedničkim izborima u Crnoj Gori održanim u oktobru 1997. godine, oba krila DPS-a su istakla svoje kandidate: Bulatovića i Đukanovića. Iako je Bulatović pobedio u prvom krugu, u drugom je izgubio, te je novi predsednik Crne Gore postao Đukanović, koji je preuzeo tu dužnost početkom 1998. godine.
Profimedia
U februaru i martu 1998. godine, Bulatovićevo krilo DPS-a se transformisalo u novu stranku pod nazivom Socijalistička narodna partija Crne Gore (SNP). Bulatović je bio izabran za prvog predsednika stranke. Uskoro nakon toga, njegova stranka je ostvarila savez na saveznom nivou sa Socijalističkom partijom Srbije, a Bulatović je 20. maja 1998. godine postao predsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije. Na toj funkciji je ostao do 4. novembra 2000. godine.
Borba protiv NATO-a
Tokom Bulatovićevog mandata kao predsednika Vlade Savezne Republike Jugoslavije, dogodila se NATO agresija na SR Jugoslaviju koja je trajala od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Bulatović je tvrdio da NATO nije tražio posebne ustupke od SR Jugoslavije u vezi sa Kosovom i Metohijom, već je cilj bio vojno poraziti SR Jugoslaviju i pokazati sposobnost i "pravo" NATO-a.
U toku agresije, Savezna Republika Jugoslavija se suočila sa snažnim bombardovanjem od strane NATO snaga. Bulatovićeva vlada je dala sve od sebe da organizuje odbranu zemlje i pruži otpor bombardovanju.
Bulatović je javno osudio NATO agresiju i nazvao ju je kršenjem međunarodnog prava. Izražavao je stav da su Kosovo i Metohija integralni deo teritorije SR Jugoslavije i odbijao je svako strano uplitanje u unutrašnje poslove zemlje.
Printscreen/Youtube
- Suočena sa pretnjama i samom agresijom NATO-a, najmoćnije vojne sile u istoriji čovečanstva, SR Jugoslavija nije pristala na kapitulaciju i okupaciju. Suprotstavila se svim (omalenim) vojnim snagama i ogromnom većinom svog slobodarskog naroda. Rat je bio završen nakon 78 dana ubilačkog bombardovanja vojnim sporazumom potpisanim u Kumanovu i Rezolucijom SB UN broj 1244 – pisao je posle Bulatović i dodao:
- Ali, zašto je NATO, koji je bahato i bezdušno pretio uništenjem cele jedne države i ubistvom njenog naroda, pristao na rezoluciju ovakvog sadržaja? Zašto je pristao da se u Ujedinjenim nacijama, faktički, potvrdi tapija Srbije na njenu "svetu zemlju" - Kosovo i Metohiju? Odgovor glasi - zbog efikasnog vojničkog i hrabrog svenarodnog otpora!
Posle okončanja NATO agresije, Bulatović je podneo ostavku na mesto predsednika Vlade Savezne Republike Jugoslavije u oktobru 2000. godine. To je bio period političkih promena u Jugoslaviji, a demonstracije i protesti su doveli do promene vlasti. Bulatović se posle ostavke povukao iz političkog života i nije se aktivno bavio politikom u narednim godinama.
Printscreen/Youtube
- Nakon propasti vojne agresije ona je promenila oblik, ali nije prestala. Petooktobarski puč 2000. godine je bio takva prekretnica. Ali ni ovde nisu bili postignuti pažnje vredni rezultati u odnosu na otimanje Kosova i Metohije. Sudeći po diplomatskim depešama koje je objavio "Vikiliks", ni sa novom (instaliranom) garniturom na vlasti nije dobijeno priznanje državne samostalnosti tzv. države Kosovo. Ne zato što su se Goran Svilanović, Boris Tadić, Vuk Jeremić i ini tome protivili, već što su bili svesni da bi takav čin bio njihovo političko samoubistvo. Stoga su od svojih zapadnih mentora tražili da ih ne prisiljavaju da svojom voljom potpišu takvo priznanje, nego da Srbiji Kosovo bude oteto, a da oni "prihvate realnost" i povinuju se takvoj sili. Očigledno, ni ova predaja nije mogla biti dovedena do kraja. Dvadeset godina kasnije, sporazum Srbije i Albanaca na Kosovu i Metohiji je "hiljadama milja daleko" – zapisao je posle Bulatović.
Momir Bulatović je jedan od retkih koji je ostao veran Slobodanu Miloševiću i koji je nastavio da održava kontakte sa njegovom porodicom i posle pada sa vlasti.
Put borbe neprestane
Iako se nije aktivno bavio politikom, pred kraj života je ponekad gostovao u raznim emisijama i iznosio svoje analize. Jednom prilikom je zaključio da Srbija nema mnogo izbora, te da je pred njom samo jedan put.
- Tako da suštinski i ne postoje dva puta - put borbe i put predaje. Srbija ima samo jedan jedini put. Put borbe neprestane. Srećom, u ovim vremenima ona ne mora da bude oružana, već diplomatska sa jasnim izgledima da bude uspešna – rekao je Bulatović.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari