Ne možete da prestanete da jedete kada ste nervozni? Evo šta stres radi mozgu, hormonima i apetitu

Stres ne utiče samo na raspoloženje i kvalitet sna, može potpuno da promeni i naše navike u ishrani.

Dok neki u stresnim situacijama izgube apetit, drugi ne mogu da odole slatkišima, pecivima ili brzoj hrani. Stručnjaci objašnjavaju da iza toga stoje složeni procesi u mozgu i hormonima, ali i da postoje načini da se emocionalno prejedanje drži pod kontrolom.

Zašto stres menja apetit?

Stres je prirodna reakcija organizma na izazovne ili neizvesne situacije. Kada mozak proceni da smo ugroženi ili pod velikim pritiskom, aktivira se hipotalamus – mali deo mozga koji pokreće čitav niz reakcija u telu.

Profimedia

Tada se oslobađaju hormoni poput adrenalina i kortizola, koji ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak i pripremaju organizam za takozvanu reakciju „bori se ili beži". Kratkotrajan stres može biti koristan jer povećava energiju i koncentraciju, ali kada traje dugo, posledice postaju ozbiljnije.

Zašto jedni izgube apetit, a drugi ne mogu da prestanu da jedu?

Veza između mozga i sistema za varenje igra ključnu ulogu u tome kako reagujemo na stres. Živac lutalac (vagus nerv) prenosi informacije između želuca, creva i mozga, uključujući signal da li smo siti ili gladni.

Kod nekih ljudi stres usporava njegov rad, pa dolazi do gubitka apetita i osećaja mučnine. Međutim, kod drugih organizam traži brz izvor energije, zbog čega se javlja jaka želja za slatkišima, picom, pecivima i drugom hranom bogatom šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima.

Hronični stres može da dovede do gojenja

Pod dejstvom kortizola povećava se nivo glukoze u krvi, dok insulin privremeno slabije obavlja svoju funkciju. Vremenom to može doprineti razvoju insulinske rezistencije, povećanju telesne težine i većem riziku od dijabetesa tipa 2.

Pexels

Višak kilograma dodatno otežava kontrolu apetita, pa nastaje začarani krug – što smo pod većim stresom, organizam sve više traži hranu bogatu šećerom, a posledice postaju izraženije.

Kako sprečiti emocionalno prejedanje?

Stručnjaci ističu da je najbolji način prevencije upravljanje stresom pre nego što se pojavi nekontrolisana želja za hranom.

Jedan od najvažnijih faktora je kvalitetan san. Nedovoljno sna povećava potrebu mozga za brzom energijom, zbog čega raste želja za slatkišima i kaloričnim obrocima.

Koju hranu birati kada ste pod pritiskom?

Nutricionisti savetuju da se u stresnim periodima izbegavaju namirnice koje izazivaju nagle skokove šećera u krvi, poput slatkiša, gaziranih napitaka, grickalica, belog peciva i brze hrane.

Profimedia

Mnogo bolji izbor su:

• namirnice bogate proteinima, poput mesa, ribe, jaja i mahunarki
• integralne žitarice i ovsene pahuljice
• sočivo, pasulj i druga hrana bogata vlaknima
• orašasti plodovi u umerenim količinama
• sveže voće i povrće

Stručnjaci imaju još jedan jednostavan savet – ne držite slatkiše i grickalice na dohvat ruke. Ako ih nema u kući, manja je verovatnoća da ćete im posegnuti u trenutku kada vas stres savlada.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi