Osim što se ljutite, postoji sedam načina na koje nesvesno „istresate“ stres na druge

Ljutnja je velika emocija, a to često može biti znak da ste pod velikim stresom. Ali postoje i drugi, mnogo „tiši“ načini na koje možemo izbaciti stres na ljude oko sebe

Izrazi stresa su povezani sa osećajem preplavljenosti, teskobe, krivice ili srama, a njih je teže i bolnije identifikovati i izraziti drugima, rekla je psihološkinja Nora Gerardi iz Njujorka.

Budući da ih je teže uočiti, mogu se uklopiti u svakodnevni rad, što otežava prepoznavanje kada se ne rešavaju ključni problemi koji uzrokuju stres.

Ovo je nekoliko suptilnijih načina na koje možda izbacujete stres na druge, a da to ne shvatate:

1. Izolujete se od drugih

Ovo je uobičajena tehnika koju primenjuju ljudi koji su osetljivi na svoju okolinu i smatraju da najbolje mogu kontrolisati svoja osećanja kada su sami. Isključuju se jer opažaju da im interakcija s drugima povećava stres ili da oni uzrokuju stres drugima.

Ljudi u vašem životu se mogu zabrinuti i zapitati jesu li u nečemu pogrešili ili su deo problema. Ako ih lišite mogućnosti da budu uz vas, mogli bi se osećati bespomoćno i frustrirano, što može dovesti do povećane napetosti u vašim odnosima.

2. Iznosite svoje probleme a ne slušate drugu stranu

Ponekad je dobar osećaj da sve što vas muči izbacite iz sebe, pogotovo ako se nakon takvog razgovora osećate bolje.

– To vam može pomoći ne samo da se osećate manje usamljeno u svojim problemima, već da obradite osećanja dok ih iznosite nekome kome verujete – rekla je psihološkinja Amanda Darnli.

Međutim, pričanje samo o svojim problemima bez uzvraćanja „usluge“ može za druge biti emocionalno ponižavajuće.

3. U velikoj meri se oslanjate samo na jednog prijatelja

Ljudi se obično previše oslanjaju na samo jednu osobu jer im oslanjanje na druge stvara anksioznost. Ova sigurna osoba može biti supružnik, roditelj, brat ili sestra, prijatelj…

– Oslanjanjem na nekog ko nije naša „sigurna osoba“ reskiramo da ćemo biti kritikovani, odbijeni ili ne dobiti savet koji želimo. Strah od negativnog ishoda takođe doprinosi ovom ponašanju – kaže Sad.

Međutim taj prijatelj onda može osećati pritisak da vam ne pomogne ili krivicu ako reaguje pogrešno, a može biti i frustrirana vašim ponašanjem. Vremenom ova strategija suočavanja može stvoriti trajnu štetu vašem odnosu i mentalnom zdravlju te osobe.

4. Ne možete da saslušate druge

Možda ćete se osećati kao da nemate mogućnost za pružanje emocionalne podrške drugima. To se može pretvoriti u situaciju da vaši najmiliji dolaze k vama s problemima i da im nudite rešenja i predloge, umesto da ih stvarno saslušate. Stres vam blokira sposobnost da saslušate kako se osećaju ili šta pričaju.

– Jedan od temelja snažnih i bliskih odnosa jeste emocionalna podrška. Ako ne možemo emocionalno podržati druge, odnos se može zaoštriti i ta osoba vas može doživljavati kao nestabilne – rekla je Džerardi.

5. Pretvarate se da ste dobro

Ako se pretvarate da ste dobro i kad niste, ljudima kojima je stalo do vas šaljete poruku da im ne verujete ili da nije u redu biti pod stresom.

– Ukoliko shvate da se pretvarate, možda neće znati kako bi trebalo da se ponašaju. Možda će pokušati da odgovore na vaše stvarne emocije, ali verovatno neće uspeti jer ih skrivate – objasnila je Sad.

Zbog toga bi mogli dva puta da razmisle hoće li vam se poveriti sledeći put kad im zatreba pomoć.

6. Svoje probleme prebacujete na druge ljude

Neki ljudi se nose sa stresom tako što beže od stresne situacije, što često rezultira prebacivanjem tereta na druge ljude.

– Kad sebe doživljavate kao nedovoljno spremne za rešavanje stresa, a drugu osobu kao dobro spremnu, mogli biste na njih „spustiti“ svoje probleme da se ne osećate bespomoćno i nemoćno – kaže Sad.

U svakom slučaju, ta osoba će se tada možda osećati besno i pod stresom.

7. Pristajete da pomognete drugima, a onda se ponašate ogorčeno zbog toga

Iako ova strategija privremeno deluje na smanjenje teskobe zbog odbijanja, dugoročne štete rezultiraju porastom stresa i ogorčenosti. Ovakvo ponašanje je jednako nepravedno prema ljudima kojima to radite kao i prema vama samima. Šaljete mešovite poruke drugome, a on bi mogao biti povređen zbog vašeg ponašanja, piše „Huff Post“.

možda će vas i ovo zanimati

Praštanje je dobro za zdravlje psihe i srca: 10 misli koje će vam pomoći da krenete dalje

Kad nam unutrašnji osećaj ne da mira: Pet osećaja iz stomaka koje ne smete ignorisati

Biti sebičan u stvari može biti jako dobro za mentalno zdravlje

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi