I usamljenost ubija ljude, najčešće pogađa ove tri starosne grupe, ali i za nju postoji protivotrov

Psihijatar dr Dilip Jeste kaže kako istraživanja pokazuju da se osećaj usamljenosti češće javlja u dvadesetim, pedestim i osamdesetim godinama, kao i da neke osobine ličnosti koje možemo izgraditi mogu značajno uticati na to.

– Usamljenost je povezana sa 162.000 smrtnih slučajeva Amerikanaca svake godine, što je bio slučaj i mnogo pre nego što se pojavila pandemija koronavirusa, odnosno pre nego što smo postali svesniji problema koje ona nosi usled mere socijalnog distanciranja zbog koje manje izlazimo i manje se družimo. Ljudi zapravo i ne shvataaju da je pandemija usamljenosti s nama već decenijama i da se u ovoj situaciji samo pogoršava – piše dr Dilip Jeste, psihijatar i neuronaučnik koji se bavi gerijatrijskim istraživanjima i predaje na Univerzitetu u San Djegu.

možda će vas i ovo zanimati

Važno je da na životnom putu sretnete tri tipa ljudi, a jedan od njih mora da bude vaša suprotnost

Četiri najveće zablude o pesimizmu i optimizmu i zašto je važno biti spreman za najgori scenario

Mali izazovi za veliki napredak: Kako da promenite život iz korena za 28 dana

Evo kako on definiše usamljenost i kako vidi trendove vezane uz taj problem:

Šta je usamljenost i kako nas pogađa?

– Samoća ne znači biti sam. Odnosi se na subjektivni stres uzrokovan osećanjem da osoba nema društvo kakvo želi. Možda se nećete osećati usamljeno čak i kad ste sami, dok se druga osoba može osećati usamljeno čak i kad je okružena gomilom ljudi. Usamljeni mogu osećati da su izostavljeni, da nemaju s kim da razgovaraju ili da ih niko ne razume. Ostali simptomi povezani s usamljenošću uključuju loše raspoloženje, anksioznost, depresiju, strah od izlaska iz kuće, smanjenu fizičku aktivnost i ponekad probleme sa spavanjem – piše autor.

Kako usamljenost godišnje ubije desetine hiljada Amerikanaca?
Tako da povećava rizik od mnogih smrtonosnih bolesti, uključujući bolesti srca, dijabetesa, gojaznosti, demencije i depresije, pa do zloupotrebe opijata i samoubistava, pojašnjava.

Kako se doživljaj usamljenosti menja s godinama?

– O samoći i usamljenosti obično mislimo kao o patnji koja je povezana sa starijom dobi, ali stvarnost je postala sasvim drugačija. U  istraživanju koje sam proveo sa svojim saradnicima, pokazalo se da je umerena do teška usamljenost prisutna tokom čitavog životnog veka odrasle osobe. Nijedna starosna grupa nije imuna na usamljenost, ali ona posebno može biti intenzivna tokom tri životna razdoblja: krajem dvadesetih, sredinom pedesetih i krajem osamdesetih godina – ističe dr Jeste.

Uzroci usamljenosti složeni su i višeznačni. Postoje genetski i drugi biološki faktori koji mogu uticati da se tako osećamo, ali uključene su i sociodemografske varijable, poput sposobnosti interakcije s drugima i stresa povezanog s radnim mestom ili porodičnim odnosima. Usprkos tome, starost sigurno igra ulogu.

Usamljenost u dvadesetim

Tokom ove faze suočeni ste s donošenjem više odluka koje bi mogle uticati na ostatak vašeg života. To uključuje odabir potencijalnog životnog partnera i zasnivanje porodice, naseljavanje u određenom gradu ili regiji. Puno je pritiska vršnjaka i često osećate da neke stvari radite lošije od svojih vršnjaka. Mnogi odnosi koje imate prolaze kroz niz promena, tek gradite karijeru i velika očekivanja stvaraju stres i neizvesnost. Tako se i 20-godišnjaci mogu osećati kao da niko ne razume što prolaze i ne shvata ih.

Usamljenost sredinom pedesetih

Do sredine pedesetih godina ljudi će rešiti mnoga iskušenja i probleme u životu: venčali ste se, stvorili porodicu, izgradili karijeru. Sada je u tim sferama manje neizvesnosti, ali javljaju se nove strepnje oko toga šta sledi u životu. To je i vreme poznate krize srednjih godina, kad žene doživljavaju menopauzu, a muškarci se suočavaju sa andropauzom. To je doba kad ste u generacijskom sendviču jer još brinete o deci, ali sada i o starijim roditeljima. Neki bliski prijatelji ili članovi porodice umiru, dijagnosticiran vam je visok krvni pritisak ili dijabetes, a smrtnost postaje stvarna pretnja.

U kasnim osamdesetim

U ovom trenutku života usamljenost može biti neizbežni učinak činjenice da ste nadživeli vršnjake, prijatelje i članove porodice.  Usamljeni ste jer nema onih koji su doprinosili tome da se osećate manje usamljeno, a i sve ste svesniji spoznaje da i vama vreme ističe. Brinete se zbog zaborava i strahujete da ste možda već u opasnosti od Alchajmerove bolesti.

Može li se nešto preduzeti?

– Postoji protivotrov za samoću. Moje istraživanje otkrilo je da mudrost ima jaku negativnu povezanost sa samoćom. Osobe za koje se smatra da su mudre na osnovu empirijskih pokazatelja, poput Skale mudrosti osmišljene na Univerzitetu San Djego, smatra se da su mnogo manje sklone osećaju usamljenosti. To je dobra vest koju možemo iskoristiti – piše dr Jeste.

Nakon nekoliko decenija istraživanja, mudrost sada možemo naučno definisati kao skup različitih osobina s biološkim korelatima u mozgu, dodaje. Te osobine uključuju sposobnost regulisanja osećanja, učestvovanja u samorefleksiji, saosećanja, tolerisanja suprotnih stanovišta i odlučnosti kad je to potrebno.

– Te se osobine ne mogu samo meriti već i menjati; možete brže postati mudriji. I tako postati manje usamljeni, sada i u budućnosti – zaključuje dr Jeste, a prenosi portal MindBodyGreen.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi